Hyttetur – sloboda na norveški način

25 Aug Hyttetur – sloboda na norveški način

Postoji više prepreka koje mnogi stranci doživljavaju teško premostivim kada je reč o integrisanju u norveško društvo – recimo jezik, sticanje norveških prijatelja i smejanje norveškim vicevima. Ali jedna stvar koja može pomoći na putu integracije je iskustvo od par dana provedenih u norveškoj tradicionalnoj vikendici – hytte. Iako je danas sve teže naći tradicionalnu norvešku vikendicu – drvenu kolibu (norveškim) miljama udaljenu od svakog oblika civilizacije, bez uvedene vode i struje i dostupne mobilne mreže – one ipak nisu samo mit koji živi u predanjima. Na sreću (ili možda nesreću) još uvek postoje Norvežani koji uprkos dobrom životnom standardu, vole da neguju ovu staru tradiciju i da se na ovaj način okrenu prirodi i jednostavnom životu lišenom svih pogodnosti modernog sveta.

Gde god nađeš kamen, tu hytte posadi. Slika: Privatna arhiva

Ako slučajno pomislite da se pohvalite norveškim prijateljima ili kolegama da ste iskusili norveški hytteopplevelse u vikendici u kojoj postoji veš mašina i podno grejanje, bolje preskočite. Boravak na vikendici bez upotrebe poljskog toaleta (čitaj: rupe u zemlji omeđene zidovima i plafonom kako bi i tokom zime dok nabija sneg bez problema bilo moguće izvršiti nuždu) nije pravi korak ka prihvatanju norveške kulture. Iako prema poimanju mnogih stranaca Norvežani generalno ne žive u gusto naseljenim mestima gde preovladava gužva i velika koncentracija ljudi, oni prosto vole da se osame u nekoj vikendici gde im je najbliži (ljudski) sused u najboljem slučaju udaljen par kilometara.

Izgleda fino, a miriše … . Slika: YouTube screenshot

Prva greška koju bi stranci mogli da naprave kada se upute u ovako neku avanturu je pogrešan odabir odeće. Možda ovde više nego u bilo kojim drugim situacijama dolazi do izražaja ona stara norveška izreka da „ne postoji loše vreme, samo loša odeća“, ali tokom boravka na nekoj od tradicionalnih vikendica, dobra odeća je ključna za preživljavanje. Iako je odlazak planiran tokom leta, ne sme se zaboraviti vuneni donji veš i odeća i obuća za kišno vreme. Uključujući i nešto za na glavu. Jer norveško leto može biti mnogo varljivo.

Većina vikendica se nalazi na toliko zabačenim lokacijama da im nije moguće pristupiti nekim prevoznim sredstvom, naročito ukoliko je reč o onima koje su smeštene na ostrvu. Dakle, što udobniji ranac u koji može da se smesti dvocifren broj kila gorepomenute odeće i hrane za nekoliko dana je pametan izbor kako bi se pre stiglo do vikendice nego do broja telefona kiropraktičara. Ali za sve iskonske ljubitelje prirode, tako nešto ne bi trebalo da bude problem, pošto svaki pedalj Norveške nudi dovoljno prizora od kojih zastaje dah i sve te muke brzo padnu u drugi plan.

Slika: YouTube screenshot

Sledeća stvar koja je mnogim strancima takođe fascinantna je da bez obzira na to što u tim pravim vikendicama nema vode koja ide iz česme, ona uglavnom ne treba da bude sastavni deo prtljaga. Dok većina kao sinonim za norveško bogatstvo doživljava naftu, to je zapravo voda. Retko koja država se može pohvaliti toliko čistom vodom za piće koja je dostupna svima, bez obzira u kom delu Norveške se neko nalazi. Pa čak i ako pričamo o nekoj vukoje*ini u kojoj se ne naziru znaci civilizacije, pijaća voda se bez sumnje nalazi u relativnoj blizini. Samo je potrebno otići do nje sa adekvatnim sudom i dovući je do vikendice.

Slika: YouTube screenshot

Ruku pod ruku skromnom standardu vikendice ide i skučeni prostor u spavaćoj sobi. Iako jedna mala brvnara u kojoj uglavnom postoji i kamin za potrebe (baš) hladnog vremena može delovati toplo, treba imati u vidu da Norvežani od malih nogu uče da spavaju u hladnom. Mnogi stranci ne mogu da pojme da i mala deca u vrtićima spavaju napolju čak i kad se živa u termometru opasno približi nuli, ali te navike oni usvoje i nastave da ih imaju i kao odrasli. Odrasli koji recimo provode noći na vikendici sa širom otvorenim prozorom, bez obzira na vanjsku temperaturu i činjenicu da se nalaze usred šume, valjda u želji da ih im za „dobro jutro“ los ili irvas proturi glavu kroz taj prozor i malo gricne noge.

Izležavanje ispred vikendice – skoro pa svetogrđe. Slika: Privatna arhiva

A kojim to aktivnostima tamo možemo da se bavimo? Iako pojedinih večeri nebo ume biti vedro i zvezdano, a samo posmatranje tog prizora može ispuniti dobar deo vremena, naučili smo u trećem pasusu da loše vreme ne sme biti prepreka za kvalitetno trošenje vremena. Recimo kiša ne bi trebalo da bude problem da se okupamo u obližnjem jezeru iako je napolju tek jedva više od 10 stepeni. A kakvo zadovoljstvo postoji u dobrovoljnom umakanju u hladnu jezersku vodu iz koje vrebaju krabe (za morske verzije ih zameniti meduzama), strancima je zaista teško da shvate. Pogotovo onima koji su iskusili čari kupanja u toplom mediteranskom (ili još grđe crvenom) moru u kome temperatura vode čak ni tokom zime ne ide ispod 15 stepeni.

Neko rekao da je voda hladna? Slika: Privatna arhiva

Na kraju krajeva verovatno nije lako shvatiti poentu tog boravka na vikendici. Poenta je da se umoriš, ali ne od celodnevnog sedenja pred računarom, već od pecanja, pečenja ribe na roštilju, tegljenja vode i trčkaranja po šumi u nadi da ćeš uočiti irvasa (a istovremeno izbeći medveda). Da sediš uz vatru i znojiš se danima u vunenom donjem vešu bez trunčice brige oko toga kako izgledaš ili mirišeš. Poenta je i da jedeš džem od bobica koje si sam u toj šumi nabrao. Drugim rečima – sloboda. A i onda povratak civlizaciji sa mnogo lakšim torbama (doduše punim otpada i praznih flaša) uz misli kako su vodosnabdevanje i elektrodistribucija zaista izumi vredni divljenja.

Ut på tur, aldri sur. Slika: YouTube screenshot

Međutim ono što je možda najbitniji sastojak za ovaj pravi hytteopplevelse, je boravak u društvu Norvežana. Ne drugih stranaca. Norvežani su ti koji znaju koje bobice kad treba da se beru i jedu, kako se peca i kako se igraju karte pod dejstvom domaćeg norveškog alkohola. Ako planirate da provedete jedan miran odmor čitajući knjigu pored kamina, odlazak na vikendicu u ovakvom društvu nije najpametnija ideja. Radije očekujte šetnje po svakakvom vremenu, jer kako vele „Ut på tur, aldri sur.“. I uprkos tome što se možda čini da Norvežani u svakodnevnom životu robuju modnim trendovima, u suštini nemaju problem da dok su na vikendici provode vreme obučeni u jaknu i pantalone iz najgore modne godine otkad je sveta i veka. Jer sloboda…

Izvor: En frosk i fjorden – Lorelou Desjardins