10 Mar Koreni norveške kraljevske porodice
Da li ste znali da su skandinavske zemlje parlamentarne monarhije po državnom uređenju? Činjenica da ova demokratska i egalitarna društva i dalje imaju kraljevske porodice začuđuje mnoge. Ipak, treba reći da kralj(ica) ima samo reprezentativnu ulogu, dakle, nema suštinsku vlast u svojim rukama. U nastavku teksta saznaćete nešto više o istoriji i aktuelnim članovima norveške kraljevske porodice.
Pre nego što se osvrnemo na trenutnu situaciju, treba napomenuti da je Norveška još pre više od hiljadu godina imala svog kralja. Taj kralj, koji je ujedinio velike delove ove skandinavske zemlje i postao njihov vladar, zvao se Harald Lepokosi. Njegovo ime pominje se u mnogim legendama i predanjima, a posebno je zanimljiva priča o njegovom dolasku na presto. Naime, Harald je bio zaljubljen u princezu Jidu, i kada je poslao prosce da je pitaju da se uda za njega, ona je rekla da će to uraditi tek kada Harald bude postao kralj cele Norveške. Harald joj je tada obećao da će to i učiniti, a rešio je i da ne češlja ni ne šiša kosu sve dok ne bude ispunio svoje obećanje. Kako je rekao, tako je i učinio čime je stekao i nadimak Lepokosi. Osvojio je velike teritorije Norveške, ujedinio ih i postao prvi norveški kralj, a dobio je i ono što je dugo priželjkivao – ruku voljene Jide. Tako barem kaže legenda. Iako je sam proces ujedinjenja Norveške prema istorijskim izvorima bio dosta kompleksniji od nekoliko avantura jednog kosijanera, činjenica je da je Harald imao dosta značajnu ulogu u njemu.
Statua kralja Haralda Lepokosog u Haugesundu. Slika: YouTube screenshot
Posle njega su na prestolu bili Ulav Trigvason i Sveti Ulav (Dan svetog Ulava proslavlja se i dan-danas, 29.jula), koji su uveli hrišćanstvo u Norveškoj. Nakon burnih godina, velikih osvajanja i gubitaka, Norvežani su potpali pod dansku vlast i stoga izgubili svoju samostalnost, te su i kraljevi bili danski. I to će tako i nastaviti da bude u narednih skoro pet vekova.
I današnji pripadnici kraljevske porodice direktni su potomci dansko-nemačke dinastije Gliksburg, te se može reći da imaju danske krvi u sebi. Nakon skoro petovekovne zajednice sa Danskom, Norveška je 1814. godine ušla u novu uniju, ovog puta sa Švedskom. U toj uniji je Norveška imala daleko veće slobode nego kada je bila sa Danskom, a svoju punu samostalnost stekla je 1905. godine. Tada je na norveško tlo stupio danski kralj Hokon VII. Ono što je posebno interesantno u vezi sa kraljem Hokonom jeste način na koji je došao na čelo norveške monarhije. On je zapravo nosio titulu princ Karl od Danske, ali je prihvatio novo ime kada je stupio na norveški presto. Naime, nakon raspada unije sa Švedskom, sazvana je komisija koja je trebalo da odluči koji će plemić vladati Norveškom. Komisija je uzela u obzir različite evropske kraljevske kuće, ali je izbor pao upravo na Karla od Danske. On je prihvatio ponudu Norvežana, dobio novo ime i titulu, i time je otvoreno novo poglavlje u istoriji norveške kraljevske porodice. Ni njegova žena nije bila Norvežanka – kraljica Maud bila je pripadnica engelske kraljevske porodice (ćerka Edvarda, najstarijeg sina čuvene kraljice Viktorije), što se Norvežanima posebno dopalo. Te 1905. godine budući kraljevski par je brodom doputovao iz Kopenhagena u Oslo, a godinu dana kasnije su i krunisani u Trondhejmu.
Uprkros svom “došljačkom” statusu, kraljica Maud i kralj Hokon uživali su veliko poštovanje u društvu. Bili su na čelu norveške monarhije sve do sredine pedesetih, kada ih je nasledio Kralj Ulav V, poznat kao kralj iz naroda. On je pokazao solidarnost sa svojim narodom nakon Drugog svetskog rata, kada je država bila razorena i kada je trebalo ponovo da se izgradi. Kako je vladala velika nestašica u to doba, i sam kralj je rešio da bude kao i ostali pripadnici norveškog društva. Razgovarao je sa siromašnima, svakodnevno putovao tramvajem i zagovarao skromnost i umerenost, te su ga mnogi Norvežani voleli.
Od početka devedesetih pa sve do danas, na čelu države nalazi se njegov naslednik Harald V. On takođe uživa veliku popularnost među Norvežanima, a dospeo je u žižu javnosti davne 1968. godine, kada je odlučio da se oženi devojkom iz obične građanske porodice. Naime, on je sve tada iznenadio kada je objavio da će njegova žena biti Sonja Haraldsen, sasvim obična devojka iz Osla koja nije bila ni u kakvoj vezi sa kraljevskom porodicom i plemstvom. Kralj i kraljica su tokom godina postajali sve popularniji u norveškom društvu, važe za skladan par i imaju dvoje dece.
Kako je kralj veoma star, pitanje je dana kada će ga naslediti sin, princ-prestolonaslednik Hokon. Osim princa Hokona, kraljevski par ima i ćerku Martu, koja je donedavno bila četvrta po redu za nasleđivanje krune. Naime, ona se krajem prošle godine povukla sa svih zvaničnih dužnosti i odrekla svoje titule. Njen mlađi brat, Hokon, biće najverovatnije sledeći kralj Norveške i, po svemu sudeći, biće podjednako uspešan kao i njegovi preci. Ono što je, međutim, mnogima bilo intrigantno jeste njegova ženidba 2001. godine. Stopama svog oca koji je oženio “ženu iz naroda”, on je stupio u brak sa Mete-Marit, ženom burne prošlosti, koja je imala i sina iz prethodnog braka. U početku mnogi nisu odobravali ovaj brak, smatrali su je nepodobnom za dvor, ali su mišljenja ubrzo promenjena. Mete-Marit se brzo uklopila u novo društvo, dobila različite dužnosti i danas uživa veliku popularnost u Norveškoj, ali i šire. Hokon i Mete-Marit imaju dvoje dece, princezu Ingrid Aleksandru i sina Sverea Magnusa, koji pretenduju na presto odmah posle svog oca. Kada bude došla na presto, princeza Ingrid biće prva norveška kraljica posle čak šeststo godina, te je sasvim jasno zašto je ona sve više u žiži javnosti i što dobija svoje prve ozbiljnije kraljevske dužnosti.
Venčanje prineze Mete-Marit i princa Hokona. Slika: TikTok screenshot
Na sajtu Kraljevske porodice možete detaljnije proučiti njihovo porodično stablo, saznati nešto više o poreklu i članovima porodice, ali ispratiti i najnovija dešavanja iz kraljevskog sveta. Najuži članovi ove popularne porodice pojavljuju se vrlo često u vestima, piše se o njihovim putovanjima, posetama, aktivnostima i dobrotvornim organizacijama, i imaju fanove širom Norveške. Dana 17. maja, na proslavi norveškog Dana ustavnosti, najuži članovi kraljevske porodice pozdravljaju okupljene sa balkona Kraljevske palate u Oslu. Iako nisu svi Norvežani pristalice kraljevske porodice, ona mnogima i dalje predstavlja vrlo bitan deo norveškog društva i dalje uživa veliku popularnost.
Piše: Marina Krdžavac
No Comments