9. oktobar – dan Leifa Eriksona

09 Oct 9. oktobar – dan Leifa Eriksona

Dok većina povezuje Kristofera Kolumba sa otkrićem kontinenta koji nam je danas poznatiji kao Severna Amerika, veruje se da su zapravo Vikinzi bili prvi Evropljani koji su se iskrcali na njene obale. Tačnije, nordijskom istraživaču iz 11. veka po imenu Leif Erikson i njegovoj posadi se pripisuje prva plovidba do Njufaundlenda i naseljavanje oblasti, punih 500 godina pre nego što je Kolumbo uopšte i kročio na brod.

Iako je daleko manje popularan od njega, i Leif Erikson ipak ima svoju statuu i svoj praznik kojim se obeležava njegovo otkriće, a on se u SAD-u obeležava 9. oktobra. Praznik ne krase povorke i fanfare, nema čak ni slobodnog dana za školarce i zaposlene, ali je Erikson bez sumnje bio zanimljiva osoba, o čemu svedoče neke interesantne činjenice iz njegovog života.

Rođen je na Islandu oko 970. godine Nove Ere kao drugi sin Erika Crvenog, otuda mu i „prezime“ Erikson koje je zapravo patronim – u bukvalnom prevodu sa norenskog ono znači – Erikov sin.

Uprkos mestu rođenja, često ga opisuju kao da je norveškog porekla, verovatno zato što su mu i deda Torvald i tata Erik živeli neko vreme u Norveškoj. Deda Torvald je Norvešku napustio ne baš svojevoljno, već je bio proteran, što je u to vreme bila sasvim uobičajena kazna za ubistvo. Tako se obreo na Islandu sa svojom porodicom.

Statua Leifa Eriksona u Rejkjaviku. Slika: Pixabay

Kasnije je slična sudbina zadesila i tata Erika. On takođe kažnjen proterivanjem, ali s Islanda, pošto je osuđen za doprinošenje pokretanju klizišta i ubistvo nekih ljudi za koje je verovao da su ukrali magični pasulj koji je pripadao njemu, što istini za volju više liči na zaplet jedne jezive bajke nego istorijski utemeljene činjenice. Ali tako stoji u sagama. Erikovo proterivanje je ipak imalo srećan ishod, jer je otplovivši ka zapadu postao prvi Evropljanin koji je osnovao naseobine na Grenlandu. Obzirom na ovu bogatu porodičnu tradiciju, pravo je čudo da i Erik nije napravio neko zlodelo na Grenlandu i tako otkrio Ameriku u potrazi za novim domom. Kako priče svedoče, njegovi motivi su ipak bili drugačije prirode.

Jedna od priča kaže da je kupio brod od Bjarnija Herjolfsona, za koga se veruje da je bio prvi Evropljanin koji je s broda ugledao američki kontinent, iako se nikad nije na njemu iskrcao. U nameri da i on dođe do te misteriozne nove zemlje, Leif je krenuo na svoje putešestvije. Prvobitni plan je bio da mu se i otac pridruži na ovom putovanju, ali je prilikom ukrcavanja na brod pao s konja. Uprkos tome što ništa nije slomio, verovao je da je to loš predznak, te je u poslednjem momentu odustao od pustolovine. To međutim nije osujetilo Leifovu zamisao.

Brod kojim je Leif plovio. Slika: YouTube screenshot

Nakon duge plovidbe, on i njegova ekipa su se konačno iskrcali na obalu i prvi utisak im je bio da predeo obiluje drvećem i vinovom lozom, pa su je stoga i prozvali Zemljom Vina (Vinland). Ostali su tamo preko zime i tek na proleće se vratili na Grenland. Tom prilikom je on na svoje ime i patronim dobio i nadimak – den Hepne – iliti u prevodu Srećko.

Ali zašto baš 9. oktobar? Datum je prvi put obeležen 1930. godine u Viskonsinu, a po odluci Kongresa 1964. godine proglašen nacionalnim praznikom i nema apsolutno nikakve veze sa Leifom i njegovim pustolovinama. Ali ima veze sa godišnjicom uplovljavanja broda Restauration u njujoršku luku koji se par meseci ranije leta gospodnjeg 1825. otisnuo iz Stavangera. Taj događaj obeležava početak organizovanog iseljavanja iz Skandinaviju u SAD tokom narednih 100 godina. Koje je, inače, u to vreme bilo mnogo popularno. Međutim, da nije toga, Leifu bi verovatno bio dodeljen neki drugi nasumičan datum koji ima simboličan značaj za skandinavsko-američke veze