Koliko toga znate o švedskom danu državnosti?

Zakonom je uveden prvi put 1983. godine, a 1996. godine je dobio status dana salutiranja (pored još 5 drugih u toku godine), da bi tek 2005. godine, između ostalog zahvaljujući pritisku samog švedskog kralja, u Skupštini proglašen kao neradan dan.

Iako je deo predloga bio dodavanje jednog neradnog dana, odlučeno je (na veliko negodovanje crkvene zajednice) da ovaj neradan dan zameni do tada neradni 2. dan Duhova (koji uvek pada u ponedeljak 50. dan nakon Uskrsa). Ukoliko bi 6. jun pao u subotu ili nedelju, poslodavci bi na lokalnom nivou imali mogućnost da odobre neki drugi dan kao neradan. Obim proslavljanja je i dan danas daleko od onoga što se može videti u drugim zemljama (a naročito susednoj Norveškoj).

Ideja beležavanja dana švedske zastave je potekla tokom leta 1915. godine od švedskog trgovca Nilsa Ljunggrena tokom služenja vojnog roka. Inicijalna zamisao je bila da se u javnosti organizuju svečanosti na otvorenom u Stokholmu, ali kako se smatralo da bilo kakvi događaji na otvorenom u to doba godine, nisu praktični, obeležavanje je pomereno za 6. jun 1916. godine.

Prva zastava sa ovakvim krstom je bila danska, tzv. Danneborg i reč je o najstarijoj državnoj zastavi koja je u konstantnoj upotrebi od 13. veka. Njen šablon su preuzele i prilagodile sve ostale države regiona, uključujući i Švedsku.

Svaka od verzija švedskog grba ima plavu pozadinu na kojoj se nalaze tri zlatne krune (koje simbolišu tri kraljevine kojima je vladao kralj Magnus Eriksson u 14. veku - Norvešku, Švedsku i Skone.

Pored prva dva događaja, na spisku je preuzimanje trona od strane kralja Karla X Gustava, donošenje prvog švedskog ustava kojim je skupština dobila najveću političku moć, kao i venčanje Sofije od Nasaua za švedskog prestolonaslednika Oskara II.

Šunka je postala tradicija za Božić, a haringa za Midsommar, dok ovaj relativno novi dan u švedskom kalendaru nije iznedrio ništa kreativnije od sendviča koji se jedu na pikniku i eventualno grilovanih viršli.

Turneja po švedskim okruzima se običaj prilikom obelaževanja jubileja od krunisanja (ove godine će biti 50), a mahanje s balkona bi previše ličilo na ono što Norvežani rade.

Ima jedna zanimljivost u vezi sa ovom pesmom. Iako se smatra himnom Švedske, ona nema zvanični status. Tradicionalno se izvodi u svim većim prilikama, pa tako i za dan državnosti.

Zašto baš tamo? U Skansenu se nalazi najstariji muzej na otvorenom u Švedskoj koga je osnovao Artur Hazelius davne 1893. godine. U početku su proslave na toj lokaciji bile skromne, a danas joj se obavezno pridružuju kralj i kraljica Švedske, dok se prenos može pratiti ili uživo u Skansenu ili na SVT1.