28 Jul Kratak vodič za preživljavanje norveških dijalekata
Svi koji se i malo razumeju u norveški znaju da postoje dve „verzije“ norveškog jezika – bukmol i ninošk. Takođe je opšte poznato da je prva pomenuta verzija u opticaju u školama jezika u inostranstvu i da je to ona varijanta na kojoj se zasniva većina udžbenika. Ono što je manje poznato je da zapravo ne postoje različite „verzije“ norveškog već standardizovane varijante pisanog jezika koje se zasnivaju na različitim dijalektima. Šta to opet znači? To znači da bukmol predstavlja pisanu formu koja se zasniva na dijalektima koji u sebi sadrže dobar deo sličnosti sa danskim (ako niste znali, Danci su norveški Turci pošto su vladali pet stotina godina ovom zemljom i izvršili poveliki jezički uticaj na norveški). Tipičan bukmol se na primer koristi u Oslu i istočnoj Norveškoj i bukmolom služi oko 85-90% Norvežana. Što se ninoška tiče, ovaj standard je formiran na osnovu dijalekata zapadne Norveške. Odemo li na sever, situacija ne postaje ništa bolja (osim ako vam mannj i mæinn zvuče bolje od mann).
Crveno – bukmol, plavo – ninošk, sivo – oboje, pa ko šta voli nek izvoli.
Svako ko je imao priliku da baci pogled na gramatiku ninoška je zapazio da su ove dve varijante slične, ali da takođe postoje razlike koje su i te kako uočljive. To objašnjava one inicijalne šokove koji se doživljavaju po dolasku u mesto u kojem je ninošk dominantan. Mislili ste da ste od svih reči barem ono ikke bez greške usvojili, kad ono neki preferiraju da kažu ikkje, neki itte, a neki treći ei! Ili upitne reči – taman ste naučili hva i hvordan (i da se h ovde ne izgovara), a prvi Norvežanin na kojeg naletite već na pasoškoj kontroli pita Ka hetar du? I to nekako razumete, shvatite da vas zapravo pita Hva heter du?, pa usledi pitanje Korleis gjer du det? Šta je sad Korleis?! Hvordan, ladies and gentleman, korleis je hvordan. Ili ne daj Bože da vas je više od jednog komada, pa umesto du ubace dokker. A dokker je zapravo ono što ste na prvom času još naučili da se kaže dere. Dve reči koje baš i ne zvuči isto na ove dve “verzije”.
Postoji nekoliko ključnih kategorija po kojima možemo podeliti norveške dijalekte, a osim oblika ove odrične rečce, tu nam je i zamenica za prvo lice jednine koja može imati more oblika u zavisnosti od dela Norveške u kome se nađete. Od Jeg vet ikke. do Eg veit ikkje. je kratak put, npr. vozom od Osla do Bergena (ok, nije najkraći put, ali je priroda usput prelepa, i toplo preporučujemo ovu avanturu i to baš vozom kako biste uživali u pejzažima). Kad stignete u Bergen, uši će vam parati npr. snakka umesto snakket, ili sein umesto sen. Ali to nije sve (ponuda koja sledi je bolja od svakog televizijskog prodajnog paketa)! Na to sve možemo da dodamo glas R koji se na jugu i zapadu izgovara po „francuski“ ili „nemački“, iliti stručno govoreći, uvularno, dok u ostatku Norveške preferiraju kortljajuće R (onako kako ga i mi izgovaramo u našem jeziku). I kad se više tih odlika spoji u jednu rečenicu, uglavnom nastane kratak spoj. I nije neočekivano da pomislite da vaše višemesečno učenje norveškog nije dalo nikakve rezultate ili da ste jednostavno duduk za jezike.
Ako je za utehu, tako su se verovatno osetili i vaši profesori koji čine se vladaju jezikom besprekorno, kada su prvi put bili u prilici da se susretnu s dijalektom koji nije istočno-norveški. I sami Norvežani (hteli to sami da priznaju ili ne) imaju problem sa pojedinim dijalektima koji se u više aspekata razlikuje od onog na koji su navikli. Stoga nije neuobičajeno da jedni drugima svako malo tokom razgovora ubacuju Hva sier du? ili na jednom od dijalekata Kæ seie du?. Istu taktiku treba i vi da primenite – pitajte ih da ponove. A ujedno i delimo sa vama neke savete kako da se što bolje pripremite za savladavanje dijalekata i preživite taj početni period:
• počnite da pratite vesti iz ostatka Norveške, recimo zapadne – vestnorsk
• gledajte crtaće gde se priča dijalekat – tegnefilm
• i recimo pohađajte ovaj izvrsni onlajn kurs – kurs
A što je najbitnije od svega, ne odustajte. Što bi Oslići (nama simpatičan naziv za stanovnike Osla) rekli- Bøkkejirei! Prevod? Du bør ikke gi deg! Malo govornog jezika da ubacimo za slučaj da vas nije (dovoljno) zabolela glava. Vremenom ćete, hteli to ili ne, zavoleti dijalekat. Naravno, ne treba se zanositi da ćete posle konzumiranja materijala sa navedenih izvora postati ekspert za iste, ali se makar po dolasku u neke od ovih krajeva nećete osećati da ste sleteli na pogrešnu planetu. A priznaćete da je to ipak dobar početak!
Kako se kaže ljuljaška na norveškom? Zavisi gde 🙂
Ili nemojte. Fikkerea?, odnosno Hvorfor ikke det, da? Jednostavno odlučite da ignorišete činjenicu da postoje dijalekti. Ignorišite ih kako tokom kursa koji pohađate, tako i kada odete u Norvešku. Ne slušajte vežbe slušanja, nemojte nikad ni da ih otvorite. Ispravljajte Norvežane. Recite im da govore lepo i razgovetno, da ne brzaju i ne izmišljaju jezik koji ne postoji. Kakav sad hunj, vi ste lepo naučili da se ona kaže hun. U norveškom ne postoji nj i treba da se izbaci iz upotrebe (čak i zabrani). Ako s posla kažu da idu heim, pitajte ih da li zapravo misle na hjem (uz obavezno kolutanje očima, eventualno im usput prevedite Ein stad kor vi høyrer heime. na “pravi” norveški). Obavezno objasnite vi svima njima lepo i da se Setje pris på noko kaže Sette pris på noe. I usput ih naučite da cene vaš trud i zalaganje da ih naučite (njihov sopstveni) jezik jer vi ipak znate bolje. Jer dijalekti postoje u norveškom samo da bi nam zadavali glavobolju. A i gde ste još čuli za dijalekte? Kod nas se južnjaci i lale savršeno razumeju, zar ne?
Za kraj smo ostavili poslasticu:
En trønder spurte en annen hvilken klasse han gikk i og da svarte han: “Æ e i a æ.”
Da sa han andre: “Å? Æ e i a æ å.”
Da, ovo je vic, ali ovo što se čini da su nabacani vokali su zapravo rečenice (tro det eller ei). Možete li da naslutite šta one znače? 🙂
No Comments