05 Mar Zima dolazi – stvarno?
Ako ste ljubitelji serije Igra prestola ili serijala romana „Pesma Leda i Vatre” Dž.R.R. Martina po kojima je ova serija zasnovana, sigurno ste čuli za „Dugu zimu“, koje se stanovnici Vesterosa toliko plaše. Međutim, možda vam je manje poznat sličan događaj iz nordijske mitologije, za koji naučnici misle da se možda zaista odigrao oko 535. godine.
Ilustracija: Oivera Pavlović
Prema nordijskoj mitologiji Fimbulvinter je period od tri uzastopne zime koja prethodi Ragnaroku i privodi kraju celokupan život na Zemlji. Sneg tada dolazi iz svih smerova, a između tih zima nema leta. Nakon toga sledi bezbroj ratova, prema nordijskoj mitologiji i finskom narodnom epu Kalevala. Događaj je opisan prvenstveno u staronordijskoj zbirci poema Eda. U Danskoj, Norveškoj, Švedskoj i drugim nordijskim zemljama, termin fimbulvinter se još uvek koristi za neuobičajeno hladnu i oštru zimu.
Prema sajtu forskning.no, istraživači u Norveškoj i Švedskoj poslednjih godina pronalaze sve veći broj dokaza o katastrofi koja je pogodila svet i ovaj region pre oko 1500 godina. Nedavna istraživanja ukazuju na to da je ovaj mit možda povezan sa ekstremnim vremenskim prilikama u periodu 535–536, što je rezultiralo znatnim padom temperature širom severne Evrope. Bilo je i nekoliko popularnih ideja o tome da je ovaj deo mitologije povezan s klimatskim promenama koje su se dogodile u nordijskim zemljama na kraju nordijskog bronzanog doba oko 650. godine p.n.e. Pre ovih klimatskih promena, nordijske zemlje su bile znatno toplije.
Polovina stanovništva Norveške je poginula
Ova katastrofa je verovatno najteže pogodila Norvežane i Šveđane. Godine 1910. švedski geograf i naučnik Rutger Sernander prvi je izneo teoriju da se Fimbulvinter stvarno dogodila na njihovim prostorima. Njegova hipoteza je bila da se to desilo zbog klimatske katastrofe pre 2000-2500 godina. Ipak, arheolozi nisu pronašli nikakve dokaze koji bi podržali Sernanderovu teoriju.
U Norveškoj i Švedskoj je tokom „duge zime“ verovatno umrla polovina stanovništva; istraživači saznaju sve više informacija o toj katastrofi. Nedavni nalazi ukazuju na to da je klimatska katastrofa pogodila svet, a posebno nordijske zemlje, pre 1500 godina.
Istraživanja NASA-e i švedskih arheologa
Gorepomenuti sajt navodi da je novo istraživanje Fimbulvinter počelo sa američkom svemirskom agencijom NASA 1983. godine. Tada su dva istraživača NASA-e Ričard Stoters i Majkl Rampino objavili naučni pregled poznatih vulkanskih erupcija u prošlosti. Većina istraživanja bazirana je na ledenim jezgrima koje je prekrivao drevni ledeni pokrivač na Grenlandu. Arheolozi su došli do zaključka da se 536. godine dogodilo nešto veoma dramatično.
Švedski profesor Bo Greslund sa Univerziteta u Upsali prvi je sugerisao da se Fimbulvinter zaista dogodila, i to u godinama nakon 536. Takođe ističe da Snore Sturlason u svojoj knjizi Eda pored veoma hladnih zima sa mnogo snega pominje i da nekoliko godina za redom nije bilo leta. Greslund je takođe bio prvi koji je pretpostavio da je stanovništvo Švedske 500-ih godina prepolovljeno. U prvo vreme nije bilo mnogo onih koji su verovali u Greslandove hipoteze. 2007. objavio je članak „Fimbulvinter, Ragnarok i klimatska kriza godine 536–537 n.e.“ u švedskom časopisu Saga och sed, i tada je otpočelo još ozbiljnije istraživanje ovog fenomena. U poslednjih nekoliko godina nađeni su dokazi koji ukazuju na to da je Bo Greslund u pravu.
Ilustracija: Oivera Pavlović
Na više mesta u močvarnom zemljištu u Norveškoj nađeni su tragovi polena nakon nekog dramatičnog događaja, što ukazuje na jasno promenjen predeo u dugom periodu nakon toga. Godovi drveća su još jedan važan trag. Arheolozi su takođe ustanovili, istražujući seoska imanja u Norveškoj i Švedskoj iz perioda od pre 1500 godina, da je došlo do nekog iznenadnog i dramatičnog događaja, usled kog se stanovništvo odselilo ili pomrlo. To je, između ostalog, ustanovljeno nedostatkom grobova, finije keramike i nakita, kao i povećanom količinom zlata koja je žrtvovana bogovima.
Vulkani izazvali klimatske promene?
Klimatski stručnjaci smatraju da je takve klimatske promene mogla izazvati vulkanska aktivnost. Najjasnije indikacije da su se desile dve različite erupcije vulkana koje su izazvale Fimbulvinter, nađene su prilikom analize leda iz unutrašnjosti Grenlanda. Neki naučnici su ukazali na vulkan Ilopango u El Salvadoru kao uzrok prve katastrofe 536. godine. Još jedna mogućnost je Krakatau u Indoneziji. Fredrik Šarpentje Ljungkvist umesto toga predlaže vulkan El Chichón na jugu Meksika, kao najverovatniji uzrok ovih klimatskih promena.
Danas nema sumnje da vulkani koji bljuju velike količine čestica u atmosferu mogu uticati na klimu na Zemlji. Što više čestice dospeju, to je efekat duži. Verovatno je od odlučujućeg značaja činjenica da li čestice dospeju u stratosfeku, dakle preko 10 000 metara iznad površine Zemlje, a to je visina na kojoj se odvija velika većina avionskog saobraćaja.
Klimatski panel Ujedinjenih nacija (IPCC) u svom poslednjem izveštaju iz 2013. piše na koji način vulkani utiču na klimu u poslednjih 2000 godina. Mnogo novih saznanja o ovome naučnici su stekli istraživanjem leda sa Grenlanda i Antarktika. Naučnici Klimatskog panela smatraju da je od vikinškog doba samo dva ili tri veka u ljudskoj istoriji prošlo bez velikih erupcija vulkana koje su snažno uticale na klimu. Pošto je prethodni vek – 20. bio jedan od tih „mirnih“ vekova, teško nam je da zamislimo da će se tako nešto ponovo desiti. Međutim, verovatno hoće, jer velike erupcije koje utiču na klimu nisu dakle toliko retke, a uobičajeno je da klima nakon takve erupcije bude pod njenim uticajem jednu do tri godine nakon nje, u zavisnosti od količine oslobođenih čestica.
Ukoliko ponovo dođe to takvih, ogromnih erupcija vulkana, kao što se verovatno desilo 536. i 540. – uticaj na klimu biće još veći, a takođe je i stanovništvo Zemlje danas znatno veće, pa bi i efekti bili dramatičniji. S druge strane, danas smo mnogo bolje pripremljeni za takvu katastrofu, jer možemo da prevozimo hranu i druge potrepštine sa mesta na mesto mnogo jednostavnije. A ljudi koji su živeli na hladnom severu Evrope pre 1500 godina nisu to mogli. Bili su potpuno zavisni od hrane koju su sami uzgajali.
Dakle, da li nova „duga zima“ dolazi ili ne – ostaje da vidimo, i mnogo toga još treba ustanoviti. Za sada, ipak, znamo sa popriličnom sigurnošću da Fimbulvinter nije bio samo mit.
Izvor: https://forskning.no/2017/12/fimbulvinteren-er-ikke-en-myte
No Comments