11 Jan 5 razloga iz kojih niste naučili norveški, švedski ili danski dovoljno dobro
1. Ne razumete kako jezici funkcionišu.
Kada kažete detetu da sabere dva i dva, dete neće zna šta tražite od njega ukoliko nije naučilo šta simbolizuje broj „dva“ ili šta uopšte znači „sabrati“. Slično je i sa učenjem jezika – ukoliko ne poznajete osnovne gramatičke pojmove, biće vam teško da se snalazite u procesu učenja. Mnogobrojna istraživanja i iskustva iz učionice pokazuju da oni koji dobro poznaju gramatiku maternjeg ili nekog drugog jezika i relativno dobro vladaju gramatičkim pojmovima, mnogo brže napreduju u učenju jezika. Gramatika pre svega olakšava stvaranje kompletne slike o tome kako jezik koji učite funkcioniše. Zato je veoma bitno da izdvojite dovoljno vremena za učenje, odnosno razumevanje gramatike norveškog ukoliko želite da napredujete. I ako ste jedan od onih koji „mrzi“ gramatiku, krenite da razmišljate u pravcu voljenja.
2. Ubeđeni ste da ste „previše stari da biste nešto naučili“.
Nikad nije kasno da počnete sa učenjem! U najvećem broju slučajeva se neuspesi u učenju jezika kod odraslih svode se na nedostatak vremena, volje i motivacije. Svaka nova stvar koju naučimo stvara nove neuralne veze u mozgu, pa je učenje tako odličan trening za moždane vijuge. S druge strane, mnoga istraživanja pokazuju da odrasli uče na efektivniji način od dece, iako će možda izgovor kod odraslih biti lošiji. Prednost je upravo to što odrasli već imaju dosta životnog iskustva koje bukvalno treba pretočiti u reči. Druga prednost je što su se odrasli već prošli kroz školski sistem, te su manje-više stvorili neke tehnike i sisteme učenja. I naše iskustvo sa kurseva norveškog, švedskog i danskog ide u prilog ovome – uopšte nije pravilo da su mlađi polaznici oni koji ostvaruju bolje rezultate. Dakle, godine nisu nikakav izgovor.
3. Reči i izraze učite van konteksta.
Učenje reči i izraza napamet je efektivno kada se recimo spremate za ispit, pa se trudite da zapamtite neke ključne reči koje će vam pomoći da pričate ili pišete na određenu temu. Na duže staze se reči i izrazi najbolje pamte kada uspete da ih dovoljno puta ponovite u okviru nekog konteksta koji ima smisla, koji vam je jasan, i po mogućstvu praktično primenljiv. Dakle, ne treba se automatski odricati učenja napamet u svim situacijama, ali morate razumeti da je u jednom danu nemoguće zaista naučiti 50 reči. Istovremeno je jako teško naučiti i samo 5 reči ako ih prethodno ne povežete sa situacijama koje za vas imaju nekog smisla, ili ne stvorite nekakve asocijacije u vezi sa tim rečima. Prilikom učenja reči i izraza je važno da znate šta oni tačno znače, kako se gramatički menjaju i kako se mogu primeni u rečenici, u okviru koje teme i u kojoj situaciji se javljaju.
4. Ne preispitujete način učenja.
Svi su u nekom trenutku došli u onaj stadijum gde osećaju da ne mogu ništa novo da nauče. Tako recimo neko ko je dugi niz godina živeo u Norveškoj ili Švedskoj i prestao da usavršava jezik negde pri kraju A nivoa može tečno da komunicira, ali uglavnom po principu Ja Tarzan – Ti Džejn. Drugi pak imaju užasan osećaj da postaju sve gori, jer nisu u stanju sami da primete koliko u stvari napreduju. Ukoliko osećate da ste počeli da stagnirate, možda je pravo vreme da preispitate način na koji učite i probate nešto novo. Na početku je možda jako važno da dobro razumete pravila i da ih primenite na zadatke, ali taj pristup možda neće imati puno efekta kasnije, kada možda treba više da se trudite da ta pravila primetite u tekstovima i komunikaciji između između govornika, i kasnije primenite u svom govoru.
5. Ciljevi su ogromni i predaleko postavljeni.
Učenje jezika je nešto kao plovidba okeanom – a svi znamo da je skoro nemoguće preći okean u čamcu s veslima i za jedan dan. Ukoliko želite sve i odmah, vrlo lako se može desi da vas prva oluja povuče na dno. Zato je veoma važno da sebi postavljate realistične ciljeve u procesu učenja. Ciljevi treba da su dostižni u roku od najviše nekoliko meseci. Oni uvek treba da se vezuju za neke konkretne jezičke veštine, kao što su „mogu da vodim konverzaciju na švedskom u trajanju od 20 minuta“, ili „mogu da pročitam ili pogledam vesti bez upotrebe rečnika“. Većina ljudi pogreši kada ciljeve veže za određeni udžbenik i prelazak istog. Udžbenik nije, niti će ikada bi merilo znanja, već je bitno ono što ste uspeli iz njega da usvojite i efektivno primenite.
Ako se niste pronašli ni u jednom od ovih pet razloga, znači da ste dovoljno dobro naučili norveški, švedski ili danski, ili što razloga ima još. Ali o njima naredne sedmice…
Izvor: Serbiske profesjonelle
No Comments