19 May 9 najpoznatijih zločina Skandinavije – Mračna prošlost
Mnogi su ljubitelji nordijskog noara, a na ovom blogu smo već u više navrata preporučivali razna književna i kinematografska dela ovog žanra. Jedna od primedbi koje se često upućuju ovim, inače najčešće hvaljenim knjigama, filmovima i serijama je da je nerealno prikazana stopa kriminala u skandinavskim zemljama, koja je među najnižima u svetu. Ipak, to ne znači da zločina uopšte nema, a ovde možete pročitati o nekim od najpoznatijih. U današnjem tekstu pišemo o tri od devet najpoznatijih zločina(ca) Skandinavije po našem izboru.
1. Ubistva u kući porodice Fon Sidov
Eba Hamn, jedna od žrtava, na licu mesta. (Izvor: Wikipedia)
O čuvenom glumcu Maksu fon Sidovu smo pisali u drugim rubrikama, ali on nije jedini član ove razgranate porodice koji je poznat u Švedskoj. Na žalost, Fon Sidovi o kojima je ovde reč nisu poznati po dobru. Maksov dalji rođak, Fredrik fon Sidov (zajednički predak im je čukundeda Nils Ludvig fon Sidov), student prava, peglom je sedmog marta 1932. ubio svog oca, Jalmara fon Sidova, služavku Ebu Hamn i kućepaziteljsku Karolinu Herou. Zatim se sa suprugom Ingun odvezao u pravcu Upsale, gde je u restoranu Gillet tokom večere sa prijateljima izvadio pištolj upucao prvo Ingun pa sebe. Motiv ubistava do dan danas nije razjašnjen, pretpostavlja se da je Fredrik nameravao da ubije samo oca (i sebe i suprugu u nekakvom samoubilačkom paktu), a da su služavke bile kolateralna šteta. Pošto je Jalmar bio političar i predsednik gornjeg doma švedskog parlamenta, i uopšte viđena ličnost u visokom društvu Stokholma, vest je glasno odjeknula švedskom prestonicom, i odmah su krenule razne spekulacije. Ubistva su inspirisala i više dela fikcije, kao što su drama Sigfrida Sivertsa Zločin (Ett brott, 1933.), TV film u režiji Ingvara Skugsberga Igra senki (Ett skuggspel, 1985), roman Helene Henšen U senci zločina (I skuggan av ett brott, 2004.) i još jednu dramu, Zagonetka ubistva Fon Sidova (von Sydowmordens gåta, 2006.). Očigledno je da je postojao nekakav konflikt između oca i sina, a najčešće se kao razlog pominje novac, naime dugovi usled kockanja ili zavisnosti od narkotika. Dalje privlači pažnju položaj žrtava. Naime, tela Jalmara fon Sidova i Karoline Herou nađena su u njenoj sobi, dok je Eba Hamn ubijena u Jalmarovoj sobi. Neki izvori tvrde (recimo knjiga Helene Henšen) da je Jalmar fon Sidov više decenija održavao intimne odnose sa mnogima od svojih služavki, ali i radnicama u njegovim fabrikama, uglavnom protiv njihove volje, te da je i to bio jedan od razloga mržnje sina prema ocu. Šta se zaista toga dana dešavalo u glavi Fredrika fon Sidova, nikada nećemo saznati, te će ovaj zločin nastaviti da inspiriše dela fikcije koja ovu prazninu dopunjavaju maštom.
2. Pljačka banke na trgu Normalmstorg u Stokholmu
Taoci u sefu banke tokom pljačke. Slika: YouTube screenshot
Da li ste čuli za izraz „stokholmski sindrom“? Pojavu da se zarobljenik saoseća sa svojim zarobljivačem, ili mu čak pomaže? Kao jedan od najčuvenijih primera u fikciji pominje se bajka „Lepotica i zver“. Termin „stokholmski sindrom“ nastao je van Švedske od prvobitnog termina „sindrom Normalmstorg“ koji je skovao kriminolog Nils Bejerot opisujući ponašanje talaca tokom pljačke ekspoziture banke Kreditbanken na trgu Normalmstorg u Stokholmu, koja se odigrala od 23. do 28. avgusta 1973. Zatvorenik na odsustvu, Jan-Erik Ulson, upao je u banku sa namerom da je opljačka. Zaposleni su odmah pozvali policiju, koja je pokušala da interveniše, međutim, Ulson je zapucao na njih i zabarikadirao se u banci sa tri taoca. Zahtevao je da se dovede njegov prijatelj, takođe osuđivani kriminalac od karijere, Klark Ulofson, kako bi posredovao u pregovorima. Dotični mu se zatim pridružio. Pored toga, Ulson je zahtevao tri miliona švedskih kruna, pancir prsluke, šlemove, dva pištolja i automobil. Kasnije su zahtevali i da razgovaraju sa tadašnjim premijerom Švedske, Ulofom Palmeom. U razgovoru su učestvovali i taoci, između ostalog Kristin Enmark, čiji je razgovor sa Palmeom emitovan uživo preko radija. Enmarkova je tada izjavila kako se pljačkaši prema njima ponašaju kulturno, kao i da je nezadovoljna postupanjem policije i samog premijera, i zahtevala je da puste pljačkaše i taoce da izađu. Takođe je tvrdila da su policajci prvi zapucali na Ulsona, a da je on pucao u samoodbrani, i uopšte, stala na njegovu stranu. Ponašanje Kristin Enmark tokom pljačke i danas fascinira psihijatre i psihologe širom sveta. Međutim, termin „stokholmski sindrom“ korisiti se uglavnom u medijima i pop-kulturi, jer se smatra da nema dovoljno sličnih slučajeva kako bi se sačinila precizna klinička slika ovog poremećaja. Drama se okončala 28.08. kada je policija kroz rupu probušenu iz stana iznad banke uspela da u sef pusti suzavac, nakon čega su pljačkaši i taoci smesta izašli. Jan-Erik Ulson osuđen je na deset godina zatvora, dok je Klark Ulofson oslobođen, i čak je nastavio da se druži sa Kristin Enmark i njenom porodicom. Jan-Erik Ulson se po odsluženju kazne oženio jednom od svojih mnogobrojnih obožavateljki, i danas živi sa suprugom i sinom na Tajlandu. Njegova autobiografija objavljena je u Švedskoj 2009. pod nazivom Stokholmski sindrom, a njegova najčuvenija pljačka inspirisala je i jedan švedski TV film (Norrmalmstorg, 2003.) i jedan holivudski (Stockholm, 2018.), ali imajte u vidu da su i jedan i drugi vrlo liberalno pristupili činjenicama.
3. Ubistvo Ulofa Palmea
Snimak mesta ubistva Ulofa Palmea. Slika: YouTube screenshot
Političko nasilje je u skandinavskim zemljama relativno retka pojava, ali to ne znači da ga nema. Švedski premijer Ulof Palme, vođa socijaldemokratske partije, ubijen je 28. februara 1986. dok se sa suprugom vraćao kući iz bioskopa. Gospodin i gospođa Palme odlučili su da odu u bioskop i pridruže se sinu i njegovoj devojci u poslednjem trenutku, oko 20h, i ubrzo nakon što su izašli, nepoznati napadač im je prišao s leđa i smrtno ranio premijera, a njegovu suprugu lakše. Ulof Palme je preminuo šest minuta iza ponoći. Ubistvo je i dan danas nerazjašnjeno, a istraga je još uvek zvanično otvorena. Tokom istrage duge preko 30 godina nastale su razne manje ili više utemeljene teorije o ovom ubistvu, od toga da je ubistvo naručeno iz Južnoafričke republike jer je Palme bio žestok protivnik i kritičar aparthejda do toga da su ga ubili jugoslovenski tajni agenti. Palme je inače bio poznat po beskompromisnim političkim stavovima o mnogim u njegovo vreme aktuelnim temama, kao što su rat u Vijetnamu, Pinočeov režim u Čileu i nuklearno naoružanje, te su njegove izjave proizvele mnoštvo neprijatelja. Jedan od osumnjičenih, kriminalac i narkoman Krister Petešon, osuđen je 2004, jer ga je gospođa Palme prepoznala kao napadača, ali presuda je potom oborena, usled nedostatka dokaza, pre svega oružja kojim je počinjeno ubistvo, ali i motiva, odnosno nije bila jasna bilo kakva povezanost sa Palmeom. Kao mogući motiv pomenuto je da je Petešon nameravao da ubije dilera droge Sigvarda Sedergrena, koji je i likom i po odevanju podsećao na Palmea. Međutim, Petešon je nakon oslobađanja ubrzo preminuo, što je otežalo dalju istragu. Još jedan od glavnih osumnjičenih, Viktor Gunarson, ekstremni desničar, emigrirao je u SAD a potom je i on ubijen u nepovezanom slučaju (ubio ga je ljubomorni bivši verenik tadašnje devojke). Oružje kojim je ubistvo počinjeno ni do dan danas nije definitivno identifikovano. O ubistvu Ulofa Palmea napisane su mnogobrojne knjige, a postoji i film Poslednji ugovor (Sista kontraktet, 1998.).
Update 10.06.2020: Švedska policija je danas, 10.06.2020. zvanično zatvorila istragu ubistva Ulofa Palmea. Zaključili su da je ubica najverovatnije bio Stig Engstrem, tokom istrage poznatiji kao “čovek iz Skandije” (pošto je radio u osiguravajućem društvu Skandia, čija se kancelarija nalazila u neposrednoj blizini mesta ubistva). Engstrem se u istrazi uglavnom pojavljivao kao svedok, doduše dosta nepouzdan. Policija, na žalost, nije ni do danas uspela da nađe oružje kojim je počinjeno ubistvo, što je dakle otežalo definitivnu identifikaciju ubice. Međutim, glavni istražitelj Krister Petešon izjavio je da je nađeno dovoljno posrednih dokaza protiv Engstrema da bi mogla biti podignuta optužnica. Engstrem je preminuo 2000. tako da to ipak nije moguće, ali ovim je istraga duga preko trideset godina danas okončana.
Nastaviće se…
Piše: Sofija Vuković Petrik
No Comments