09 Jun 9 najpoznatijih zločina Skandinavije – Novo vreme, novi zločini
Za četvrti deo priče o poznatim zločinima Skandinavije smo ostavili dvojicu počinilaca krvno-seksualnih delikata danskog porekla čiji su zločini odjeknuli kako u lokalnoj, tako i u međunarodnoj javnosti zbog svoje izrazite brutalnosti.
Čovek sa Amagera
Ubistvo na naslovnoj strani. Slika: YouTube scrennshot
Sedamdesettrogodišnja Edit Luise Andrup nađena je mrtva u svom stanu u naselju Valbi u Kopenhagenu. Obdukcija je pokazala da je zadavljena golim rukama, nakon što je prethodno omamljena etrom. Ubica je odneo njen nakit i novac, a ubistvo je otkriveno tako što su komšije pozvale pomoć jer je iz njenog stana mirisalo na gas. Otkriveno je da su sva četiri gorionika na šporetu u kuhinji ostavljena otvorena, dok je u hodniku bila upaljena sveća. Ubica je očigledno nameravao da stan nekoliko dana nakon ubistva eksplodira, kako bi sakrio tragove, što je moglo ugroziti i stanare okolnih stanova i proizvesti više žrtava. Gospođa Andrup je nekoliko meseci pre svoje smrti počela da rasprodaje i seli stvari iz svog stana, u nameri da se preseli u manji, tako da je u stanu nađen veliki broj raznih otisaka prstiju i cipela, koji su pripadali antikvarima, preprodavcima nameštaja i nosačima iz službi za selidbe.
Najsumnjiviji su bili trojica mladih nosača za selidbe, od kojih je posebno bio zanimljiv Marsel Likau Hansen. Policija ga je već privodila zbog nezakonitog posedovanja oružja. Hansen je počeo da se bavi sitnim kriminalom još kao tinejdžer, između ostalog krađom nakita, cigareta i alkohola. Među mnoštvom tragova, na kartonskoj kutiji od čokolade koja je ležala spljoštena na podu kuhinje nađen je otisak Adidas patike br. 43, baš onakve kakve je i Hansen nosio. Međutim, Hansen se u vreme kada su eksperti utvrdili da je šporet na gas u stanu Edit Andrup uključen (oko 10:30 ujutru 17. februara) nalazio u kamionu za selidbe zajedno sa dvojicom kolega, te optužba nije mogla biti podignuta. Ipak, to nije bio poslednji susret ovog čoveka sa policijom.
Dvadeset tri godine kasnije, rano ujutru 25. septembra 2010., sedamnaestogodišnja Mandi Jonsen vraćala se kući iz noćnog provoda kada ju je u zajedničkom vrtu njenog naselja napao i dva puta silovao nepoznati muškarac. Mandini roditelji su odmah po njenom povratku kući pozvali policiju, koja je potom detaljno pretražila zajednički vrt naselja. Jedan od policijskih pasa je nekoliko metara od mesta na kom je Mandi silovana našao kondom, za koji se ispostavilo da sadrži Mandin DNK, ali i DNK počinioca. Istražitelji su bili zapanjeni rezultatima.
DNK Mandinog silovatelja se, naime poklapao sa genetskim materijalom nađenim u dva prethodna nerazjašnjena slučaja: silovanja i ubistva učiteljice Lene Rasmusen iz 1990. i silovanja dvadesetčetvorogodišnje žene čiji identitet nije objavljen, iz 2005. Četrdesetogodišnja Lene Rasmusen je nestala 29. avgusta 1990, kada je krenula biciklom da posmatra ptice. Bicikl i njeno telo pronađeni su pet dana kasnije, nakon opsežne policijske potrage, i genetski materijal napadača nađen je na više mesta na žrtvi, i patolozi su ustanovili da ju je počinilac silovao dok je nije udavio. Devedesete još uvek nije postojao policijski registar genetskog materijala, tako da je trebalo uporediti tragove sa DNK eventualnih osumnjičenih, ali ih, na žalost, u tom trenutku nije bilo.
Dvadesetčetvorogodišnja devojka koja je silovana 03. maja 2005. napadnuta je rano ujutru u svom studentskom stanu. Nepoznati počinilac joj je vezao oči tako da nije znala kako izgleda, i dva sata je seksualno iskorišćavao. Ipak, uspela je da zapamti jedan detalj koji će kasnije dovesti do njegove identifikacije, naime, da je pio iz kartona mleka iz njenog frižidera.
Međutim, nije se još uvek znalo ko je taj čovek. Policijski komesar Stefen Stefensen izašao je u medije i zamolio javnost za pomoć i sve moguće informacije koje bi neko mogao da ima o ova dva nerešena slučaja, ili silovanju Mandi Jonsen. Javile su se stotine ljudi sa raznim informacijama, od kojih je jedna bila ključna. Dva dana nakon komesarevog apela, javila se jedna starija gospođa i ispričala policiji kako je njen sin tokom vožnje biciklom 03. maja 1990., istim putem kojim se vozila Lene Rasmusen, sreo svog školskog drugara po imenu Marsel Likau Hansen. Ime je već bilo poznato policiji. Hansen je odmah priveden i uzet je uzorak njegove pljuvačke. Rezultati analiza stigli su 12. novembra 2010., deset dana nakon komesarevog apela u medijima. Hansen je zaista bio počinilac sva ova tri dela.
Pošto je on bio glavni osumnjičeni i za ubistvo Edit Andrup, istraga je ponovo otvorena a njegov alibi ponovo proučen, ne bi li se došlo do novih dokaza. Ispostavilo se da su tadašnji proračuni bili pogrešni, i da je šporet upaljen u trenutku kada je Hansen mogao biti u stanu. Pored toga, policiji se javio Hansenov nekadašnji saučesnik Tino Loenstin i izjavio da mu je Hansen ponudio na prodaju zlatnu ogrlicu identičnu onoj koju je na slici objavljenoj u medijima nosila Edit Andrup. Policija je sada imala dovoljno dokaza da podigne optužnicu protiv Hansena i za ovo ubistvo.
Tokom istrage protiv Hansena ponovo su ispitivani dokazi iz svih prethodnih nerešenih slučajeva koji su imali sličan modus operandi, ne bi li se ustanovilo da li je on počinilac još nekih krivičnih dela. Jedan od tih slučajeva bio je i četvorostruko silovanje mladih devojaka koje se desilo 1995. Dve devojke su tada imale samo četrnaest godina, jedna petnaest, a najstarija dvadeset tri. Počinilac je provalio u kuću u kojoj su se devojke nalazile (zapravo je samo petnaestogodišnjakinja živela tu, druge dve tinejdžerke su bile u poseti njoj, a dvadesettrogodišnjakinja je bila u poseti svojoj sestri koja je u tom trenutku bila na poslu), dokopao se kuhinjskog noža i preteći njime ih je sve četiri vezao i jednu po jednu silovao. Zatim je pokupio sav nakit i srebrninu iz kuće u vrednosti od oko 70 000 danskih kruna, kao i kreditnu karticu sa koje je posle podigao ukupno oko 8000 danskih kruna. Počinilac je bio jako obazriv i ostavio za sobom malo tragova, sve vreme je koristio rukavice. Međutim, tragovi genetskog materijala su ipak nađeni na kuhinjskom nožu i konopcu koji je koristio da veže devojke. U novembru 2010. godine otkriveno je i kome taj materijal pripada – to je bio Marsel Likau Hansen.
Hansen je 19. decembra 2011. godine proglašen krivim za dva ubistva i šest silovanja, kao i pokušaj podmetanja požara, i osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Oslobođen je optužbe za jedno silovanje iz 2007. za koje je takođe bio osumnjičen, zbog nedostatka dokaza. U decembru 2011. policija je od devojke Hansenovog sina dobila informacije da je Hansen svom sinu slao uzorke svoje sperme i tražio od njega da napada žene i na licu mesta ostavlja te uzorke, kako bi delovalo kao da neki počinilac sa identičnim genetskim materijalom kao i on i dalje siluje žene, te da se na taj način sumnja skine sa njega. Hansen je priznao da je ovo radio, ali kako je već bio osuđen na maksimalnu kaznu, nije mu dodata još jedna. Ipak, ovi podaci mogu biti od značaja ako se nekad bude procenjivalo da li mu se kazna može preinačiti u uslovnu.
Pošto su sva krivična dela za koja je osuđen počinjena na ili u blizini Amagera, ostrva na kome se nalazi deo Kopenhagena, Hansen je u štampi još tokom istrage i dok se nije znalo koje, postao poznat kao „čovek sa Amagera“. Smatra se jednim od najsurovijih kriminalaca u istoriji Danske.
Ubistvo Kim Val
“Spasena” podmornica. Slika: YouTube screenshot
Švedska novinarka Kim Val nestala je 10. avgusta 2017. nakon što je otišla da intervjuiše ekscentričnog biznismena, inženjera i pronalazača Petera Madsena na njegovu mini podmornicu UC3 Nautilus. Madsen ju je pokupio oko 19h (Valova je u tom trenutku živela u Kopenhagenu) i intervju je trebalo da traje 2 sata. Pošto se ni do 01:43 nije vratila, njen dečko Ule Stobe pozvao je policiju. Podmornica je sledeći put viđena oko 10:30 narednog dana u blizini svetionika Drogden, u zalivu Kege, jugoistočno od ostrva Amager. Ubrzo je ponovo potonula i zatim joj se izgubio svaki trag.
Jedanaest dana kasnije na plažu na jugozapadu Amagera talasi su naneli trup za koji se ispostavilo da je pripadao Kim Val. Našao ga je biciklista koji je tuda slučajno prolazio. Na torzou se nalazilo petnaest ubodnih rana, od kojih je četrnaest bilo oko genitalija. Policija je tek u oktobru 2017. u zalivu Kege našla plastične kese sa glavom i nogama žrtve, kao i nož kojim je izbodena, a šest dana kasnije i testeru koja je korišćena za komadanje leša. Ruke su nađene u novembru.
Očigledni glavni osumnjičeni, Madsen, uhapšen je pošto je spašen dok je podmornica tonula, 11. avgusta u zalivu Kege, i odmah optužen za ubistvo iz nehata. Isprva je tvrdio da je ostavio Valovu na kopnu, a zatim je priznao da je on raskomadao i bacio telo, ali je pritom rekao da je Valova slučajno poginula, da ju je u glavu prilikom ulaska udario metalni poklopac na ulazu u podmornicu. Međutim, kada je nađena njena glava, ispostavilo se da na njoj nema udarca koji bi odgovarao tom iskazu. Madsen je onda promenio priču i tvrdio kako se Valova ugušila od izduvnih gasova u podmornici, i da je hteo da poštedi njene roditelje. Obdukcija je ustanovila da u plućima nije bilo nikakvih izduvnih gasova. Zbog stanja u kome je telo nađeno, bilo je teško ustanoviti uzrok smrti, ali smatra se da je Valova udavljena, ili joj je prerezan grkljan. Patolozi su takođe ustanovili da su ubodne rane nastale dok je Valova još uvek bila živa. Pošto je većina rana bila oko njenih genitalija, ustanovljeno je da je napad verovatno bio seksualne prirode. Madsen je nastavio da poriče sve optužbe i držao se svoje verzije priče, da je Kim Val poginula slučajno a da je on u panici rasparčao leš i bacio ga.
Madsen je 16. januara 2018. optužen za ubistvo, seksualni napad i skrnavljenje leša. Optužba je tvrdila da je Madsen mučio Valovu pre nego što ju je ubio. Na Madsenovom kompjuteru nađeno je više snimaka mučenja žena, što je podržalo teoriju da je ubistvo isplanirano. 25. aprila 2018. osuđen je po svim tačkama optužbe na doživotnu kaznu zatvora. Sudije su ovo ubistvo okarakterisale kao „ciničan i isplaniran i izuzetno brutalan seksualni napad nasumično odabrane žene“. Porodica i prijatelji Kim Val osnovali su memorijalni fond njoj u čast, namenjen finansiranju mladih novinarki.
Piše: Sofija Vuković Petrik
No Comments