22 Jan Šta još (ne) možete da naučite prateći seriju “Vikinzi”
U današnjem tekstu još malo poredimo seriju o Vikinzima sa dokazivom stvarnošću, a na red su stigle žene, šminka i naravno odeća.
Opasne Vikinškinje
Pored Ragnara kao glavni lik nesumnjivo figuriše i njegova (bivša) žena Lagerta. Dotična jeste bila Ragnarova druga supruga (iako se u seriji pominje kao prva), ali je u istoriji ostavila daleko manje upečatljiv trag nego što se može zaključiti iz njenog lika u seriji. Ona svakako predstavlja personifikaciju takozvanih «štitnica» (skjoldmø), žena koje su u sagama opisane kao članovi društva koje su se odrekle svoje uloge majke i latile oružja kako bi sasvim ravnopravno sa muškarcima učestvovale u pohodima. Njihova paralela u svetu bogova su svakako Valkire koje se opisuju i kao Odinove štitnice. Neke od njih su opisane u sagama i skaldičkoj poeziji. Primera radi, u Sagi o Eriku Crvenom je opisana i njegova ćerka Frejdis Eiriksdater koja se gologruda borila uz Vikinge protiv američkih domorodaca koji su napali njihovu tamošnju naseobinu. Navodno je taj njen čin dodatno zbunio napadače koji su se na kraju bitke povukli podvijenog repa. Žene u drugim krajevima Evrope su teško mogle da se pohvale tako nečim, nisu mogle imati pravo svojine nad nekretninom, osećale su se kao srećnice ako bi ih neko uopšte pitao da li za nekog žele da se udaju ili ne. Dok je u hrišćanskoj Evropi razvod ili napuštanje muža vekovima bilo nepojmljivo, u vikinškoj Skandinaviji je tako nešto bilo uobičajeno i društveno prihvatljivo. U paganskoj Skandinaviji su žene zaista uživale viši stepen autonomije u odnosu na svoje savremenice u strogo hrišćanskim sredinama, pošto su sve gorepomenuto zaista i radile.
Slika preuzeta iz knjige Kvinnen ved jordas kant autorke Gunhild Haugnes
Nego, da se vratimo Lagerti. Ona je prema Saksu Gramatikusu bila dalja rođaka kralja Sivarda koju je švedski kralj Fe, zajedno sa ostalim ženama iz Sivardove porodice, smestio u kupleraj nakon što je Sivardovu teritoriju osvojio i njega ubio. Sivardov unuk, Ragnar Lodbrok, je čuvši za to došao sa vojskom da osveti svog dedu. Mnoge od žena iz kupleraja su obukle mušku odeću i borile se uz Ragnara, a vodeće mesto među njima je imala upravo Lagerta. Time je fascinirala Ragnara koji je potom zatražio njenu ruku, ali da bi je dobio, prvo je morao da se izbori sa par divljih zveri. Navodno su izrodili zajedno jednog sina i dve ćerke, ali se u jednom trenutku Ragnar od nje razveo kako bi se oženio nekom drugom (mlađom, lepšom i plodnijom) princezom. Lagerta, međutim, nije prestala da ga voli i pristala je da mu pomogne kada mu je u nekom kasnijem trenutku pomoć bila potrebna. I tu se nekako priča o njoj i završava. A serijska Lagerta bogami zauzima bitno mesto u svim do sad snimljenim sezonama, tako da je time možda upravo ona glavni lik, a ne Ragnar koga pred kraj četvrte pojedu zmije.
Slika: YouTube screenshot
Sa šest različitih nominacija za najbolju žensku ulogu u seriji Vikinzi, Ketrin Vinik tumači lik prave alfa ženke koja ne prestaje da fascinira svojim postupcima od prve do poslednje snimljene epizode. Iako se u samoj seriji to ne pominje, ko god joj se zagledao u lice, mogao je zaključiti da je u jednom trenutku otkrila melem protiv starenja. U prvim epizodama je majka malenog Bjorna Gvozdenog, dok u petoj sezoni već ima unuke koji su tu negde sličnih godina kao Bjorn u prvom, a koža na njenom licu je podjednako zategnuta kao i «dve decenije ranije». Iako ga voli, ponosno napušta muža pošto je u jednom od vikinških pohoda napravio dete nekoj drugoj, nalazi novog muža, lokalnog velmožu koji se loše ophodi prema njoj, ali ga zato i ubija i time preuzima njegovo kraljevstvo i podanike. Onda ide da pomogne vojsci bivšeg muža, ne prvenstveno iz ljubavi, već zato što je u datom trenutku tako pravično. Potom u trećem serijalu kreće u vikinški pohod u prvom trimestru trudnoće (ok, jedino iole realistično u tom delu priče je to što je ipak od napornih fizičkih aktivnosti spontano abortirala), sve rane koje zadobije od mača joj se zaleče bez ikakvih posledica, štaviše kao da od njih postaje jača i otpornija. I na svom vrhuncu slave kao kraljica u četvrtoj sezoni okružuje se ženama ratnicama u koje ima mnogo više poverenja da će je odbraniti nego što bi to uradilli neki muškarci. Pri čemu neke od njih tu ulogu bez problema kombinuju sa ulogom majke nekoliko dece. I sage i arheološki dokazi potkrepljuju priče prema kojima žene zaista jesu učestvovale u bitkama, međutim teško da je reč o tolikom broju njih kao što je u seriji prikazano, a osim toga njihova uloga nije bila u toj meri odlučujuća koliko se to kroz glorifikovani lik Lagerte može doživeti. On ipak više počiva na mitskim kazivanjima nego na žitiju jedne stvarne vikinške ratnice.
Slika: YouTube screenshot
A gde su žene, tu su odeća i šminka
Iza Vikinga je ostalo veoma malo slika i zapisa o načinu odevanja i uopšte o modi tog vremena. Pokušaj reprodukcije njihovog stila odevanja u TV-seriji otežava i organičena količina arheoloških dokaza o tome. Iako su istoričari koji su te tragove istraživali dolazili do nešto različitih zaključaka, svi se slažu da se vikinška odeća nije sastojala od toliko kožnih detalja u bajkerskom stilu kao što su kostimografi rešili da sašiju junacima serije. Daleko je verovatnije da im je odeća bila pravljena od vune i obilovala složenijim dezenima, a boje im sasvim sigurno nisu bile ograničene na crnu, braon i sivu, već su koristili dosta življe boje, poput žute, plave i crvene. Pritom se Vikinzi neretko u bitkama pojavljuju bez ikakvog gornjeg odevnog predmeta, dakle samo u pantalonama, što je potpuno besmisleno, imajući u vidu da čvrsti sloj bilo čega pruža kako zaštitu od hladnog vetra, tako i od hladnog oružja.
Slika: YouTube screenshot
Što se tiče ajlajnera koji u seriji vidimo u mnogim scenama, tu ne možemo (mnogo) da osporimo scenariste. U istorijskim izvorima sa Srednjeg istoka se pominju susreti sa Severnjacima koji su nosili «ugalj» na očima, što je zapravo bila crna, praškasta smesa antimona, sprženih badema, olova, oksidiranog bakra, okera, pepela, malahita i azurita. Ibrahim Al-Tartushi, arapski putnik koji je posetio Hedebi 950. godine, zebeležio je u svojim spisima da Skandinavci sa šminkom na očima žare lepotom koja ne bledi, već se uvećava, kako kod žena, tako i kod muškaraca. E sad, da li je ta šminka bila isključivo namenjena za konture oko očnih kapaka ili ceo predeo oko očiju varira od izvora do izvora. Bez obzira na količinu, ona je itekako bila svrsishodna – osim što je doprinosila seksipilu, trebalo je i da im zaštiti oči od sunčevih zraka.
Slika: YouTube screenshot
I sledeće nedelje sledi još jedna epizoda o spojlovanju Vikinga. I to je to. Barem dok ne snime šestu sezonu. 🙂
Piše: Aleksandra Milovanović
No Comments