26 Dec 6 stvari koje verovatno niste znali o norveškoj svadbi
Kada je Katarina Živanović dobila pozivnicu za pravu norvešku svadbu, nije znala šta da očekuje, ali je bila sigurna u to da će se dosta razlikovati od naših, srpskih veselja. Sestra njenog dečka i njen partner venčali su se najpre u gradskoj skupštini (Rådhuset) u Oslu, gde je prisustvovala samo uža porodica, a potom su mladenci organizovali svadbu u junu na jugu Norveške za veći broj ljudi. U sledećem tekstu sabira svoje utiske.
Gde je održana?
Mesto na kome je svadba održana zaista me je oduševilo, ali i iznenadilo – naime, proslava nije održana u sali ili restoranu, već u staroj poljoprivrednoj školi, koja se nalazila dvadesetak kilometara od centra grada. Samim tim, bili smo okruženi prirodom i kravama, dok su na zidovima prostorija i dalje stajale slike starih generacija koje su pohađale školu. Gosti su krenuli da dolaze oko 15 časova i svi su ostavljali poklone na veliki sto. Iako sam čula da će svadba biti velika, ukupno nas je bilo 50 i to samo odrasli – deca nisu bila pozvana.
Šta se poklanjalo?
Pokloni su uglavnom bili slični onim koji se praktikuju kod nas – novac, ukrasi za kuću, bela tehnika, ali između ostalog tu su se našle i skupe norveške kobasice i pretplata za Office paket na godinu dana. Ono što mi je bilo posebno simaptično je to što su svi (koji su imali) nosili norvešku tradicionalnu odeću, odnosno bunad, dok su ostali nosili svečanu, ali dosta opušteniju odeću nego što smo navikli da vidimo na našim slavljima. Takođe, nije bilo profesionalnog fotografa, već su na stočić postavljene polaroid kamere, film i prazna sveska, tako da je svaki gost mogao da se fotografiše, zalepi sliku u svesku i napiše poruku za mladence, a po koju fotografiju zadrži i za sebe.
Kakvo je bilo posluženje i muzika?
Nakon što su se gosti okupili, ručak je održan u velikoj sali u kojoj je postavljen dugački sto gde smo se svi smestili. Ono što je bilo posebno interesantno je to da nije bilo konobara, već je posluženje bilo na bazi švedskog stola. Ljudi su redom ustajali i uzimali od hrane ono što su želeli. Hrana je bila raznovrsna, bilo je slanih kolača, mesa, mini burgera i salata. Piće je takođe svako mogao sam da uzme – uglavnom je bilo sokova, dok od alkohola nije bilo žestine, ali je bilo različitih sajdera, piva i vina. Ono što sam primetila je da su gotovo sva pića bila bez šećera ili sa smanjenom količinom šećera, čak i kada je u pitanju alkohol. Čini mi se da se na srpskim slavljima jako retko o tome razmišlja. Zbog nedostatka konobara, nekoliko drugarica mladine sestre došlo je da pomogne pri sakupljanju praznih limenki za reciklažu i donošenju nove hrane na sto kada bi se nešto potrošilo. Iako sam očekivala da će mi norveška svadba biti nešto potpuno novo, premda sam do tada već navikla na kulturološke razlike i počela da razumem način na koji Norvežani funkcionišu, ono što me je zaista šokiralo bio je nedostatak muzike. Iako možda nisam očekivala da će biti žive muzike i trubača kao na srpskoj svadbi, očekivala sam barem da će puštati muziku preko zvučnika – ali ni toga nije bilo tokom ručka. Međutim, koliko god ne bih mogla da zamislim slavlje bez muzike u pozadini, ovo je ipak bilo prijatno iznenađenje, jer su svi zapravo mogli da komuniciraju sa susedima za stolom i nije bilo potrebe za vikanjem.
Ko je bio odgovoran za atmosferu?
Kako sam uspela da shvatim, neizostavni deo norveške svadbe su I govornici. Za vreme ručka održani su i govori u čast mladenaca, koje je bilo stvarno lepo čuti. Govore su održali roditelji, potom najbolji prijatelji i na kraju mlada i mladoženja. Posle ručka, usledila je torta, međutim, kao i sve do sada, veoma je bilo opušteno, mladenci su zajedno isekli parče torte, bez muzike ili tapšanja. Potom su na stolu poslužene četiri različite torte, veoma jednostavne, bez nekih preteranih ukrasa ili spratova. Kao i za ručak, gosti su sami prilazili stolu i sami sekli onoliko torte koliko žele.
Kako se završilo?
Nakon govora i torte, svi smo dobili poziv da se uputimo u drugu salu. Tu smo obavešteni da će biti zabavni program. Naime, najbolji prijatelji mladenaca organizovali su različite igre u kojima su učestvovali svi gosti. Bili smo podeljeni u timove od po osmoro, a prva igra je bila Jeopardy! kviz sa različitim kategorijama – o mladencima, prepoznaj poznatu ličnost, istorija i slično. Ako ništa, godinu dana u Norveškoj me je barem potpuno pripremila za kviz na svadbi, s obzirom na to da Norvežani obožavaju kvizove i rado ih igraju u svakoj prilici. Potom smo igrali karaoke kviz na kom smo prepoznavali pesme, pantomime gde smo trebali da objašnjavamo jedni drugima poznate ličnost i na kraju “who is most likely to” kviz gde je trebalo da pogađamo koji od mladenaca bolje vozi kola, ko bolje sprema hranu i slično. Na kraju večeri, napokon je puštena muzika, te su gosti pevali i igrali do ponoći.
Zašto preferiraju takav koncept?
Jako mi je bilo drago što sam prisustvovala ovakvom jednom događaju, koji je sa jedne strane univerzalan svim kulturama, a sa druge strane veoma specifičan u svakoj. Iako je bilo dosta drugačije od našeg slavlja, veoma sam se lepo provela i jako mi se dopalo to što je akcenat bio na tome da svi uživaju. Volela bih da se i na našim svadbama malo više akcenta stavi na opušteniju atmosferu, gde i mladenci mogu da sednu, odmore i gde ne moraju biti u svakom trenutku svima na usluzi. 🙂
No Comments