29 Oct 7 saveta za pripremu za test na nivou B2
Došlo je vreme da i vi okušate sreću na ovom testu. Bez sumnje ste se naslušali priča o težini ispita, a kako se „dan D” približava, sve manje spavate i sve ste nesigurniji u sebe. Ipak, ovo je samo još jedan ispit u vašem životu, a svaki ispit se pre ili kasnije da položiti. Velika prednost je znati kako ovaj ispit izgleda, o čemu smo pisali ranije i za norveške i za švedske testove. Na taj način se možete baviti aktivnostima koje odgovaraju ispitnim zadacima. U današnjem tekstu delimo sa vama par saveta u vezi sa pripremom koji će vam pomoći da poboljšate svoja jezička znanja i time umanjite tenziju pred ispit.
1. Čitajte, čitajte i samo čitajte.
Slika: pixabay.com
Ukoliko volite da čitate, čitanje knjiga na stranom jeziku je odličan način učenja. Ako smatrate da su „ozbiljne” knjige još uvek preveliki zalogaj, knjige za decu će vam svakako bi prirodniji izbor. Ali, ne dajte se zavarati, pošto će vas i dečje knjige naterati da se znojite i listate rečnike u potrazi za odgovorima. Sjajna kombinacija su knjige koje prate zvučni zapisi (??lydbøker/?? ljudböker) – na ovaj način istovremeno vežbate i čitanje i slušanje.
Novine daju odličan uvid u teme koje su aktuelne u norveškom i švedskom društvu, a takve teme su česte na testu na ovom nivou. Ukoliko imate hobi ili neko posebno interesovanje, relevantni časopisi vam mogu pomoći da poboljšate vokabular u oblastima koje vas posebno zanimaju (npr. roditeljstvo, digitalne tehnologije, očuvanje životne sredine). Pored toga što možete naučiti dosta novih reči, naletećete na nove gramatičke konstrukcije, izraze i idiome koji vam možda nedostaju. Iz tog razloga se trudite da čitate aktivno. To ne znači da treba da analizirate baš svako slovce u tekstu (jer za to sigurno nemate vremena), ali povremeno zapisivanje novih reči, izraza i gramatičkih konstrukcija će vam definitivno pomoći da proširite svoje jezičke vidike.
1. Hvatanje beležaka nije samo za studente!
Pisanje referata na osnovu odslušanog dijaloga ili monologa je teško samo ako niste vežbali pisanje referata. Srećom, materijala za vežbu ima na pretek — sve ono što inače koristite od medija kako biste poboljšali veštinu slušanja možete koristiti i kao izvor za referat. Hvatajte beleške i na osnovu njih pokušajte svojim rečima da prepričate ono što ste čuli, ali nemojte analizirati tvrdnje i stavove, ili davati svoje stručno mišljenje o njima. Referat je u suštini zadatak prepričavanja, što dalje znači da ne treba napisati sve onako kako je rečeno na snimku, već je važno preneti suštinu odslušanog. Ova vežba je podjednako dobar način učenja novih reči i navikavanja na prirodni govor.
1. Pretvorite se u uvo.
Slika: pixabay.com
Zahvaljujući modernim tehnologijama, čak iako u svakodnevnom životu nemate mogućnosti da slušate norveški ili švedski, imate mogućnost da slušate jezik koji se tamo govori. Izaberite na netu neki od dostupnih program koji vam se sviđa, i trudite se da „pokupite” ne samo nove reči i izraze, već i melodiju jezika i da se naviknete na različita narečja. Gledanje TV emisija na netu pruža mnoge prednosti, kao što su uključivanje titlova, premotavanje, slušanje istog snimka nekoliko puta. Kao i kod čitanja, i u ovom slučaju vam povremeno beleženje novih reči i izraza može biti od koristi.
Ukoliko imate tu sreću da već živite u sredini gde se govori jezik, slušajte kolege na poslu, ljude u prevozu, reklame i obaveštenja, i generalno sve što dopre do vaših ušiju. Zadatak slušanja na ispitu vam neće ostaviti mnogo vremena da razmišljate o tačnom odgovoru, već ćete morati poprilično da se oslonite na razumevanje u trenutku, a to često podrazumeva i razumevanje implicitnih poruka, npr. one situacije kada neko kaže: „Ovde je prohladno”, a u stvari misli: „Zatvori prozor”, ili zaključka kako se neko oseća na osnovu načina na koji neku informacija saopšti i reči koje tom prilikom bira.
1. Pišem, dakle postojim.
Slika: freepik.com
Pismeni zadatak na ispitu je najčešće formulisan kao pitanje. „Da li treba ukinuti domaće zadatke u školi?” može biti jedan takav zadatak. Pre nego što počnete da razmišljate o tome šta će stajati u uvodu, razmislite šta bi vaš odgovor na to pitanje bio. Da? Ne? Zatim razmislite zašto da ili ne, i iskoristite ovo kao glavnu misao u zaključku i glavnu potku u razradi koju dalje treba razraditi. Ako ste recimo odgovorili sa: „Ne, zato što deca neće u dovoljnom obimu usvoji školsko gradivo”, pokušajte da se setite dodatnih argumenata ili primera koji potkrepljuju vaš stav. Recimo, „školsko gradivo je preobimno da bi se usvajalo samo u učionici”; „deca treba da steknu smisao za odgovornost i obaveze”; „deca treba da rešavaju domaće zadatke u grupama ili sa roditeljima kako bi razvila osećaj za saradnju”. Setili ste se u međuvremenu da možda previše domaćih zadataka nije dobra ideja? Možete i ovo ubaci u razradu. Sada imate skicu na osnovu koje ćete pisati. Uvod možete dodati na kraju, i tako od noćne more uvod postaje najlakši deo teksta. U njega uvek možete ubaciti neke činjenice u vezi sa temom koje će staja ispod zadatka, i koje možete (ali ne morate) koristiti, ili neke opšte, uvodne primedbe o temi. Trudite se da vežbate tako što ćete odgovara na najrazličitije teme, ali uvek sledeći is princip pisanja eseja. Na taj način ćete spremno dočekati ispit. Detaljnije o sastavu smo pisali i ranije.
Ako želite da proširite vokabular i gramatički opseg kojim raspolažete, probajte da vodite neku vrstu dnevnika, u kome ćete pisati o utiscima i doživljajima iz svakodnevice ili recimo sa putovanja, analizirati nešto što ste čuli ili pročitali, pisati recenzije muzike, knjiga, filmova, i slično. Ovde možete upotrebljavati sve one fine reči i izraze koje ne stižete da koristite u mejlovima i usmenoj komunikaciji. Ova vežba vas može podstaći da potražite neke nove načine izražavanja, i tako „zakrpite rupe” u vašem znanju. Možete sastavljatii liste svih onih sjajnih i štosnih izraza i idioma koji vaš sastav na ispitu mogu podići na viši nivo.
1. Opisujte svet oko sebe. Posebno tabele, ilustracije i grafikone.
Ilustracija preuzeta sa linka.
Na pismenim ispitima se dešavalo da zadatak zahteva da na osnovu neke tabele, ilustracije ili grafikona započnete raspravu o nekoj temi (npr. o vezi između životnog standarda i zagađenja). Opisivanje tabela, ilustracija i grafikona može biti i dodatno pitanje na usmenom delu ispita, pa nije loše uvežbavati opisivanje onoga što vidite i povezivanje različitih tendencija u grafikonu, tabeli i ilustraciji.
1. Obnavljajte gramatiku, reči i izraze.
Ukoliko aktivno čitate, slušate i vežbate pisanje, na taj način ćete obnavljati dosta reči, izraza i gramatike. Ipak, nije loše s vremena na vreme baciti pogled u neki gramatički priručnik ili rečnik, jer i sami znate kako se neki detalji lako zaboravljaju ako se ne obnavljaju. Povremeno zavirivanje u gramatiku će vam pomoći da dublje razumete neke fenomene i da postanete sigurniji i samostalniji u njihovoj upotrebi. Gramatika, reči i izrazi se na Bergenstestu testiraju kroz parsetninger, odnosno kada u rečenicu B treba da ubacite reč, izraz ili da upotrebite konstrukciju koja odgovara značenju koje ima rečenica A. Jedan način da ovo vežbate je kroz posebne vežbe ovog tipa. Drugi način je sebi postavite zadatak da parafrazirate po nekoliko rečenica u tekstovima koje čitate. Treći način je nešto teži, a to je da u govoru s vremena na vreme parafrazirate nešto što ste rekli. Ovaj pristup će vam pomoći i da se u govoru lakše snađete ukoliko se desi da iz nekog razloga naglo zablokirate. Norskprøve i Swedex na ovom nivou nemaju poseban deo sa testiranjem gramatike (švedski C1-test ga ima), ali se zato ona ocenjuje kod pisanja sastava.
1. Ćutanje nije uvek zlato.
Svakodnevni razgovori su važna i korisna vežba, jer se od vas zahteva da upotrebite skoro sve svoje jezičke veštine i da pritom održite konverzaciju u životu. Ne treba pominjati da ćete u konverzaciji sa izvornim govornicima pre svega vežbati razumevanje odslušanog, a velike su šanse da ćete ponešto naučiti i na svojim greškama. Zamolite svoje kolege, poznanike i prijatelje da vas isprave ili da vam objasne šta pojedini izrazi znače ili kako se upotrebljavaju.
Ukoliko niste sigurni u svoj izgovor, preporučujemo vam da nabavite literaturu sa slike i da je prelazite više puta. A ako su vam standardne metode dosadne, uvek možete iskopati neku zanimljivu pesmu na norveškom ili švedskom, pronaći tekst i pokuša da je naučite — videćete da je ova vežba daleko zahtevnija od bilo koje standardne i da često zahteva nešto više lomljenja jezika od klasičnih pristupa.
A ukoliko vam je pored dodatnog materijala potrebna i pomoć stručnjaka, tu smo mi. Ne zaboravite da niste jedini koji muče muku sa pripremom za ovakve testove. A ako vi imate neki dobar savet ili ste otkrili neku korisnu tehniku učenja, ostavite nam komentar!
Izvor: Serbiske profesjonelle
No Comments