Moj prvi sezonski posao u Norveškoj. Iz prve ruke

23 May Moj prvi sezonski posao u Norveškoj. Iz prve ruke

U današnjem tekstu Iz prve ruke pišemo o iskustvu naše polaznice Gordane Ćurguz koja je rešila da ode u Norvešku kao sezonski radnik u industriji voća. O njenom ličnom iskustvu pročitajte u našem sledećem tekstu.

Možeš li za početak da nam ispričaš kako je došlo do toga da dobiješ sezonski posao u Norveškoj?

Moja sestra koja već pet godina živi i radi u Norveškoj mi se javila sa pitanjem da li sam zainteresovana da radim sezonski posao u Norveškoj. Kako je oblast gde ona živi, Hardanger, poznata po kvalitetnom uzgoju voća, posao koji sam trebala da radim bio je u skladištu voća, Fruktlageru u Lofthusu. Smešteni u malom selu medju fjordovima, mestu gde smo i živeli i radili, okruženi vodopadima i šumom, van radnog vremena smo imali dovoljno slobodnog vremena za šetnje i opuštanja, posebno tokom dugih letnjih dana.

Da li je bilo komplikovano dobiti radnu dozvolu?

Papire za moju radnu vizu sam prve, odnosno prošle, godine predala u Bergenu i za svega pet dana sam dobila potvrdan odgovor. Zahtev sam podnela sa srpskim državljanstvom, a od dokumenata mi je bio potreban pasoš i kopija pasoša, slika formata 35x45mm, kao i dokaz o uplati radne vize na UDI-u (a iznos je za sve 6300 NOK). Nama su tražili dokument o adresi gde ćemo biti smešteni u Norveškoj kao i uvid u platu. Ove dve stavke o smeštaju i plati dostavlja poslodavac. Uz sve ovo naravno bio je potreban i ugovor o radu.

A kako si uspela da taj posao kombinuješ s poslom u Srbiji?

U firmi u kojoj sam tada radila, odlučila sam dati otkaz. Karte su kupljene na vreme, koferi spakovani i nešto pre početka radne sezone sam se zaputila u Norvešku. Ove godine sam se odlučila da papire za radnu dozvolu predam u ambasadi Ankare, gde se malo duže čeka odgovor. Ugovor za rad koji ja dobijam je na četiri meseca, plus dve nedelje pre početka i dve nedelje posle završetka sezone kako bi se pripremila ili odmorila od posla.

A da li si morala sama da se snađeš za smeštaj?

Firma nam je organizovala smeštaj, tako da smo svi bili smešteni u lokalnim kućama koje su bile potpuno opremljene i za malu cenu stanarine smo imali ceo ugođaj. Vodili su računa da radnici koji su bez kola budu smešteni bliže firmi dok su oni koji su dolazili kolima, bili nešto dalje. Nas petoro je bilo u jednoj kući i zaista smo imali sreće što se smeštaja i nas cimera tiče. Organizovali smo se lepo kako bi nam boravak tamo bio ugodan. Van radnog vremena, dosta smo bili napolju, šetali, brali borovnice, sedeli na doku, družili se sa ostalim kolegama, čak smo i kuvali pekmez, pekli roštilj i organizovali vikend druženja, pomalo i putovali do obližnjih gradova.

A kako ti je izgledao radni dan tamo?

Moj radni dan je počinjao u 8 časova ujutru i završavao se uglavnom u 16 časova, ali neretko, kada je obim posla bio veći, ostajali smo duže i po pet, šest sati. Svaki je sat plaćen regularno, a prekovremeni dodatno, jer smo se prilikom dolaska i odlaska čekirali sa karticama. Posao uopšte nije bio težak, pauze smo imali na svaka dva sata, što je bilo dovoljno vremena da predahnemo, popijemo čaj ili kafu, a pauze za ručak su bile dovoljno duge, tako da nismo imali priliku da osetimo preveliki umor. Zaduženje koje smo mi imali kao zaposleni je bilo da voće koje dobijemo sveže ubrano sa farmi pakujemo u posebne ambalaže, bilo to u gajbice, kartonske kutije ili kese. Jedan deo vredne ekipe u koju sam i ja spadala je radio na pakovanju šljiva, dok je drugi deo bio na jabukama. Moj radni zadatak je bio da kontrolišem mašinu koja izbacuje šljive u korpice, koje se zatim mere na vagici kako bi zadovoljile određenu gramažu i zatim su nastavljale put ka mašini koja ih je pakovala. Nakon završene sezone šljiva, prešli smo na kruške i redovno uskakali ekipi na jabukama, jer je tu bilo najviše posla.

I kakav je utisak na tebe ostavila Norveška kao zemlja?

U Norveškoj je sve lepo organizovano, uređeno, vlada neka posebna klima u međuljudskim odnosima, osećaj opuštenosti i mira. Norvežani su i više nego odlični poslodavci, korektni pa smo svi rado odlazili na posao. Želim da naglasim da mi se posebno dopalo što sam tamo upoznala sjajne ljude iz Republike Srpske, Hrvatske, Italije, Češke, Poljske i sa Filipina, i naravno naše ljude iz Srbije. Neplanirano i sasvim spontano, kako je i najlepše, rodila se ljubav između mene i mog cimera Dragana i to definitivno izdvajam kao meni najvrednije, čime zaokružujem celu priču prošlogodišnjeg boravka u Norveškoj.

A imaš li nekih negativnih iskustava?

Teških momenata nije bilo, osim što se kod njih papirologija radi na staromodan način, polako i detaljno, pa sam ja bila ta koja je trenirala strpljenje prva dva meseca boravka tamo, dok se sve nije rešilo i nisam dobila sve potrebne papire. Napominjem da je to bio slučaj samo kod mene, ali se i to rešilo do kraja na pozitivan način.

Norveška je inače zemlja koja pruža mnogo mogućnosti i sve je sigurno, bez bilo kakve bojazni da ćete biti uskraćeni na bilo koji način. Svako ko želi bolje sutra, ili neku promenu, da se izmesti na par meseci iz svoje sredine, a da pri tom više zaradi, putuje i upozna nove ljude, Norveška je zemlja, bez greške. Moj savet je, samo napred, posebno ako imate nekog tamo ko može da vas poveže sa poslodavcima, jer uvek postoje poslovi koji se slabije plaćeni i Norvežani ne žele da ih rade, pa se otvara dovoljno mesta i za nas, a svako novo iskustvo u životu je zlata vredno.