7 skandinavskih filmova idealnih za letnji odmor

18 Jun 7 skandinavskih filmova idealnih za letnji odmor

Bliži se leto i vreme odmora, vreme kada svi imaju malo više slobodnog vremena da se opuste sa bližnjima, otputuju negde, ili prosto samo odmore od svega. Bez obzira što ćete, verujemo, veći deo ovog vremena provoditi napolju, u slučaju da vam za neko mirno veče kod kuće zatreba nešto da gledate, preporučujemo vam sedam skandinavskih filmova pogodnih za letnje raspoloženje. Pošto su skandinavske komedije u pitanju, budite spremni i na malo melanholije i na neke mračnije teme, ali svaki od ovih filmova će vas dobro zabaviti neke spore letnje večeri.

Eling (Elling, Petter Næss, Norveška, 2001.)

Slika: YouTube screenshot

Uvrnute komedije o neobičnim likovima i ozbiljnom, često mračnom podlogom su tipične za skandinavsku kinematografiju, a Eling je krunski primer ovakvog filma. Zasnovan na književnom klasiku Ingvara Ambjernsena, brzo je privukao pažnju međunarodne publike i bio nominovan i za Oskara u kategoriji „Najbolji film van engleskog govornog područja“ i osvojio mnoge druge međunarodne nagrade. Eling je odličan primer onoga što norveška kinematografija radi vrhunski, a to je predstavljanje teških društvenih tema kroz humor. Pratimo živote dvojice glavnih likova nakon izlaska iz psihijatrijske bolnice i njihovo prilagođavanje društvu, ali ono što ovaj film čini posebnim je što ih ne predstavlja sa sažaljenjem ili podsmehom, već na topao, ali ipak komičan način. Pokušaji Elinga i njegovog cimera Kjel-Bjarnea da obave zadatke kao što je javljanje na telefon ili odlazak u prodavnicu izazivaju smeh, ali i saosećanje, bez nipodaštavanja. Priča o Elingu privukla je pažnju širom Evrope, tako da i u Beogradskom dramskom pozorištu možete pogledati predstavu napravljenu po ovom divnom filmu.

Ćelava frizerka (Den skaldede frisør, Susanne Bier, Danska, 2012.)

Slika: YouTube screenshot

Susane Bier, jedna od rediteljki Dogme 95, poznata je široj publici po svojim ostvarenjima Posle venčanja (Efter brylluppet 2006.) i U boljem svetu (Hævnen, 2010), pored sumornih filmova koji se bave moralnim i egzistencijalističkim pitanjima, često zapravo snima i romantične komedije, koje su, međutim, manje poznate publici van danske. Jedna od njih je i Ćelava frizerka, u kojoj pored najvećih danskih filmskih zvezda igra i Pirs Brosnan, u ulozi uglađenog američkog biznismena Filipa koji zapadne za oko protagonistkinji Idi. Njih dvoje se upoznaju uoči venčanja Filipovog sina Patrika sa Idinom ćerkom Astrid, na prekrasnom imanju u Italiji. Međutim, na venčanju se pojavljuje i Idin uskoro bivši muž sa novom devojkom. Dolazi do raznih peripetija, kako to već biva u romantičnim komedijama, u raskošnom ambijentu italijanske vile, uz mnoge emotivne turbulencije, komične, ali i tužne momente, uz Susaninu besprekornu režiju. Preporučujemo da ovaj film pogledate negde na moru, nakon dana provedenog na plaži.

101 Rejkjavik (101 Reykjavik, Baltasar Kormákur, Island, 2000.)

Slika: YouTube screenshot

Hlinur se bliži 30. godini a i dalje živi sa mamom i život mu se sastoji uglavnom u traženju posla i gledanju pornografije. Međutim, život mu se menja kada se u njegov i majčin stan useljava vatrena Španjolka Lola (Victoria Abril), instruktorka flamenka. Hlinur postaje opsednut Lolom, a situacija se komplikuje kada sazna pravu prirodu njenog odnosa sa njegovom majkom. Pored svega toga, Hlinur ima poteškoća i sa svojom povremenom kombinacijom Hofi. Kroz niz neočekivanih događaja, Hlinur će konačno napraviti ključne korake ka sazrevanju i osamostaljivanju, a i neki drugi likovi će napraviti bitan pomak u svom životu. 101 Rejkjavik je još jedna nordijska komedija koja se bavi odrastanjem nesnađenog glavnog lika, ali svakako jedna od najboljih, urnebesno smešna. Kada tome dodamo i muziku Dejmona Albarna, jasno je zašto je ovaj film vredan gledanja.

Poljubi me, do đavola (Kyss meg for faen i helvete, Stian Kristiansen, Norveška, 2013.)

Slika: YouTube screenshot

Skandinavska romantična komedija, dobro ok, ali skandinavska TINEJDŽERSKA romantična komedija? Mora da se šalimo? Ni najmanje. Setite se da govorimo o zemlji koja je iznedrila SKAM (o kome smo pisali ovde). Ovoga puta reč je o srednjoškolskoj pozorišnoj trupi u malom gradu na zapadu Norveške, u kojoj se mladi, prirodno, muvaju, a pritom angažuju i ocvalog ali nekad jako popularnog glumca (legenda norveškog glumišta Kristofer Juner, koji manje-više igra samog sebe) da im pomogne. Deca pokušavaju da postave dramu San o jeseni (Draum om hausten), jedno od notorno hermetičnih i za igranje izrazito zahtevnih dela najvećeg živog norveškog dramskog pisca, Juna Fosea. Sama kombinacija Foseove drame sa tinejdžerskom komedijom daje dražesno bizarne rezultate, dok mladim glumcima ne nedostaje harizme, niti hemije. Posebna preporuka za zaljubljenike u pozorište.

Rembrant (Rembrandt, Jannik Johansen, Danska, 2003.)

Slika: YouTube screenshot

Akciona komedija o ocu i sinu koji kradu vrednu Rembrantovu sliku iz danskog muzeja, biće posebno privlačna fanovima Igre prestola, pošto jednu od glavnih uloga igra Nikolaj Koster-Valdau iliti Džejmi Lanister. Ako ste ljubitelji danskih krimi-komedija poput mnogo poznatijeg U Kini jedu pse (I Kina spiser de hunde, 1999.), uživaćete i u ovom filmu. Nemojte da vas opis radnje zavara, ovo nije priča o ultra sposobnim kriminalcima koji izvode pljačku veka, ovo je priča o nesposobnjakovićima koji slučajno nabasaju na nešto čiju vrednost nisu mogli ni da naslute. Film je inspirisan istinitim događajima, dakle na pljački koja se zaista desila, dok su likovi i tok radnje potpuno fiktivni. Međutim, ovo je pre svega film o komplikovanom odnosu oca i sina, koji pokušavaju da se izvuku iz kriminala, što, naravno, ne ide tako lako. Nepravedno neprimećen od strane međunarodne publike, vrlo zabavan i duhovit film.

Čovek po imenu Uve (En man som heter Ove, Švedska, 2015.)

Slika: YouTube screenshot

Ovaj film vam je sigurno poznat, barem po izuzetno popularnoj knjizi koju ste, ako niste čitali, barem mogli da vidite u izlozima beogradskih knjižara, odakle se ne vadi već godinama. U klasičnom duhu skandinavske crne komedije, bavi se životom starijeg čoveka nakon smrti supruge. Uve pokušava da sebi prekrati život, međutim ga u tome konstantno prekida komšinica Parvaneh koja se upravo doselila preko puta sa porodicom. Kroz ove crnohumorne susrete saznajemo više i o Uveovom životu sa suprugom Sonjom, i o Parvaneh i njenoj porodici, dok se njihov odnos sa Uveom dalje razvija. Čovek po imenu Uve je film koji majstorski prepliće komediju sa tragedijom, sreću sa tugom, dovoljno suptilno da ne bi bio patetičan, uz posebne zasluge glavnog glumca Rolfa Lašgorda. Treći najgledaniji švedski film svih vremena, zaslužio je i vašu pažnju.

Čudovišni četvrtak (Monstertorsdag, Arild Østin Ommundsen, Norveška, 2004.)

Slika: YouTube screenshot

Da li možete da zamislite kako izgleda surfovanje na jugozapadnoj obali norveške, po olovnom moru pod zlokobno tmurnim nebom? Takav prizor se teško može zaboraviti. Možda zato i ne čudi što je tamošnja surferska scena poslužila kao inspiracija reditelju Omundsenu za ovaj film. Glavni lik Even je klasičan skandinavski nesnađeni protagonista koji ne zna baš tačno šta će sa životom, što mu ne olakšava činjenica da mu je najbolji prijatelj Tord sušta suprotnost, uzoran dečko, san svake tašte. Stvari se komplikuju kada Tord ode na duži poslovni put i poveri Evenu na čuvanje svoju bremenitu suprugu, kojoj takođe treba da pomogne i oko renoviranja kuće. Dobivši priliku da dokaže da je ipak sposoban da nešto uradi kako treba, Even se posvećuje ovom zadatku, kao i omiljenom sportu, u kome želi da postigne vrhunac i uhvati mitski talas na „čudovišni četvrtak“. Mladi glumci Vegar Huel i Silje Salemonsen odlično odgovaraju glavnim ulogama, ali poseban šmek ovom filmu daje danski veteran Kim Bodnia u ulozi instruktora surfa. Dodajte uz to velelepnu norvešku obalu i bizaran spoj iste sa surf-rokom i surf kulturom uopšte, i shvatićete u čemu je čar Čudovišnog četvrtka. Istovremeno i duhovit i emotivan, pravi izbor za neku olujnu letnju noć kod kuće.

Piše: Sofija Vuković Petrik