23 Mar Kako sam postala „poznata“ u Norveškoj. Iz prve ruke
Prošle godine smo podelili jedno iskustvo nastavnika muzičkog koji je počeo da radi u Norveškoj, a danas imamo čas da objavimo intervju sa njegovom koleginicom iz drugog mesta. U današnjem tekstu nam bivša učenica Jovana Dobrijević deli svoje iskustvo preseljenja u Norvešku i prilagođavanja u jednom potpuno novom svetu.
Za početak možeš da se predstaviš kažeš nešto više o sebi.
Zovem se Jovana Dobrijević, dolazim iz Beograda, i po zanimanju sam master teoretičar umetnosti i profesor muzike. Završila sam osnovne i master studije muzičke pedagogije na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. U Beogradu sam više godina radila kao profesor solfeđa, teorije muzike i uporednog klavira u muzičkim školama, a pored toga sam gradila paralelno i karijeru kao menadžer društvenih mreža, pošto me je i taj svet oduvek privlačio. Već 5 meseci živim i radim u Norveškoj kao profesor klavira i pevanja u kulturskole – norveškoj verziji muzičke škole, i zadovoljstvo mi je da podelim svoju priču sa sadašnjim i budućim polaznicima škole jezika koja je obeležila moj put.
Možeš za početak ukratko da nam kažeš nešto o razlozima iz kog si odabrala Norvešku kao destinaciju za preseljenje?
Sve je započelo 2022. godine, kada sam otišla prvi put u posetu najboljoj prijateljici iz Srbije koja živi u Bergenu i radi u zdravstvu već 6 godina. Tom prilikom sam se prvi put susrela sa skandinavskom kulturom, prirodom, istorijom i uređenim sistemom koji su ostavili snažan utisak na mene. Tada je počela moja serija putovanja u ovu zemlju, jer me je nešto vuklo ovim severnim prostranstvima. Obišla sam Oslo, Bergen, kao i pojedine gradove u centralnom delu zemlje – Innlandet. Sa svakim novim putovanjem sam sve više videla sebe u ovom uređenom sistemu, a imala sam prilike da čujem i mnogo pozitivnih utisaka kako od drugarice koja tamo živi, tako i od drugih ljudi koji su prošli put emigracije u Norvešku. Odluka je bila jasna – pronalazak posla u struci i preseljenje u ovu zemlju. Već krajem te godine sam predala svu dokumentaciju za nostrifikaciju moje bachelor i master diplome u HK-dir (Norveški direktorat za visoko obrazovanje), a znajući da se bavim profesijom koja je atraktivna za Norvešku – duboko sam verovala da ću uspeti, iako sam osećala da me čeka višegodišnji projekat učenja jezika i apliciranja za posao.
Sledeći logični korak bio je ozbiljan plan za učenje norveškog jezika, koji sam do tada čula samo na putovanjima. U samom vrhu preporuka izdvojila se Nordia Senter škola skandinavskih jezika, tako da sam već krajem februara 2023. godine sedela na svom prvom času norveškog u beogradskoj filijali škole, uz fenomenalnu profesorku Milicu Živković. Novi jezik, novi udžbenik, puno entuzijazma, i moje uzbuđenje jer učim nešto novo sa 32 godine, su nešto što ću zauvek pamtiti.
Kako sam i sama ljubitelj stranih jezika i posedujem muzički sluh, učenje je proteklo sa zadovljstvom, iako sam balansirala između dva posla i kursa jezika koji je bio 2 puta nedeljno. Milica je bila moj fantastični vodič kroz norveški jezik, gramatiku, dijalekte, dogodovštine, kulturu i sve ono što učenje novog jezika podrazumeva. Individualna nastava mi je pomogla da se u rekordnom roku osposobim za samostalnu komunikaciju, tako da sam kroz period od malo više od 2 godine, savladala jezik do C1 nivoa, paralelno upijajući norveški jezik kroz filmove, serije, podkaste, knjige i sav materijal do kog sam mogla doći.
Već posle godinu dana učenja jezika sam dobila prvu ponudu za posao u struci, ali zbog premale norme, ponudu sam morala odbiti. Jako je retko dobiti ponudu za 100% radno vreme u kulturskole u Norveškoj, tako da sam naredne godine, u aprilu 2025. dobila ponudu za stalni posao u Sauda Kulturskole, sa 100% radnog vremena, u gradiću sa 4500 stanovnika, koji se nalazi u pokrajini Rogaland, na jugozapadu zemlje na oko 2h od Stavangera.
Kako je protekao taj prvi period?
Kako je školska godina počinjala 14. avgusta, a ja sam sletela u svoju novu državu 1. avgusta, imala sam dve nedelje da se upoznam sa mestom gde ću živeti i raditi, a nikada pre tamo nisam bila. Bilo je leto, sa onim tipičnim dugim danima koji traju i posle 22h uveče. Dočekana sam zaista divno, od strane direktorke škole, kolega, učenika i stanodavca.
Kada sam stigla ovde i ubrzo počela da radim, to je bila velika stvar za ovo malo mesto – novi nastavnik muzike u kulturskole iz inostranstva. Zato su lokalne novine Ryfylke uradile intervju sa mnom, koji je bio glavna tema novina u broju koji je izašao za vreme jesenjeg raspusta u oktobru. Članak je dostupan na linku iako je za pristup sadržaju potrebna pretplata. Mogu reći da sam postala poznata ličnost, ili što oni kažu «kjendis» ovde za kratko vreme, što mi je potpuno nestvarno i velika čast. Ljudi me prepoznaju i pozdravljaju na ulici, u prodavnici, na koncertima, što nije uvek lako, ali je odlika ovog malog, toplog i srdačnog mesta.
Još jedna stvar koja me je u pozitivnom smislu zatekla je da su ovde svi ODUŠEVLJENI i IMPRESIONIRANI mojim znanjem norveškog sa kojim sam došla, i ne mogu da veruju da sam ga učila u inostranstvu. Stalno dobijam pohvale i uzvike oduševljenja. Moja nastavnica Milica je fenomenalni predavač, temeljna, metodična, posvećena i neko ko je zaljubljen u norvešku kulturu kao i ja. Usput smo postale i drugarice, i to mi je mnogo drago i značajno.
Pošto svi nastavnici u školi, pa i Milica, predaju istočnu varijantu jezika, zar ti nije bilo zahtevno da se prebaciš na zapadnu?
Dijalekt je veoma specifičan, čak nije ni regionalan, već baš unikatan za ovo mesto, koje broji 4500 ljudi – Sauda dialekt – «Sausisk». Pisana varijanta jezika je naravno nynorsk, ali ja pišem bokmål i govorim østlandsk, kako sam i učila. Ovaj dijalekt se razvio kao industrijski dijalekt, a to znači je nastao mešanjem različitih dijalekata ljudi koji su se doseljavali u Saudu tokom mnogo godina. Nosi elemente stavangerskog dijalekta, ali i onih iz istočnog dela zemlje. U potpunosti razumem sausisk i bilo mi je potrebno možda prvih mesec dana da sam naviknem na „me“ umesto „vi“, „veka“ umesto „uka“ i „dokken“ umesto „dere“, „koffor“ umesto „hvorfor„ i “jaffal“ umesto „iallfall„ – plus na mnogo drugih reči i različitih glagolskih oblika.
Da li možeš da preporučiš neke taktike za prebacivanje sa jedne na drugu varijantu jezika, odnosno prilagođavanje dijalektu koji govori većina stanovništva?
Zahvaljujući temeljnoj pripremi koju sam imala u Srbiji, već u startu sam bila u stanju da čitam i razumem
nynorsk. Budući da se strancima koji jezik tek uče ne savetuje da ga pišu, nisam ga ni ja pisala, kako mi se ne bi pomešale ove dve pisane varijante jezika. Što se tiče razumevanja usmenog dijalekta, tu pomaže samo konstantna komunikacija sa lokalcima, a toga sam imala na pretek, sa obzirom da radim u kulturskole i predajem učenicima klavir, pevanje i još neke predmete. Srećom, učenici sami dolaze iz različitih delova zemlje, imaju roditelje iz raznih delova Rogalanda, tako da se od njih mogu čuti i blaže verzije Sauda-dijalekta. Nikada neću zaboraviti prvi čas ikada održan na norveškom jeziku – čas klavira za jednu 10-godišnju devojčicu – mislila sam da nikad neće biti lakše. Ali vremenom je sve došlo na svoje, i tek će u budućnosti. Već posle prvog meseca, u potpunosti sam razumela dijalekat, pošto nisu to neke toliko drastične razlike – iz ove perspektive sada.
U kojoj meri je jezik bio izazov na samom poslu?
Pošto sam angažovana na radnom mestu sa punim obimom angažovanja (100 % stiling), predajem mnogo predmeta: klavir, pevanje, muzikoterapiju, mjuzikl, bend (sa kolegom zajedno). Uglavnom se radi o individualnoj nastavi, uz bend i mjuzikl koji su grupnog tipa. Pošto su solfeđo i teorija muzike moje osnovne struke, kada su ovde to čuli, odmah su predložili da se u kulturskole pokrene taj kurs za opismenjavanje učenika, pošto se taj deo ne stiže na času instrumenta/pevanja u ovom tipu muzičkog školovanja. Od nedavno držim i kurs iz teorije muzike (ovo mi je bio najveći izazov, objasniti stručne termine deci na norveškom). Ovde mi je pomoglo samostalno izučavanje literature iz ove oblasti na norveškom jeziku, posebno knjiga „Musikklære“. Sama nauka o teoriji muzike je identična, naravno, samo je trebalo povezati i upamtiti kako se šta kaže na norveškom jeziku.
Pošto vodim i musikallinje, grupu od 6 talentovanih devojčica, one za svaki semestar osmisle temu mjuzikla, a ja sam zato bila dužna napisati i originalni manus za mjuzikl, sve replike, uputstva za scenu itd, na 20 stranica. To mi je definitivno bio najzahtevniji projekat ovde, napisati scenario za mjuzikl na norveškom jeziku, posle 2.5 godine učenja jezika u Srbiji. Napisan je na bokmål-u, pa ga je rektorka škole prepisala na Sauda dijalekt. Izveli smo ga kao muzičko-scenski projekat, zajedno sa muzičkim i plesnim nastupima drugih učenika, kao završnu božićnu predstavu za kraj zimskog semestra.
Da li možeš za kraj da dodaš neke utiske iako su još uvek relativno sveži?
Mogu reći da nisam verovala da će prilagođavanje novoj sredini, jeziku i ljudima biti tako lako. Iako je bilo izazovnih trenutaka i poteškoća, generalno sam imala puno sreće sa ovim gradićem, školom, kolegama, učenicima i sugrađanima. Iako za skandinavske narode važi predrasuda da su hladni i nepristupačni – mogu reći iz mog iskustva da je to uvreženi mit. Moji sugrađani su izuzetno srdačni, nasmejani, prihvataju sve nacije otvorenog srca i pružaju punu podršku, posebno kada vide koliko sam radila na sebi i trudila da usavršim svoj jezik i uklopim u njihovu kulturu, istovremeno čuvajući svoju. Najvažnije je pokazati da vam je stalo i da se trudite da koristite jezik i poštujete zemlju u kojoj ste izabrali da živite.
I sa učenicima sam uspostavila divan, topao i prijateljski odnos, a tome svakako doprinosi i smanjena distanca između učenika i profesora generalno u Norveškoj – persiranje ne postoji i nastavnik se oslovljava imenom, a ne titulom. Moja najmlađa učenica ima 7 godina, a najstarija 62, tako da je i tu bilo potrebno jezičko prilagođavanje.
Slobodno vreme koristim za gradske ture do Stavangera i Haugesunda, koji su na 1.5 do 2 h udaljenosti od Saude, kao i za šetnje po prirodi, koje ima u izobilju. Gradić leži u fjordu, a okružen je visokim planinama, tako da imam ovde i more, a i mogućnost za planinarenje i skijanje. Zaista je magično živeti na 400 m od mora, a gledati s prozora na visoke planine.
Sigurna sam da se ne bih ovako dobro snašla na novom poslu i u novoj zemlji, da nisam donela temeljno i akademsko znanje jezika iz Srbije, što je preduslov za rad u školstvu jedne strane zemlje. Zato ću uvek preporučiti Nordia Senter kao sigurno mesto za sticanje jezičkih kompetencija.
No Comments