08 Sep 6 stvari koje ne volite, a treba da radite na kursu B2/C1
Kurs za nivo B2/C1 i često prateći kurs pripreme za polaganje testa na ovom nivou su izvor mnogih frustracija za učenike, a samim tim i za profesore. Razlog je često manjkavo razumevanje načina na koji se jezik može poboljšati na višim nivoima.
Mnogi pomisle da sa položenim B1 već imaju dovoljno znanja da bi mogli samo malo da „ispeglaju“ norveški i izađu na sledeći nivo. Vođeni iskustvom da su za relativno kratko vreme napredovali od A1 do A2, dođu do (naravno pogrešnog) zaključka da isto tako funkcioniše i sa predznakom B. Potpuno je razumljivo da neko ko je već uložio dosta vremena u dostizanje ovog nivoa oseća da do sledećeg nivoa može mnogo lakše da dođe, ali ovo nije slučaj ni u jednom jeziku, pa ni u skandinavskim. Mnogi filolozi čak procenjuju da je vreme potrebno da se dođe od B1 do B2 nivoa jednako količini vremena koja je bila potrebna da se uznapreduje od nivoa A1 ka B1! Iz tog razloga će vas vaš profesor tera ti da radite mnogo i da se bavite stvarima koje vam možda neće biti toliko interesantne. Evo nekih tipičnih stvari koje možete očekivati na kursu za nivo B2/C1:
1. Građenje i promena reči
Sigurno vam je poznat pristup u kome profesor traži da pronađete imenicu ili pridev na osnovu glagola iz teksta, odnosno građenje reči. Profesor će vam takođe tražiti da promenite glagol po vremenima, imenicu po broju i određenosti, i pridev po rodu, broju i određenosti. Sigurno vam je to i jedna od najomraženijih vežbi, jer osećate da ne posedujete dovoljno sistematska znanja i da je prostor za pravljenje grešaka veliki. Vaš profesor nije sadista, već zna da ne znate kako su različite vrste reči povezane i kako se menjaju, ili ste negde usput to zaboravili, pa vas samo podseća.
Slika: Vujaklija, Prosveta 2004
Zašto je bitno da znate građenje i promenu? Pre svega, da biste pisali i pričali tačno i tečno. Zatim, da biste bili u stanju da prepoznate značenje reči na osnovu druge reči koju znate, i primenom gramatičke vrste reči razumete u potpunosti informaciju koja se tekstom ili govorom prenosi (npr. avhengig – avhengighet – å avhenge). Ovo je prečica za brzo i uspešno usvajanje jezika, bez koje biste morali da učite jezik reč po reč, što bi trajalo godinama. Treći, ali ne manje važan razlog je to što u pisanoj i usmenoj komunikaciji ponekad ne možemo da se setimo kako da izgradimo rečenicu tako da liči na nešto, ali kada poznajemo principe građenja reči, možemo lako da se snađemo uz pomoć parafraziranja! Da li treba pominjati i da je parafraziranje obavezan deo Bergenstestena?
2. Sinonimi i antonimi
Na višim nivoima antonimi (reči suprotnog značenja) više nisu u toj meri aktuelni kao sinonimi. Sinonimi su reči sličnog značenja, a na višim nivoima težimo ka tome da shvatimo na koji način se sinonimi u stvari međusobno razlikuju i gde se mogu ili ne mogu koristiti. Sinonimi postoje na nivou reči i čitavih fraza. Osim toga što ova znanja olakšavaju komunikaciju u kojoj često parafraziramo da bismo se izrazili na najprecizniji mogući način, poznavanje sinonima (i antonima) je nezamenljivi alat u rešavanju zadataka u kojima birate tačan izraz ili reč u tekstu, ali i pojedinih delova testova norveškog ili švedskog. Bez ovih znanja ste manje-više bespomoćni, posebno na gramatičkom delu ispita.
Slika: Norske synonymer, Kunnskapsforlaget 2007
3. Objašnjavanje reči i pojmova – na norveškom ili švedskom
Prevođenje reči i izraza je izuzetno važno kako biste dali sebi šansu da zauvek usvojite reč ili izraz, ali nije najefektivniji način da poboljšate usmeni norveški ili razumevanje teksta i govora. Kada vas profesor masira da na norveškom objasnite reč ili izraz koji ste preveli, i da to posle upotrebite u nekoj novoj rečenici, poenta je da zagrebete još dublje od prostog prevoda reči koji ste prepisali iz rečnika. Profesor angažuje sva vaša pasivna i aktivna znanja i baca vas u vatru u nadi da ćete u toj borbi stvori slike i trajne veze u glavi koje će još više efektivizova učenje. Na ovaj način se stara i nova znanja spajaju i formulišu se relativno jasne slike, koje su u stvari prečice za brže usvajanje jezika.
4. Analiza neprilagođenih tekstova i govora
Udžbenici za norveški i švedski na višim nivoima su nezaobilazni alati za učenje, ali do vatrenog krštenja dolazi tek kada dobijete zadatak da pročitate i analizirate tekst u neprilagođenom obliku, ili da odslušate i analizirate video-klip ili podkast bez titlova. Profesor će svakako kao deo rutinskog zadatka traži od vas da se bavite građenjem i promenom reči, sinonimima i antonimima, ali će isto tako stavljati akcenat na idiomatske izraze, kolokacije i pojedine gramatičke konstrukcije i njihovu primenu u praksi. Neizmenjeni i neprilagođeni materijal je ono što vas manje-više očekuje na testovima na nivou B2/C1, a poenta je, između ostalog, da se naviknete na analiziranje velike količine informacija. Ne zaboravite da jedna jedina nepoznata reč može dovesti katastrofalnih posledica na ispitu! Ukoliko pogrešno upotrebite neku ključnu reč u eseju ili referatu – to može bi jednako fatalno kao i kada odgovarate na pitanja o tekstu, a niste razumeli ključnu reč u pasusu koji sadrži odgovor na pitanje.
5. Vežbe slušanja
Bilo da ih dobijate za domaći ili na času, kontrolisane i pažljivo osmišljene vežbe slušanja služe da vas nauče kako da efektivno slušate prirodni govor i da u moru informacija koje vas preplavljuju svaki put kad načulite uši izvučete baš ono što je neophodno da razumete to što je rečeno, ili da uhvatite beleške (veština neophodna za polaganje referata). Iz nekog razloga učenici često ignorišu ove vežbe ili smatraju da su sasvim nevažne; ponekad su dosta teške i onda je glavni izgovor učenika nedostatak vremena. Ukoliko niste u stanju da bez većih problema pratite normalni govor nativnih govornika koji koriste vama poznat dijalekat, ili da slušate radio i televiziju i da relativno uspešno hvatate beleške – verovatno uopšte niste dostigli B2 nivo na ovom polju i potrebno vam je još dosta vežbe.
6. Pisanje sastava
Poslednji u nizu bauka nivoa B2/C1 su eseji. Uvreženo mišljenje je da ne postoje kriterijumi za ocenjivanje eseja, i da tu ljudi prolaze samo ako imaju sreće. Često oni koji su u školi dobro pisali sastave (i koji često jesu prilično rečiti i na stranom jeziku) smatraju da im dodatna vežba nije potrebna. Međutim, pisanje eseja na norveškom i švedskom i ocenjivanje istih se vodi tačno određenim setom kriterijuma, i podrazumeva usvajanje veština koje većina učenika prosto ne poseduje. Školski esej po skandinavskim standardima se drastično razlikuje od pismenog zadatka iz srpskog jezika. Potrebno je razumeti ove razlike i primeni ih u praksi, a to često znači da je pisanje sastava neophodno vežba.
Izvor: Serbiske profesjonelle
No Comments