Spajanje porodice sa suprugom u Švedskoj. Iz prve ruke

09 Nov Spajanje porodice sa suprugom u Švedskoj. Iz prve ruke

Protekle sedmice smo podelili priču o spajanju sa nevečanim partnerom u Švedskoj i dobijanju sambo vize, a danas delimo iskustvo Ivane Pavlović o spajanju porodice sa svojim bračnim partnerom.

Bilo bi dobro ako možeš za početak da ukratko kažeš kako si se upoznala sa mužem.

Suprug i ja smo se sasvim slučajno upoznali u Domu zdravlja u našem gradu. Tada smo oboje išli u srednje škole, nakon kojih smo odlučili da upišemo fakultete sa kojima ćemo lako moći da dobijemo dobro plaćene poslove. On je upisao geodeziju, a ja farmaciju. Na osnovu radnog iskustva, mogućnosti za poslovni i lični napredak i osnovnih uslova za život u Srbiji, došli smo do zajedničkog stava da ne vidimo našu budućnost tu.

I na koji način je on dobio boravišnu dozvolu u Švedskoj?

Suprug je poslao CV geodetskoj firmi u Švedskoj. Priznali su mu diplomu sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, a kako je tad već bio samostalan geodeta sa radnim iskustvom, ponudili su mu radno mesto. Na osnovu Ugovora o radu i priložene lične dokumente, podneo je zahtev za radnu i boravišnu dozvolu Zavodu za migracije Švedske. Kao državljanin Republike Srbije dozvolu je čekao u Srbiji sedam meseci i dobio istu na dve godine.

Nas dvoje plovimo bračnim vodama Švedske. Slika: Privatna arhiva

Koje ste papire prikupljali i gde ste se informisali o samom procesu spajanja porodice i koje dokumente ste podnosili?

Sve podatke o procesu spajanja porodice smo dobili sa internet stranice Zavoda za migracije Švedske. Svaki korak je detaljno opisan, a ukoliko ipak postoji nešto oko čega niste sigurni, možete da im pišete na imejl ili ih pozovete. Prvi korak je bio registracija braka u Poreskoj upravi Švedske. Za registraciju je bilo potrebno priložiti međunarodni venčani list, koji može da se dobije u Matičnoj službi u Srbiji i kopiranu prvu stranu pasoša, overenu kod notara u Srbiji.

Na koji način je predat zahtev – elektronski ili lično?

Zahtev za spajanje porodice smo podneli elektronski, preko internet stranice Zavoda za migracije Švedske. Zahtev je u obliku jednostavnog upitnika, gde vam oni postavljaju određena pitanja ili zahtevaju kačenje skeniranog dokumenta. Od dokumenta smo priložili međunarnodni venčani list i tražene podatke sa pasoša. Uz to je bilo potrebno odgovoriti i na par jednostavnih pitanja (devojačko prezime, datum rođenja, datumi boravka u Švedskoj u prethodne dve godine). Na kraju upitnika je bilo potrebno izvršiti uplatu takse, takođe elektronskim putem.

Na stranici Zavoda za migracije Švedske postoji opcija da izaberete jezik na kom želite da pročitate sve informacije, a prijava i upitnik su bili na švedskom jeziku.

Centar grada gde trenutno živimo. Slika: Privatna arhiva

Koliko dugo ste čekali odgovor?

Odgovor na zahtev za spajanje porodice smo čekali sedam meseci. On je bio potvrdan, nakon čega je bilo potrebno da se javim Švedskoj ambasadi u Beogradu i zakažem termin za izradu boravišne kartice. Dobili smo informaciju da je karticu moguće izraditi i u Švedskoj, ali kako su granični prelazi bili zatvoreni zbog pandemije, švedska granična policija je savetovala da se kartica izradi u Srbiji. Kartica se čeka do četiri nedelje, u mom slučaju je bila gotova posle dve.

Da li su postojali neki momenti koje biste mogli da izdvojite kao poteškoće?

Od ideje da se odselimo u Švedsku do danas, nismo naišli na poteškoće ili probleme koji bi uticali na ceo proces preseljenja. Vrlo prijatno smo iznenađeni i zauvek zahvalni svim švedskim službenicima sa kojima smo imali kontakt, jer su nam svaki put maksimalno izašli u susret i razrešili pitanja ili nedoumice koje smo imali, uz ogromno strpljenje i ljubaznost.

Ne baš u pravom smislu poteškoća, ali svakako otežavajući faktor je vreme koje je potrebno da prođe da bi se prikupila sva potrebna dokumenta i dobile dozvole, kao i neizvesnost koju svakodnevno proživljavate čekajući odgovor.

Naše svetlo iz prikrajka uvek sija. Slika: Privatna arhiva

Sad kad je to sve iza vas, kakvi su vam planovi za dalje?

Trenutno nam je najbitniji plan i fokus aktivno učenje jezika. Iako većina ljudi ovde govori engleski i možete da se snađete sa njim, za istinsko pripadanje društvu je preko potrebno poznavanje maternjeg jezika. Smatram da je to prvi korak da se negde osećate kao da ste kod kuće. Šveđani izuzetno cene kada govorite njihov jezik, čak i kada je nesigurno i ne toliko tečno.

Ljudi ovde svuda vole da stavljaju zastave, pa da proverimo i mi u čemu je fora. Slika: Privatna arhiva