01 Feb Istorija piva u Skandinaviji
Pivo – najslađe gorko piće, najbolji sredstvo za ulepšavanje pogleda na svet, efikasan lek za eliminisanje kamena iz bubrega i po mnogima najtačnija merna jedinica za vreme (- Kad ste stigli? – Pre dva piva…). Definicija ovog popularnog pića bez sumnje ima mnogo, ali ćemo se mi danas baviti njegovom istorijom na krajnjem severu Evrope počev od vremena surovih Vikinga. Ako ste ikad išta čuli o njima, možda tu spada i informacija da su često pili medovinu. Medovina je, međutim, bila svečano piće rezervisano za višu klasu i bogove. Za razliku od medovine koja je bila skupa, Skandinavci su u to vreme svakodnevno konzumirali pivo, baš svi – mladi i stari, muškarci i žene. I baš svakodnevno. Po nekim pretpostavkama, pivo je na teritoriju današnje Norveške stiglo pre čak 3.000 godina, i vremenom je počelo da se smatra svetim pićem i dobilo na važnosti time što je počelo da se tradicionalno služi u svim važnim društvenim događajima, što možemo reći da se održalo sve do danas.
VIKINŠKO DOBA
Da li ste znali da je pivo čak 7.000 – 10.000 godina staro? Nije poznato kako je došlo u Skandinaviju, ali se zna da je bilo najzastupljenije piće u vikinško doba, i iz tog perioda potiču prvi pisani tragovi o pivu. Pivo je tada sadržalo manji procenat alkohola od ovog koje pijemo danas, ali se takođe pretpostavlja da su ga odrasli Vikinzi konzumirali u velikim količinama svaki dan, a pila su ga čak i deca. Za nedostatak čiste i ispravne pijaće vode bilo je neophodno naći alternativu, i tako je pivo postalo piće broj jedan. Nazdravljanje u ime bogova i obavezno pijančenje minimum 4 puta godišnje u čast bogova: na zimski i letnji solsticij, jesenju i prolećnu ravnodnevnicu, predstavljaju deo vikinške kulture.
U vikinško doba nijedan dogovor nije bio važeći ili brak odobren dok se ne popije pivo kojim se dogovor potvrđivao. Pivo je bilo svečano piće koje se služilo povodom rođenja (barnsøl ili dečje pivo, a od ove reči potiče reč barsel – porođaj), krštenja i veridbe (festarøl – pivo za proslave iliti party beer), venčanju (brureøl – svadbeno pivo) i sahranama (gravøl – pivo za sahrane). Jednostavno je postojalo pivo za svaku priliku. Da Skandinavci nazdravljaju sa skål nije nepoznanica, a pretpostavlja se da sama reč potiče od činije iz koje se pilo pivo a koja se zvala ølbollen ili skåla. Ova posuda se koristila sve do 17. veka, za razliku od roga koji je iščezao zajedno sa Vikinzima.
Povremeno je moguće probati vikinško pivo u Norveškoj. Postoje istraživači koji su istraživali biljni svet nađen u vikinškim brodovima i kućama, pokušavajući da otkriju šta se sve u to doba gajilo i konzumiralo. Utvrđeno je da se pivo pravilo od najboljeg slada (proklijalog žita), a nešto malo piva je pravljeno od hmelja budući da je bilo teško naći sastojke. Pokušavali su da naprave pivo od različitih biljaka, ali mnoge biljke nisu imale kvalitete konzerviranja kao hmelj, a krajnji proizvod nije dugo trajao i zato se pio odmah nakon fermentacije. Zatim su pokušali da produže rok trajanja piva tako što su ga pravili sa većim procentom alkohola, ali je to bilo skupo i nepraktično jer su se brzo napijali. Na osnovu spisa i istraživanja flore, napravljen je recept a i samo vikinško pivo u količini od 1.000 litara u pivari Grünerløkka brygghus koje je inspirisano ovim istraživanjima.
HRIŠĆANSTVO I SREDNjI VEK
Mnogi običaji su se promenili dolaskom hrišćanstva. U početku je konzumiranje alkohola u svim socijalnim kontekstima bilo prihvatljivo, a budući da u severnoj Evropi nije moguće uzgajati grožđe, skandinavsko piće izbora je bilo upravo pivo. U Norveškoj se smatralo hrišćanskom dužnošću praviti pivo, a ni sveštenicima nije bilo strano da tu i tamo cugnu. Svi zemljoradnici koji su uzgajali žito su bili obavezni da prave pivo za Božić. U suprotnom, ako ne bi pravili pivo tri godine za redom, mogli su da izgube imanje. Zakon koji ih je obavezivao da prave božićno pivo (juleøl) je Gulatingloven i potče iz 12. veka. Na zabavama bi domaćin bio u problemu ako se gosti ne bi dovoljno napili, jer pivo koje je služio bilo slabo. A igrale su se i razne igre i nadmetali su se ko će više da popije i više da se napije (što istini za volju postoji i dan danas).
Vremenom je nova vera učinila stari nordijski koncept gostoprimstva neprihvatljivim, jer su i proždrljivost i opijanje bili smatrani grehom. Ali, pod okriljem crkve, i dalje je bilo moguće piti, samo sada u čast hrišćanskog boga i svetaca, umesto Odina, Tora i Freje. To što je crkva bila protiv opijanja, nije mnogo poremetilo potomke Vikinga. Zanimljiva je činjenica da je crkva morala da zabrani da se deca krste u – ni manje ni više – nego pivu. Ovaj ukaz kojim se Skandinavcima čak iz Vatikana naređuje sprovođenje obreda krštenja u vodi umesto u pivu je sačuvan u vatikanskoj biblioteci. Toliko su preferirali pivo u odnosu na vodu! I dok nam danas savetuju da pijemo minimum dve litre vode dnevno, Vikinzi su pili oko 6-10 litara piva. Dnevno. Neki su pili 6 litara, ali se idealnom količinom smatralo čak 8. Litara piva. Dnevno. Pogađate šta su pili čak i pre doručka? A količina koju su pili je počela da se smanjuje tek tokom 1600-ih godina, kada su shvatili da prevelika količina alkohola negativno utiče na zdravlje.
PERIOD ZABRANE
Tokom 19. veka je konzumiranje alkohola opet mnogo poraslo, budući da je zakonom iz 1840. bilo dozvoljeno praviti alkoholna pića u domaćoj radinosti. Vlada je odlučila da stane na put ogromnoj količini alkohola krajem 19. i početkom 20. veka, pa je u avgustu 1914. godine uvedena privremena zabrana prodaje i služenja alkoholnih pića, a takođe je zabranjena proizvodnja piva i žestokih pića. Ova odluka vlade, blago rečeno, nije naišla na odobravanje građana, i nakon žestokih protesta je bila ukinuta. Sama zabrana nije bila na snazi ni mesec dana, i ponovo je bilo dozvoljeno pravljenje alkohola pod određenim uslovima.
Dve godine kasnije, 1916. godine, zabranjena je prodaja i služenje alkoholnih pića i svaki uvoz žestine, vina i piva. Uredba se smatrala privremenom merom, ali je zabrana ostala na snazi sve do 1927. godine. U periodu zabrane bilo je mnogo krijumčarenja i ilegalne prodaje alkohola. Istočni komšija, Švedska, nije u to vreme imala zabranu proizvodnje i prodaje alkoholnih pića, pa je tako Švedska postala tranzitna zemlja za alkohol koji se švercovao iz Nemačke u Norvešku.
A možda je tada nastao i harryhandel.
Mnogi Norvežani odlaze na izlet preko granice, otprilike jednom mesečno, da uštede novac i obave veliku nabavku. To je harryhandel. Danas je kupovina vina, piva i alkoholnih pića u švedskom Systembolaget-u sastavni deo harryhandel-a za mnoge Norvežane.
Danas bi, međutim, mnogi mladi Šveđani svako domaće pivo zamenili norveškim. Devedesetih su švedski carinici nekoliko puta zaplenili velike količine norveškog piva. Ono što je karakteristično za Skandinaviju jeste da se malo alkohola konzumira uz obroke, za razliku od kontinentalne Evrope. S druge strane, opijanje vikendom – helgefylla – deluje kao da moraju da nadoknade 5-6 treznih dana. I da, Skandinavci su i dalje u vrhu liste evropskih nacija po količini alkohola koji konzumiraju.
Piše: Jelena Joksimović
Izvori:
https://www.aftenposten.no/osloby/byliv/i/68pr/museum-serverer-vikingoel
https://forskning.no/historie-jul-vikingtiden/slik-feiret-vikingene-jul/1612069
No Comments