30 Oct Who runs the world? Girls!
Položaj žene u skandinavskim zemljama u stara vremena je bio vrlo povoljan, jer su žene tada uživale veliki ugled i poštovanje. U prilog tome ide činjenica da se žena čak i u vikinško doba mogla razvesti od svog muža, a takođe joj je pripadala polovina imovine stečene u braku. Mada je rasprostranjena slika o ženama koje se staraju o kući, deci i imanju dok su muževi i sinovi u vikinškim pohodima, ona nije sasvim tačna. Postoje brojni dokazi (spisi i arheološka nalazišta) da su žene učestvovale u nekim pohodima. Nordijska mitologija je nastala neposredno pred vikinško doba, ali se u doba vikinga dalje razvijala i dopunjavala ličnostima, stvorenjima i mitovima. Danas pišemo o najmoćnijim ženama u nordijskoj mitologiji.
Norne
U nordijskoj mitologiji se često kao motiv provlači sudbina kao velika misterija. Brojni su pokušaji da se sudbina demistifikuje, i u to doba je u Skandinaviji bilo rasprostranjeno verovanje da je sudbina predodređena. Skandinavci su u vremena kada su mitovi i predanja nastajali očigledno verovali da je sudbina čoveka određena već na samom rođenju, npr. da dužina života ljudi i bogova zavisi od dužine niti koju norne (suđaje) ispletu kada se beba rodi.
O sudbini novorođenčadi su po starim verovanjima odlučivale norne. Najčešće se spominju tri norne: Urd ili Prošlost, Verdandi ili Sadašnjost i Skuld ili Budućnost. Žive u podnožju Igdrasila kraj izvora koji se zove Urd i zalivaju jasen svakodnevno da ne uvene. Norne određuju sudbinu ne samo ljudi, već i bogova.
Norne. Slika: YouTube screenshot
Ne znaju samo norne sudbinu ljudi i bogova – Odin i Frig ih takođe znaju, ali su nemoćni da je promene. Frig je čak i pokušala da promeni sudbinu svog sina Baldera i vrati ga iz mrtvih, ali nije uspela. Odin je takođe upoznat sa sudbinom bogova – on očekuje i sprema se za Ragnarok, iako zna da će većina bogova stradati u konačnom obračunu, i uprkus svojoj mudrosti, nemoćan je da spreči Ragnarok i promeni sudbinu univerzuma.
Najpoznatija norna, Skuld, je ujedno i najmlađa norna i predstavlja budućnost. Skuld je istovremeno odlučivala i o sudbini stradalih u ratu, te je bila i valkira.
Valkire
Šta se dešava sa stradalima u borbi? Ne idu svi pali borci u Valhalu. O njihovoj sudbini odlučuju valkire, Odinove poslanice i ratnice. Duše palih ratnika se u Valhali spremaju za Ragnarok, a kada odmaraju, valkire im nose medovinu. Valkire takođe odlučuju o tome ko će stradati u borbi. Najčešće se spominju Gun, Ruta i Skuld kako idu u izvidnicu i odlučuju ko će poginuti. Valkire su predstavljane kao ratnice koje nose oklope, mogu da jašu i po zemlji i kroz vodu po čitavom svetu i uvek putuju u grupi. Konji koje su valkire jahale su u nekim mitovima bili krilati, a oružje koje su nosile bilo je koplje.
Slika: YouTube screenshot
Najpoznatija valkira je bila Brunhilda. Ona se po predanjima nije povinovala Odinovoj naredbi i zbog toga je bila kažnjena. Njena kazna je bila da spava večnim snom okružena vatrom sve dok je ljubav hrabrog ratnika ne probudi. Sigurd, njen junak, je prošao kroz vatru i poljupcem je probudio i vratio među žive. U znak zahvalnosti što ju je spasao, Brunhilda je Sigurda naučila tajnama runa. Zvuči poznato? Zato što jeste. Ovaj mit je bio inspiracija za čuvenu bajku Trnova Ružica, odnosno Uspavana lepotica.
Fun fact: Dok su jahale nebom, oklopi valkira su toliko lepo sijali da je od odsjaja nastajala aurora borealis, odnosno polarna svetlost.
Postoje indikacije da neke od najznačajnijih ženskih likova u nordijskoj mitologiji potiču od valkira. Jedna od njih je boginja Freja.
Frig i Freja
Boginja lepote, ljubavi i plodnosti, Freja, bila je takođe boginja rata i sa Odinom je delila duše poginulih. Njeno ime potiče od reči frue, što znači gospođa, dama, i najlepša je u Asgardu. Toliko lepa da su divovi često tražili da je ožene (čak su i Torov Mjolnir ukrali da bi je primorali da se uda za jednog od njih). Freja je bila udata za Oda, što mnogi smatraju da je zapravo drugo ime za Odina. U mnogim izvorima se direktno ili indirektno spominje da je bila Odinova ljubavnica. Freja se vozi kolima koje vuku dve mačke, a može da se pretvori u sokola i poseduje krila od sokolovog perja.
Freja. Slika: YouTube screenshot
Druga boginja za koju se pretpostavlja da potiče od valkira je Frig, Odinova žena. Frig je boginja žetve i rađanja, ali je po nekim izvorima i boginja braka. Frig se retko spominje u mitologiji i opisi njene ličnosti i dela su vrlo šturi. Razlog tome je najverovatnije to što su Freja i Frig zapravo jedno isto božanstvo jer postoje brojne sličnosti: muževi su im se zvali Od, odnosno Odin, i često su putovali, obe su boginje rađanja i plodnosti, takođe su upražnjavale magiju i mogle da vide budućnost. Postoji međutim jedna važna razlika: Frig je od roda Asa, a Freja potiče od Vana.
Frig. Slika: YouTube screenshot
Fun fact: po Freji i/ili Frig je petak u germanskim jezicima dobio ime – fredag.
Druga ženska božanstva
Vor, Saga, Snotra, Gefjon.
Ko je u nordijskoj mitologiji bio bog mudrosti se ne zna tačno jer se pominje više božanstava. Jedna od njih je Saga, čije ime potiče od glagola sjá, što znači videti. Živi na mestu koje se zove Sökkvabekkr, gde Odin i Saga svakodnevno piju vodu i razgovaraju. Saga se dovodi u vezu sa istorijom i pripovedanjem, a poznato je da reč saga danas označava priču ili pripovetku. U vreme kada su sage nastajale, smatrane su svetim pričama o herojima.
Druga boginja kojoj se pripisuje titula boginje mudrosti je Snotra. Ona se spominje u spisima iz 13. veka gde se kaže da je “ljubazna i mudra”. Sama reč snotra znači mudar, mudri. Ljude je učila pravilima i pomagala im je da ih poštuju. Sama je volela da uči od starijih i mudrijih od sebe.
Tu je i Vor, koja se osim za mudrost, vezuje i za zakletve. Ona je svedok polaganja zakletvi, uključujući i bračne zavete. Vor kažnjava one koji prekrše zavete.
Za Gefjon se osim mudrosti vezuju predskazanje i nevinost. U jednom mitu Gejfon prerušena u staricu traži od švedskog kralja Gilfja da joj da nešto zemlje. Kralj joj odgovara da može da dobije onoliko zemlje koliko uspe da poore za dan. Gejfon je svoja četiri sina, četiri velika i jaka bika, vezala i orala zapadni deo Švedske koji je bio ravan i plodan. Brazde su bile toliko duboke da se deo Švedske koji je orala odvojio i postao ostrvo Šeland (Seland), koje danas pripada Danskoj.
Gefionspringvandet u Kopenhagenu. Slika: YouTube screenshot
U evropskoj mitologiji je sunce najčešće muško božanstvo, dok je mesec žensko. U nordijskoj mitologiji je situacija obrnuta – Sol, Sul ili Suna je boginja sunca, dok je njen brat Mani bog meseca.
Po predanju su i Sol i Mani bili jako lepi. Kada su videli njihovu lepotu, bogovi su ih doveli u Asgard i stvorili dan i noć da bi brat i sestra znali gde im je mesto. Sol se nebom vozila u kolima koje su vukli konji i sve vreme su je proganjali vukovi od kojih je jedan bio Fenrir, Lokijev sin, a drugi vuk se zvao Skol. Svaki put kada bi Skol uspevao da se približi boginji toliko da može da ogrebe nju ili kola u kojima se vozila, dolazilo je do pomračenje sunca. U Ragnaroku će vuk ubiti Sol, ali ne pre nego što rodi ćerku jednako lepu koja će naslediti majku i biti boginja sunca.
Slika: YouTube screenshot
Fun fact: Søndag ili nedelja je po boginji Sol dobila ime.
Boginja proleća i večne mladosti u nordijskoj mitologiji je bila Idun. Idun je nosila sa sobom zlatne jabuke koje su bile namenjene samo i isključivo bogovima. Jabuke su bogovima vraćale mladost, lepotu, vitalnost i činile ih besmrtnim. Divovi su saznali za moć ovih jabuka pa su i sami želeli da ih se dočepaju. Jednom prilikom ju div Tjazi oteo Idun uz pomoć, gle čuda, Lokija. Loki ju je ipak i spasao – otišao je na mesto gde je Idun bila zatvorena, pretvorio je sebe u sokola, Idun u lešnik i vratio je u Asgard. Čim se vratila kući u Asgard, Idun je ostarelim bogovima dala zlatne jabuke i oni su odmah povratili svoju mladost, vitalnost i lepotu.
Idun sa zlatnim jabukama. Izvor: Wikipedia
Hirokin, div
Pisali smo o tome kako je Balder stradao i kako su ga (skoro) svi oplakivali. U stara vremena, naročito u vikinško doba, bilo je uobičajeno da se imućni i uticajni ljudi sahranjuju u brodovima. Balder je takođe bio sahranjen u svom brodu koji je bio najveći ikada sagrađen. Bogovi nisu međutim nikako uspevali da otisnu brod na pučinu, u pomoć su pozvali divkinju Hirokin. Ona je bila toliko jaka da je samo jednom gurnula brod koji je odmah zaplovio. Hirokin je verovatno bila najjače biće u svih devet svetova.
Piše: Jelena Joksimović
No Comments