01 May 1. maj na skandinavski način
Prvi maj, u svetu poznatiji kao Međunarodni praznik rada, u današnje vreme se obeležava, kako drugačije, nego neradom i opuštanjem. Međutim, mnogo prvih majeva do današnjih vremena kada poneka radna mesta mogu da se pohvale šestočasovnim radnim danom nije baš proteklo idiličnoj atmosferi. Ovako je to otprilike bilo.
Dana 1. maja 1886. godine započeo je prvi veliki štrajk u Čikagu gde su radnici zahtevali uvođenje osmočasovnog radnog dana. Demonstracije su dugo potrajale i dovele do obračuna sa policijom u kome su neki demonstranti izgubuli život. Tri godine nakon tog nesretnog događaja u Parizu je održan kongres na kome je osnovana Druga internacionala, a i sve tri skandinavske zemlje su na njemu imale svoje predstavnike, uglavnom iz redova komunista i socijalista, a tom prilikom je ustanovljeno da 1. maj treba da se obeležava kao praznik rada od tad pa nadalje svuda u svetu.
Plakati sa norveških prvomajskih demonstracija iz 1923. i 1933. godine. Slika: https://social.shorthand.com/FriFagbevegelse/u2ejvAacRkf/gatas-parlament
Tako je i u skandinavskim zemljama već 1890. godine zabeležena prva proslava, iako je u mnogim mestima protekla pod vrlo strogim ograničenjima. U Norveškoj prestonici – sada Oslo, a tada Kristianija – je organizovana skromna povorka na trgu Youngstorget, dok je u pojedinim gradovima proslava odložena za vikend kako bi se izbegli konflikti sa poslodavcima, jer je 1. maj padao u četvrtak – dakle, radni dan. U Stokholmu se međutim oko 30.000 ljudi skupilo kod Cirkusa odakle su krenuli u marš prema Hakbergu, gde ih je dočekalo još 20.000. Nije im dopušteno da dođu bliže centru grada od tog mesta, tako da je tih 50.000 ljudi stajalo na tom mestu i slušalo govore osmorice socijalistički i liberalno orijantisanih političara. Pored prestonice, proslava organizovala u još 20 švedskih mesta.
Međutim, ta ograničenja su možda najizrazitija bila u Danskoj, jer su vlasti u potpunosti zabranile povorke, barjake i zastave, a bogami i pevanje na ulicama. Nije smelo da se prodaje pivo i zainteresovani su smeli da se okupe isključivo u severnom delu parka Fælledparken u Kopenhagenu. Osim toga su iza sebe morali da ostave park u savršenom redu i jedina dozvoljena tema govora koji bi bili održani je bila osmočasovni radni dan. Ni privatni ni državni poslodavci nisu hteli da daju radnicima slobodan dan da učestvuju na «proslavi», ali i uprkos svim ovim okolnostima pojavilo se između 30.000 i 40.000 ljudi.Slika znaka iz Radničnog muzeja u Kopenhagenu koji ilustruje zahtev radnika za osmočasovnim radnim vremenom.
Slika: https://fagbladet3f.dk/artikel/her-er-alt-du-behoever-vide-om-arbejdernes-kampdag
Danci su verovatno prepoznali ulogu pesme u ovom kontekstu, pa su je iz tog razloga zabranili na prvoj prvomajskoj proslavi. Međutim, vremenom je i ta zabrana ukinuta, a pored govora i pesme čine neizostavni deo obeležavanja ovog datuma. Osim prevoda i obrade francuske Internacionale, skandinavci su za svoje tržište pisali slična muzička dela čiji cilj je bio podizanje morala i borbenosti radničke klase, kao što su npr. švedski Radnički sinovi, jedna od prvih pesama radničkog pokreta. Pesme novijeg datuma koje su pisane za te potrebe su ipak malo veselijeg karaktera, ili što bi oni rekli mere fest enn protest (više slavljeničke nego protestne).
Arbetets söner (Radnički sinovi) iz 1885. godine
Godinama koje su usledile su aktuelne teme za prvi maj bile prava radnika, pre svega u pogledu radnog vremena. Ideal kome su stremili je bio dan koji se sastojao od 8 sati rada, 8 sati slobodnog vremena i 8 sati odmora. Vremenom su na red došla i prava žena, zajedništvo i sloga među ljudima itsl. ali uglavnom kroz govore koje drže političari i ostale javne ličnosti. A govori koji na neki način uspeju da uđu u istoriju su oni koji probude burne reakcije prisutnih, kao što je primer bivše danske premijerke Hele Torning Šmit čiji govor 2014. godine je bio propraćem zvižducima pristalica njenih političkih protivnika. Nazivali su je izdajicom i još nekim pogrdnim rečima, a razlog tome nije bilo nešto konkretno što je tom prilikom govorila. Zapravo, zbog toliko zvučnih efekata, bilo je skoro nemoguće čuti i šta je žena pričala.
Govor Hele Torning Šmit 1. maja 2014. godine u parku Fælledparken. Slika: YouTube screenshot
Radikalniji primeri toga ipak dolaze iz davnijih vremena, recimo iz 1983. godine kada je grupa omladinaca zasula vođu danskih naprednjaka Mogens Glistrup farbom i jajima, dok je govor vođe norveških naprednjaka Karla Hagena 1985. godine bio inspiracija za pogrdne stihove poput «Har du vondt i magen, spy pa Carl I. Hagen» (Ako te boli stomak, baci peglu po Karlu I. Hagenu.) i meta za trula uskršnja jaja. Dotični je poslednji govor održao 2005. godine uz reči zahvalnosti da su se pristalice socijalista malo kultivisale i izbacile jaja iz svog repertoara.
Mogens Glistrup nakon svog govora 1. maja 1983. godine u parku Fælledparken Slika: Gert Jensen /Ritzau Foto – https://fagbladet3f.dk/artikel/her-er-alt-du-behoever-vide-om-arbejdernes-kampdag
A šta se dešava ove godine? Manje-više isto što i prošle – već su najavljeni skupovi na trgovima skandinavskih prestonica gde će razni političari držati unapred spremljene govore, biće muzike i hrane i pića (pivo srećom nije više zabranjeno). I za većinu naravno slobodan dan.
Piše: Aleksandra Milovanović
No Comments