02 Jun 9 najpoznatijih zločina Skandinavije – Za šaku kruna
Početak 21. veka doneo je (kako će se pokazati privremenu) ekonomsku stabilnost, širenje Evropske unije i naizgled zlatno doba. Međutim, to ne znači da su kriminalci spavali, naprotiv. Predstavljamo vam dva slučaja iz tog istorijskog perioda čuvene širom sveta.
Ubistvo Ane Lind
Hapšenje osumnjičenog za ubistvo Ane Lind na naslovnici novina. Slika: YouTube screenshot
Švedska socijaldemokratska političarka i ministarka spoljnih poslova Ana Lind preminula je 11. septembra 2003. od posledica povreda zadobijenih prethodnog dana u tržnom centru Nordiska Kompaniet dok je kupovala garderobu za TV debatu povodom referenduma o uvođenju evra u Švedsku koja je trebalo da se odigra kasnije te večeri. Lindova je bila istaknuta pristalica uvođenja evra, i odmah su krenula nagađanja da je ubistvo politički motivisano.
U kupovinu je krenula 10. septembra oko 16 časova, sa prijateljicom Evom Frankel, bez telohranitelja, što je odmah pokrenulo diskusije o obezbeđenju političara u Švedskoj, budući da je i premijer Ulof Palme bio bez telohranitelja kada je ubijen. Dok su razgledale garderobu u prodavnici Filippa K, Lindovu je nožem napao mlad čovek u duksu sa kapuljačom i sa kačketom. Lindova je zadobila povrede ruku, grudi i abdomena. Eva Frankel je, nakon početnog šoka, povukla čoveka za ruku, nakon čega se on osvrnuo ka njoj i pobegao, usput bacivši nož, koji je zatim brzo nađen. Ministarka je ubrzo prevezena u bolnicu, još uvek pri svesti, gde je primila transfuziju i podvrgnuta nizu operacija. Iako je u tri sata ujutru delovalo da je u stabilnom stanju, Lindova je podlegla povredama 11. septembra u 5:29.
Iako je počinilac uspeo da pobegne, ostavio je za sobom nož, mnogi svedoci su ga videli, a u kanti za smeće nedaleko od lica mesta nađen je i njegov kačket tamnoplave boje. U prodavnici gde je Lindova ubijena nađeno je mnoštvo forenzičkih dokaza, između ostalog i otisak šake za koji se smatralo da pripada počiniocu. Policija je na osnovu opisa svedoka rekonstruisala lični opis počinioca koji je emitovan u medijima, zajedno sa fotografijom čoveka za koga se sumnjalo da je ubica, preuzetom sa kamere za video nadzor u tržnom centru i dojave su odmah počele da pristižu. Prvo je 16. septembra uhapšen jedan tridesetpetogodišnjak, navodno usled osnovane sumnje, međutim je isti ubrzo oslobođen svih optužbi. Mijailo Mijailović, Šveđanin srpskog porekla, uhapšen je 24. septembra na osnovu dojave prijatelja kod kojih je boravio. Policija je 25. septembra objavila da se uzorci uzeti od osumnjičenog poklapaju sa dokazima sa lica mesta.
Mijailović je isprva sve poricao, da bi šestog januara 2004. priznao da je on počinio ubistvo Ane Lind. Tokom ispitivanja je izašlo na videlo i da je psihički oboleo, te da je na dan ubistva bio pod dejstvom prekomerne količine leka za smirenje po imenu Flunitrazepam. Spekulisalo se da je ubistvo politički motivisano, te da je Mijailović mrzeo Lindovu zbog njene otvorene podrške bombardovanju Jugoslavije od strane NATO-a 1999. Takođe je povezivan sa desno orijentisanim strankama u Švedskoj. U jednom kasnijem intervjuu Mijailović je, međutim, izjavio kako nije čak ni znao nešto mnogo o Lindovoj, već da je to ubistvo počinio jer je bio besan na sve političare.
– Mrzeo sam sve političare, i švedske i srpske, rekao je Mijailović u intervjuu za list Expressen. Krivio sam političare za svu svoju nesreću.
On dalje tvrdi da ubistvo Ane Lind nije bilo isplanirano, iako su svedoci izjavili kako je delovao vrlo precizno i fokusirano na nju.
– Video sam političarku i pomislio „Sad će da dobiju svoje, svi oni“. Živeo sam od socijalne pomoći, od bolovanja, imao sam niske prihode i nikakvo obrazovanje. Nikakvu budućnost. Bio sam čovek bez posla, bez auta, bez prijatelja, bez ikakve šanse. (…) Smatrao sam političare izvorom sveg zla. Odlučuju o tuđim životima, svi igraju kako oni sviraju.
Mijailović je 23. marta 2004. osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu. Međutim, nakon podnete žalbe Viši sud je preinačio presudu u boravak na zatvorenom odeljenju psihijatrije. Optužba se zatim žalila Vrhovnom sudu, i ta žalba je uvažena, tako da je Mijailović vraćen u zatvor, gde i dan danas služi doživotnu kaznu.
Pljačka NOKAS-ovog trezora
Snimak sa kamere za nadzor iz unutrašnjosti trezora. Slika: YouTube screesnshot
Petog aprila 2004. opljačkan je trezor ustanove za međubankarski promet NOKAS u Stavangeru. Grupa naoružanih muškaraca uspešno je provalila u zgradu u kojoj se trezor nalazio i uspela da pobegne sa 57,4 miliona norveških kruna u raznim valutama. Tokom pljačke počinioci su razmenili vatru sa policijom, a tokom pucnjave ubijen je jedan policajac, što se u Norveškoj jako retko dešava. To je do sada najveća pljačka u istoriji Norveške.
Oko osam sati ujutro na dan pljačke, sedmorica ili osmorica pljačkaša provalili su kroz prozor NOKAS-ovog trezora u Stavangeru. Cela operacija trebalo je da traje osam minuta. Prozor je gledao na unutrašnje dvorište, i pljačkaši su planirali da uđu kroz njega jer su mislili da nije adekvatno obezbeđen, s obzirom na to da je u pitanju stara zgrada. Nisu očekivali da je napravljen od stakla neprobojnog na metke. Prvo su pokušali da ga razbiju čekićem, a zatim borbenim ovnom, bez uspeha. Na kraju su uspeli da ga razbiju rafalnom paljbom iz automatske puške. Na prozor je ispaljeno 120 metaka.
Petorica njihovih saučesnika su za to vreme zauzeli pozicije na trgu ispred zgrade i dočekali policijsku patrolu. Tokom istrage otkriveno je da je policija već imala operativne informacije koje su ukazivale na to da će tog dana biti izvedena pljačka, ali nisu imali dovoljno ljudi i bili su nedovoljno pripremljeni, jer su u toku bili uskršnji praznici. Došlo je do pucnjave, u kojoj je poginuo viši policijski službenik Arne Sigve Klungland. Ustanovljeno je da je policija prva otvorila vatru na počinioce, što prema norveškom zakonu nije dozvoljeno. Međutim, unutrašnja policijska kontrola je ustanovila da je policijski službenik Erik Holand reagovao opravdano. Treba napomenuti i da policija u Norveškoj u redovnoj službi ne nosi oružje, već samo u opasnim situacijama, te da može pucati na osumnjičene samo u samoodbrani ili ako je ugrožen nečiji život ili bezbednost. U periodu od deset godina pre pljačke, od 1994. do 2004. norveška policija je ukupno ispalila 79 hitaca. Od njih je 48 ispaljeno tokom pljačke NOKAS-a.
Uprkos naporima policije, počinioci su uspeli da pobegnu, ali je ipak većina uhapšena u narednih par godina. Uglavnom su locirani uz pomoć stalnih policijskih informanata, s obzirom na to da su u pitanju bili profesionalni kriminalci od ranije poznati policiji. Smatra se da je mozak operacije bio izvesni David Toska (ili po nekim izvorima Toška), rodom iz Bergena, u trenutku pljačke sa prebivalištem u Oslu. Toska je uhapšen 2005. godine u Španiji, osuđen je na 19 godina zatvora, ali je u međuvremenu, prošle godine, pušten da služi kaznu u kućnom pritvoru, što i danas radi. Njegovi saučesnici osuđeni su na kazne koje se kreću od 4 do 17 godina. Danas se samo jedan od njih i dalje nalazi u zatvoru. U jednom od stanova pretresenom u istrazi ovog slučaja nađena je čuvena slika Edvarda Munka Krik, ukradena iz Munkovog muzeja iste godine kada je NOKAS opljačkan. Sumnja se da je Krik ukraden kako bi se resursi policije usmerili ka toj krađi i stvorili povoljnu atmosferu za pljačku NOKAS-a. Za razliku od Krika, od 57,4 miliona kruna ukradenih u ovoj velikoj pljački, ni do danas nije nađen 51 milion.
No Comments