Koliko znate o liku i nagradi Alfreda Nobela?

Iako je sam Nobel bio Šveđanin i iako se sve ostale nagrade dodeljuju u Stokholmu, u testamentu je naveo da se nagrada za mir dodeljuje u Oslu. Kao i više drugih stvari u vezi sa Nobelovom nagradom, nije najjasnije ni zašto je Alfred Nobel odabrao Norveški parlament kao mesto gde će ova nagrada biti dodeljivana.

Nagrada se dodeljuje iz ukupno pet oblasti - hemije, fizike, fiziologije ili medicine, književnosti i mira.

Pre nego što je umro 1896. godine on je sve svoje bogatstvo zaveštao ljudima koji su svojim delima zadužili čovečanstvo. Smatrao je da novac nije nešto što treba da se nasleđuje pošto nasledstvo ulenjuje ljude. Stoga je veći deo svog ogromnog bogatstva opredelio upravo za ove svrhe.

Njegov nesumnjivo najveći doprinos nauci bilo je otkriće bezbednijeg i stabilnijeg načina za upotrebu nitroglicerina, a najpoznatiji je po tome što je prvi napravio i patentirao dinamit. Upotreba nitroglicerina je u osnovi dobrog dela od oko 350 patenata koji nose njegovo ime, ali osim toga u zbirci su i veštačka guma, gasometar, aparatura za koncentrovane kiseline i dr.

Rođen je 21. oktobra 1833. godine, a dinamit je patentiran u različito vreme u različitim državama (tako da se ne može reći da postoji samo jedan datum). Ceremonija dodele se održava na godišnjicu njegove smrti.

Te godine je njegov stariji brat Ludvig umro, a francuski novinari su tu vest pogrešno protumačili i objavili da je Alfred Nobel umro. Svet je ostao zatečen zbog ove bizarne greške, a sam Alfred, inače pomalo bizarnog smisla za humor, je smatrao zanimljivim da čita u novinama o sopstvenoj smrti.

Nagrada je dodeljena 58 žena. Marija Kiri je dobila dve Nobelove nagrade, jednu za fiziku i jednu za hemiju zajedno sa suprugom.

Pored Marije Kiri, još troje ljudi dobilo je po dve Nobelove nagrade, mada je ona jedina koja je dobila za dve različite naučne oblasti. Ostali dvostruki laureati su: Lajnus Pauling (hemija), Džon Bardin (fizika) i Frederik Sanger (hemija).

Samo dva dobitnika su dobrovoljno odbila da prime Nobelovu nagradu. Jedan je Žan-Pol Sartr, koji je tom prilikom izjavio “Pisac (...) mora odbiti da dozvoli sebi transformaciju u ustanovu, čak i ako se to dogodi pod najpočasnijim okolnostima, kao u ovom slučaju.” Drugi je vijetnamski revolucionar Le Duk To, koji je odbio nagradu za mir jer prema njegovim rečima u tom trenutku nije bilo mira u Vijetnamu. Bilo je još laureata koji su odbili nagradu, ali ne svojom voljom već usled različitih političkih okolnosti.

Zaključno sa ovom godinom, sa čak 398 laureata, SAD je ubedljivi pobednik, ispred Ujedinjenog Kraljevstva koje ima 137 Nobelovaca, i Nemačke koja ih ima 111.

U pitanju je naravno Ivo Andrić, za koga možemo slobodno reći i da je najpoznatiji pisac bivše Jugoslavije. Nobelovu nagradu je dobio 1961. godine, iste godine kada je Tolkin nominovan za “Gospodara prstenova”, što je samo dodatni kompliment za našeg pisca. Iako se često pominje kako je nagradu dobio za roman “Na Drini ćuprija”, to nije sasvim tačno. Iako mu to jeste najpoznatije i najuspešnije delo, Nobelova nagrada za književnost se dobija za celokupno stvaralaštvo jednog pisca.

Nagradu su dobili 1917, 1944 i 1963. godine.