07 Nov Skulpturalni predeo Nordlanda
Kristofer Dolmen, kustos zaposlen pri Regionalnom savetu Nordlanda, predstavio je u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu 4. novembra Skulpturalni predeo Nordlanda – umetnički projekat koji su u periodu od 1992. do 2015. godine realizovale ustanove kulture regije Nordland u saradnji sa umetnicima iz više različitih zemalja. Zamisao ovog jedinstvenog projekta je bila da umetnici svojim delima doprinesu tim zabačenim, vrlo retko naseljenim oblastima koji se tradicionalno ne posmatraju kao centri umetnosti. On ujedno predstavlja i potpuno novi koncept skulptura gde one ne treba da budu lepe same po sebi, već svoj potpuni smisao dobijaju u kontekstu svog okruženja ili dijalogu sa svojim posmatračima. Mi ćemo ovde predstaviti par primera od ukupno 36 skulptura razbacanih na teritoriji od oko 40 km2 (koju inače naseljava manje od 1/4 miliona stanovnika).
Slika: Skulpturlandskap Nordland – Reira
Jedna od prvih skulptura koja je postavljena je Gnezdo, delo italijanskog vajara Lučijana Fabra. Opština koja je njemu dodeljena je Rest, ali on nije hteo da njegovo delo bude smešteno na najvećem ostrvu u opštini, već na jednom nenaseljenom – ostrvu Vedeja. Meštani su ga upitali kome misli da tamo postavi skulpturu, kad tamo nema ni kuća, ni puta, ni pristaništa, ničega osim ptica, na šta im on odgovorio da će napraviti umetničko delo upravo njima. Skulptura je napravljena od italijanskog mermera, i načinjena je tako što su od klasičnog stuba u italijanskom stilu isečene dve kriške. Meštanima je to više ličilo na dva zupčanika. A zatim je umetnik između njih smestio tri jajeta. Na taj način je dočarao vezu između nečeg prirodnog, karakterističnog za to ostrvo, i dela ljudske ruke i duha.
Slika: Skulpturlandskap Nordland – Havmannen
Kako je jedna od namera u ovom projektu bila upotreba lokalno dostupnih i recikliranih materijala, Englez Entoni Gormli je trebalo da napravi skulpturu od topljenog čelika iz livnice u mestu Mo i Rana. Međutim, do trenutka realizacije projekta livnica je premeštena, pa je odlučeno da skulptura ipak bude isklesana u kamenu. Ali zašto čovek koji stoji u sred mora, i to još leđa okrenutih gradu? Došavši u mesto, Entoni je zapazio da je stanovništvo mahom okrenutu ka kopnenoj industriji, tj. eksploataciji rude uglja. Zato je Morski čovek stao u sred mora i okrenuo se prema horizontu, a kad je plima, voda mu dođe čak do butina. Kad je magla, podseća na utvaru, sa količinom sunca i boja mu varira od crne od srebrno-sive, a po noći najviše liči na rupu u prostoru, portal ka nekom drugom svetu. Meštani, koji do tada nisu imali nijednu skulpturu u svom gradu, su osudili odabir forme, pojedini su se čak i pobunili što skulpturi fali polni organ, ali vajar tvrdi da je tu bezličnu formu u egipatskom stilu namerno odabrao kako bi svako mogao da se poistoveti sa tim samotnjakom u sred vode. Iako je u početku oko njega bilo dosta kontroverzi, danas predstavlja jednu od svetlih tački grada.
Slika: Skulpturlandskap Nordland – Media Thule
Nisu samo umetnici iz južnih krajeva pozvani da doprinesu ovom projektu, među njima je i Islanđanin Ulafur Gislason. On je od jedne obične kolibe u Tjelesundu napravio umetničko delo koje ne izgleda tako na prvi pogled, naročito kad je gledamo spolja. Njenu unutrašnjost je on preuredio, tako da Media Tule liči na svojevrsni umetnički atelje gde je svaki posetilac dobrodošao da doprinese tako što će sam nacrtati ili naslikati nešto, napisati pesmu ili priču, svoje utiske o mestu ili istorijske detalje o tom mestu. Svako može ući u nju, bilo kad, jer su njena vrata stalno otključana i otvorena za sve. Iako zub vremena ostavlja traga na ovom nestandardnom spomeniku, lokalni seljaci se trude da je u skladu sa svojim mogućnostima održavaju. Menjali su pod, krečili je, na kraju svake turističke sezone skupljaju hartije sa crtežima i zapisima i arhiviraju ih na police predviđene za to.
Slika: Skulpturlandskap Nordland – A prose, a song, a poem look yonder
I jedna od poslednje postavljenih skulptura je delo A prose, a song, a poem look yonder Zambijke Anavane Halobe otkriveno 2015. godine. Kao i kod ostalih, tako je i izradi ove skulpture prethodilo upoznavanje umetnika sa lokalnim stanovništvom i istorijom i dogovor oko njenog izgleda. Sastanak je održan u jednoj seoskoj kući gde je Anavana na zidu videla jedan čudan predmet, za koji su joj objasnili da spada među najstarije arheološke pronalaske iz ovog dela Norveške, a u pitanju je bila ribarska udica napravljena od kosti neke životinje. Fascinirala ju je činjenica da je ostrvo Huseja bilo nastanjeno još pre 9.000 godina, a mesto Trena zapravo najstarije ribarsko naselje u celoj Norveškoj. Stoga je odabrala da na vrh granitnog stuba napravi repliku ove udice od akrila, a sama umetnica je rekla da treba da izgleda kako udica izvlači fosil iz zemlje ili mora. Ono što ovu skulpturu izdvaja od ostalih je zvučna i svetlosna instalacija koja čini da se iz skulpture stalno čuje muzika koja podseća na pesmu morskih sirena, a po mraku udica svetli poput svetionika.
Ako vas interesuje da pogledate i ostala 32 dela iz Skulpturalnog predela Nordlanda, možete još ove nedelje prošeteti do Muzeja Vojvodine u Novom Sadu ili pogledati zbirku na zvaničnom sajtu projekta Skulpturlandskap Nordland.
Piše: Aleksandra Milovanović
No Comments