31 Jan Složenice u skandinavskim jezicima 1
Ako ste krenuli da učite neki od skandinavskih jezika, verovatno ste u ranom stadijumu učenja primetili da su im pojedine reči dugačke. Baš duuuuuuugačke. Da bi se ispravno pročitale, jezik treba dobro da se slomi. Ali stvar nije baš tako komplikovana kao što deluje na prvi pogled. Ili prvo čitanje.
Svaka ta „dugačka“ reč se zapravo uvek može izdeliti u više manjih. Najčešće 2 ili 3, ali ponekad i više. I te sastavne reči mogu biti imenice, pridevi ili glagoli, a načini kombinovanja su nebrojni. Možda upravo iz tog razloga deluju konfuzno kada krene da se uči norveški, švedski ili danski, budući da se retko koja od ovih složenica može pronaći u rečniku. Da je neko pokušao takav rečnik da napravi, on bi sigurno bio 10 puta obimniji nego bilo koji postojeći, a i onda bi sigurno bila poneka reč koja je u praksi „sklopiva“, a da nema svoje mesto u njemu.
Kada složenicu izdelimo, onda treba da gledamo značenje polaznih reči, ali uvek tako da krećemo “od pozadi”. Poslednja reč u složenici je glavna, kako po pitanju gramatičkog oblika, tako i po pitanju značenja. Da ilustrujemo primerom:
?? butikk (prodavnica) + vindu (prozor) = butikkvindu (izlog)
?? kyl (prohladno) + skåp (orman) = kylskåp (frižider)
Iz gorenavedenih primera se povezanost polaznih reči u složenici može lepo objasniti. Ali “zabava” počinje kada se ta veza malo teže naslućuje. Evo dva primera:
?? en gubbe – čikica, deda ?? et tøy – tkanina, štof, materijal
I njihovih složenica:
Složenice u švedskom u kojima je “gubbe” glavna reč.
Složenice u norveškom u kojima je “tøy” glavna reč.
Međutim lista se tu ne završava, postoji još složenica koje pomoću ovih reči mogu da se naprave. Možete li vi da dopunite spisak? 🙂
No Comments