Stari virus, novi sojevi i nova situacija u Skandinaviji

07 Sep Stari virus, novi sojevi i nova situacija u Skandinaviji

Školsko zvono se oglasilo, a klupe su polako počele da se popunjavaju. Po svemu sudeći i ova školska godina će po ugledu na prošlu biti obeležena brojnim izazovima, ali mi nastavljamo po starom. Možda tema i nije neka za otvaranje nove sezone na blogu, ali nažalost jeste nešto što i dalje diktira način života u skandinavskim zemljama. A naročito putovanje i site. Nego da krenemo redom i vidimo šta veli njihova Struka i Politika.

Norveška

Život u Norveškoj se ove godine osetno razlikuje od prošle kada je, da se podsetimo, u martu zahtevan četrnaestodnevni karantin za sve koji su putovali ili su se vraćali u Norvešku. Prošle godine su tokom marta i aprila bile zatvorene gotove sve škole, vrtići, univerziteti, restorani, teretane, a veliki broj sportskih i kulturnih događaja bio je otkazan. Kasnije, tokom leta, povećao se dozvoljeni broj ljudi na okupljanjima. Ove godine je to dosta drugačije proteklo jer, iako je deo stanovnika morao da nastavi sa radom od kuće, ipak je većina mesta ostala otvorena, a mnoge zabrane su zapravo više preporuke. Maske su preporučivane, ali uglavnom nisu bile obavezne. Dozvoljeni broj osoba prilikom raznih okupljanja ostao uglavnom ograničen na 20-30, međutim nije bilo strožih mera vezanih za širenje virusa.

Jedino što je ostalo da se gotovo svake nedelje menja i zahteva stalno praćenje, bile su mere vezane za putovanje kako u Norvešku, tako i van nje. Verovatno je mnogima dosadilo, naročito tokom leta, da stalno prate da li država dozvoljava ulazak, da li je potrebna samo potvrda o preležanom virusu ili o vakcinaciji ili negativan test, i ako da, koji, koliko košta, gde se radi itd. Nije svejedno ni koju ste vakcinu primili, pošto Norvežani priznaju samo one koje priznaje i EMA – i to je prvobitno bio slučaj samo za one date u Norveškoj, da bi neko pametan na kraju ipak rešio da izda sertifikat i onima koji su iste te vakcine primili bilo gde u inostranstvu. U početku su države čijim stanovnicima je bilo dozvoljeno ili zabranjeno da putuju u Norvešku svrstavane u zelenu ili crvenu zonu. A onda je u jednom trenutku odlučeno da je to prilično dosadno, tako da je Norveška uvela interesantnu paletu boja ostalih zemalja, poput: zelene, narandžaste, crvene, ljubičaste i sive. Sva sreća pa su isto tako i odlučili da su deca starija od 18 godina isto nečija deca koja vole ponekad da se vide s roditeljima, tako da su dozvolili ulaz u zemlju ljudima koji su mogli da dokumentuju srodstvo sa licem koje ima stalni boravak i norveško državljanstvo. Oni koji dolaze s namerom da rade, moraju prethodno dobiti radnu dozvolu (koja se u ovim uslovima čeka malo kraće nego Godo).

No da se vratimo zabavnoj paleti. Ukoliko neko dolazi iz zelene zone, onda nije potrebno da bude u karantinu prilikom dolaska u Norvešku, a u ovoj zoni su trenutno jedino: Poljska, Mađarska i Slovačka. Stanovnici zemalja koje spadaju u narandžastu zonu moraju da borave u karantinu pri dolasku u Norvešku. Države u narandžastoj zoni su: Italija, Austrija, Rumunija, Hrvatska itd. Isti slučaj je i sa državljanima zemalja koje su svrstane u crvenu zonu koji takođe moraju boraviti u karantinu, a to su: Španija, Francuska, Nemačka, pa i neki delovi Švedske, Finske i Danske. Što se Srbije tiče, ona je trenutno u sivoj zoni, što znači da je neophodno provesti tri dana u karantinskom hotelu, a ostatak karantina se može provesti u prethodno obezbeđenom smeštaju. Ove zone se mogu ispratiti na sajtu čiji je link. Tu se nalazi mapa svih zemalja i zona u koje su svrstane, a ona se svakog ponedeljka ažurira u skladu sa novonastalim promenama. Važno je takođe naglasiti da se u Norveškoj ipak svi pozivaju, čak i oni koji dolaze iz zemalja koje se ubrajaju kao relativno bezbedne, odnosno one koje su u zelenoj zoni, ipak uzdrže od putovanja koja nisu neophodna. A godišnja doza sunca koja se upije na letovanju je mnogima bila upravo to. Posle godine provedene u psihičkom zatvoru, da li je uopšte i čudno?

Švedska

Najmanje promena desilo se u Švedskoj. U Švedskoj nisu uvođene neke strože zabrane poput policijskog časa, već su uglavnom na snazi bile preporuke građanima. Na samom početku većina škola i univerziteta prešli su na nastavu na daljinu, a zaposlenima je savetovano da svi koji mogu pređu na rad od kuće. Mere koje su donete uglavnom su se odnosile na dozvoljeni broj ljudi na javnim mestima ili različitim okupljanjima, a preporuke vezane za maske su se većinom primenjivale u javnom prevozu. Kasnije, u zavisnosti od širenja virusa, učenici i studenti su kombinovali učenje na daljinu i uživo sa poštovanjem rastojanja, dok su vrtići radili normalno kako bi roditelji imali gde da ostave decu dok su na poslu. Danas svaka švedska opština donosi samostalno ograničenja koja su u skladu sa širenjem virusa u njima, ali neka veća pravila koja se odnose na čitavu naciju su izostala. Tokom leta su, još jednom, mahom nedostajala velika okupljanja, ali trenutno se razmatra mogućnost održavanja festivala sa velikim brojem posetioca uz potvrdu o potpunoj vakcinaciji ili uz negativan brzi test koji se može uraditi čak i na ulazu na sam festival. Kao i u Danskoj i Norveškoj, mere vezane za putovanja je potrebno pratiti gotovo svakodnevno. Iz zemalja van Evropske unije uglavnom nije moguće da se putuje u Švedsku osim ako nisu u pitanju neophodna putovanja, a samim Šveđanima je preporučeno da izbegavaju putovanja u inostranstvo. Državljani Srbije mogu pratiti donošenje i ukidanje mera vezanih za putovanja u Švedsku na sajtu Švedske ambasade. Danas je u Švedsku moguće putovati sa potvrdom o primljene obe doze vakcine čiju je upotrebu odobrila EMA ili negativnim PCR testom, mada se to uglavnom odnosi na stanovnike zemalja Evropske unije. Iako postoji određeno širenje virusa, za sada život u Švedskoj funkcioniše bez većih promena, izuzevši mogućnost putovanja kako u Švedsku, tako i van nje.

Slika: YouTube screenshot

Danska

Danska je možda najzanimljivija od svih skandinavskih zemalja po pitanju donetih (ili bolje rečeno ukinutih) mera. Iako je Danska prošle godine bila druga zemlja u Evropi koja je donela odluku da se zatvori većina mesta i da se pređe na onlajn nastavu i rad od kuće u situacijama gde je to moguće, odnos prema virusu danas je potpuno drugačiji. Nošenje maske bilo na otvorenom ili zatvorenom postoji samo na nivou preporuke, a jedina ograničenje postoje kada je u pitanju dozvoljeni broj osoba na raznim događajima kako bi se održala dozvoljena distanca. U Danskoj je došlo do najvećeg obrta kada je pre nekoliko dana odlučeno da se sve važeće zabrane u zemlji ukinu 10. septembra. Samim tim, korona virus je uvršten među bolesti koje nisu kritične po društvo u Danskoj. Ova odluka je uglavnom opravdana time da epidemiju drže pod kontrolom i da imaju veliki procenat vakcinisanog stanovništva, tako da se svi mogu uglavnom vratiti životu kao pre virusa. Tokom leta su, kao i u većini evropskih zemalja, popuštene mere vezane za putovanja, ali iako će zabrane u zemlji biti ukinute, jedino će i dalje ostati na snazi mere vezane za putovanja u samu zemlju. Stanovnici Srbije koji žele da putuju u Dansku mogu to učiniti ukoliko prilože potvrdu o preležanom virusu starijem od 14 dana do 4 meseci ili ukoliko su primili i drugu dozu vakcine najkasnije 14 dana pre putovanja. Moguće je takođe ući u zemlju i sa negativnim PCR testom, ne starijim od 2 dana. Ono na šta možda najviše treba obratiti pažnju prilikom planiranja puta u Dansku jeste u kojoj zoni se nalazi država iz koje se putuje, budući da se i tu primenjuje sistem boja, ali daleko jednostavniji od norveškog Benetona. Kao i u slučaju Norveške, savetuje se da se izbegnu putovanja koja nisu neophodna kako ne bi došlo do širenja virusa.

Zbogom, Korono, daleko ti bela kuća. Slika: freepik.com

Piše: Marija Rakić