01 Dec 6 i 20 puta 2 jednako je 2 i polovina od tri „snes”-a. Brojevi u skandinavskim jezicima
Jedna od osnovnih stvari kojim podučavamo na kursu jezika su brojevi. Mnogi ih željno iščekuju, već nakon što su naučili da kažu kako se zovu i odakle dolaze, pa nekako u paketu ide i da znaju da kažu koliko im je godina. A negde i očekuju da se brojevi lako vare pošto nema komplikovanih gramatičkih pravila i sistema, već stvari funkcionišu po principu jedan znak – jedna reč. Ups! Sva sreća da svi Evropljani koriste arapske brojeve u pisanju, ali kada dođe na red čitanje istih, ipak mora malo da se zagreje stolica. Priču ćemo s razlogom početi najproblematičnijim Dancima, zatim preći na Norvežane koji su zahvaljujući 500 godina provedenih u uniji sa Danskom poprimili dosta ovih uticaja i završiti je dosadnim Šveđanima. Kako izgledaju sistemi brojeva u ova tri jezika i zašto nas boli glava kad dođemo već do broja 7?
Danski sistem brojeva: uzmi kalkulator
Većina evropskih jezika svoj sistem brojeva bazira na deseticama. Većina, ali ne svi. Danski sistem brojeva se npr. bazira na dvadeseticama, tzv. snes, i zbun počinje od broja 50. Prikazaćemo to slikovito:
Broj pedeset je zapravo dve i po dvadesetice, halvtreds, dok je 60=3*20, tre snes odnosno tres. I tako samo do 90, jer broj sto je hundre, ne fem snes, a ni fems. Sličan, ali ipak komplikovaniji sistem brojeva postoji u francuskom koji se takođe bazira na dvadeseticama. Dakle, da biste naučili da kažete npr. 70 bilo na francuskom ili danskom, morate prvo da naučite tablicu množenja. No nisu ni Danci za bacanje kad su komplikacije u pitanju. Naime, brojevi 1-49 su relativno normalni. Relativno, jer se prvo čita jedinica pa desetica (i to važi za sve brojeve, ne samo ove do 49): 27 je syvogtyve, 55 je fem og halvtreds, 187 je ett hundre og syv og firs itd. Ovo je već poznato onima koji su učili nemački. Stiče se utisak da je danski sistem brojeva nastao logikom „smuti nemački i francuski pa prospi” i voilà – eto najkomplikovanijeg sistema brojeva u evropskim jezicima. Ali za slučaj da ste pomislili da naslov teksta nema baš mnogo smisla, nakon ovog objašnjenja možda postane i jasnije – 6 i 20 je zapravo 26, puta 2 daje ra rezultat broj 2 i 2.5×20 iliti 52.
Norveški sistem brojeva: uzmi kalkulator pa ga skloni ali nek ti bude pri ruci jer možda ipak zatreba
I dok su Danci vladali Norveškom, između ostalog su im nametnuli i svoj pisani jezik. Sa njim je uplivao i danski sistem brojeva koji se proširio na norveški govorni jezik. Zato danas, primera radi, u upotrebi imamo tjuesju, tjuesyv, tyvesyv ili syvogtyve – sve ovo je broj 27 na norveškom jeziku. Sva četiri oblika su u upotrebi i razlikuju se po stilskoj vrednosti, odnosno imamo stari (danski) i novi („normalni”) sistem brojeva. Otkuda drugi sistem brojeva? Dana 20. novembra 1950. godine Norveška skupština je usvojila odluku da danski sistem brojeva treba da se napusti i da ga zameni sistemom u kojem se brojevi čitaju redosledom kojim se pišu (prvo desetica, pa jedinica). Jedan od glavnih razloga uvođenja novog sistema brojeva je uvođenje fiksne telefonije, i smatrali su da bi se mnogi eventualni nesporazumi izbegli ukoliko bi se brojevi čitali po redosledu pisanja.
Ovako je pisala štampa o tom velikom događaju. Slika: https://urn.nb.no/URN:NBN:no-nb-digavis_lofotposten_null_null_19501121_55_269_1
Prelazak na novi sistem brojanja je osim skupštinske bio tema i mnogih drugih debata u posleratnoj Norveškoj. Dok su liberalno orijentisani uglavnom hvalili odluku, konzervativci su je kudili. I rezultat svega toga je bio kao i sa nizom drugih stvari u norveškom jeziku – može da se kaže na oba načina i nijedan nije nepravilan. Danas je ovaj novi sistem brojeva svakako dominantan, odnosno većina stanovništva govori brojeve redosledom koji se pišu. Ali jedno „ali” mora da postoji – nešto od starog sistema jeste preživelo i još uvek je u upotrebi.
Iz starog sistema brojeva kao „najžilaviji” se izdvajaju syv – 7 , tyve – 20 i tredve – 30, kao i redni syvende, tyvende i tredevte. Ove redne brojeve možemo neretko čuti u kontekstu datuma. U retkim dijalektima se koristi i førr – 40. A druga karakteristika starog sistema, čitanje jedinica pre desetica (99-ni og nitti) se najčešće može dovesti u vezu sa cenama (valjda psihologija kupca vidi ovde neku prednost).
Osmo svetsko čudo: broj 27 u norveškom
Da se vratimo na tjuesju, tjuesyv, tyvesyv ili syvogtyve i razjasnomo stilske razlike. Tjuesju je standardni bokmål i najčešće u upotrebi. Syvogtyve je stari danski sistem koji se donekle održao i donekle je prihvatljiv. Naime, Norsk språkråd (Norveški jezički savet) je 2003. predložio vraćanje syv, tyve i tredve u standardni bokmål, ali je Kulturdepartementet (Ministarstvo kulture) odobrilo vraćanje samo broja syv u upotrebu. Preostala dva načina čitanja i izgovaranja broja 27, tjuesyv i tyvesyv, predstavljaju mešavinu starog i novog sistema.
Još jedna poslastica koja potiče iz danskog a ima veze s brojevima je halvannen – u bukvalnom prevodu „pola drugi”, a zapravo jedan i po. Tako se sat i po vremena može reći en og en halv time ili halvannen time, a godinu i po dana halvannet år (halvannen i halvannet se koriste u zavisnosti od roda imenice) itd. Nekada su postojali oblici halvtredje, halvfjerde i halvfemte, koji znače 2½, 3½ og 4½, ali su srećom zastareli. Da nisu, brojeve bismo učili mesecima uz kalkulator.
A Šveđani?
Šveđani su najmanje komplikovani kad je sistem brojeva u pitanju i ovde nam nisu dali naročito mnogo materijala – čita se redom kojim se piše. Shvatili su da je dovoljno komplikovano izgovoriti 7 ili sju, da ne govorimo o 77 ili nedajboženikome 7.777 – što možete čuti ovde. A za početak krenite od prvih 20.
Izvori:
https://www.riksmalsforbundet.no/tjuesju-tjuesyv-tyvesyv-og-syvogtyve/
https://urn.nb.no/URN:NBN:no-nb-digavis_lofotposten_null_null_19501121_55_269_1
No Comments