07 Dec Da li je teško naučiti norveški jezik?
U jednom od ranijih tekstova smo već pisali o tome da norveški (a uostalom nijedan drugi strani jezik) nije moguće naučiti za tri dana, ali danas ćemo pokušati da odgovorimo na pitanje koliko je to zaista teško. S obzirom da nam polaznici na kursu često postavljaju ovo pitanje, nije da nismo navikli da na njega odgovaramo. Jedini je problem što na njega ne postoji samo jedan tačan i precizan odgovor. Međutim, možda vam naredni tekst pomogne da dobijete predstavu koliko bi vama lično trebalo vremena.
1. Koje jezike govorite tečno?
Ako govorite engleski, biće malo teško, ali ne preteško. Čim čitate ovaj tekst na „našem“, pretpostavlja se da ste i engleski učili kao strani jezik i da imate neku predstavu šta znači učiti neki strani jezik. Na prvo slušanje zvuči da su jezici dosta različiti, ali što se više uči norveškog, utoliko se više sličnosti uviđa sa engleskim. Engleske reči koje su ranije izgledale sasvim obično, nakon malo naučenog norveškog mogu zapravo delovati mnogo zabavnije. Recimo Thursday (norveški torsdag) je Thor‘s day (Tors dag). Činjenica koja nije mnogima poznata je da savremeni govorni engleski zapravo vuče korene iz norenskog jezika. Filolog s Univerziteta u Oslu Jan Terje Forlund ide čak toliko daleko da tvrdi kako je staroengleski izumreo, te da je engleski jezik zapravo skandinavski (ozbiljno, imate u ovom tekstu sve). Ono što niko ne spori je da su kontakti između Vikinga i Engleza počev od 9. veka kada su Vikinzi počeli sa svojim pohodima po Severnoj i Istočnoj Engleskoj, bili dosta intenzivni.
Ako par pričate nemački, učenje norveškog će biti još lakše. Razlog je taj što norveški spada u grupu severno-germanskih jezika i njegova gramatika predstavlja uprošćenu verziju nemačke. Pravila izgovora dosta liče, a računa se da je 80% reči koje se danas koriste u norveškom jeziku zapravo vuče poreklo iz nemačkog. Isto tako je skoro nemoguće sastaviti jednu rečenicu na norveškom, a da se ne upotrebi najmanje jedna reč nemačkog porekla. Najlakše će biti govornicima švedskog i danskog, budući da su njihovi jezici veoma slični norveškom. Jedino što se verovatno nikad neće ratosiljati nekih reči ili oblika iz ovih jezika, već će ih koristiti i kada pričaju norveški, ali to je vrlo uobičajeno kod jezika koji su po gramatici i vokabularu veoma slični. U praksi se često priča svodi na upotrebu neke hibridne kombinacije tih jezika i norveškog, tzv. svorsk (svenska+norsk) ili dorsk (dansk+norsk). Norvežani ovaj hibrid razumeju bez problema.
Što više jezika znaš, to više vrediš.
A šta ćemo sa nama koji pričamo samo neki od slovenskih? Nama neće ići baš toliko jednostavno. Iako postoji dosta reči koje zvuče isto, poput kelner, paprika, dama i adresse, struktura jezika se razlikuje, a i izgovor nam predstavlja svojevrsni izazov. Međutim nije sve tako crno. Izvorni govornici recimo japanskog ili vijetnamskog se sigurno mnogo više muče. Postoje izvori koji tvrde da u poređenju sa drugim svetskim najveća razlika između norveškog i vijetnamskog, naročito po pitanju izgovora. Ali uz dovoljno uloženog vremena i energije, ni taj poduhvat nije nesavladiv.
2. Imate li problema s dijalektima?
Norveška ima dijalekata isto koliko brda i planina. Većina nastavnika priča dijalekt koji je zastupljen u Istočnoj Norveškoj, ali dostupni nastavni materijal na kursevima srećom sadrži i audio materijal koji je baziran na drugim dijalektima. Sa takvim predznanjem ćete sigurno nešto lakše pohvatati govor u Dramenu nego u Trumseu, ali komunikacija na terenu sa lokalcima će sigurno odraditi svoje. Kada se nađete u okruženju gde dominira jedan dijalekat, gledajte da usvojite onaj izgovor koji zvuči ispravno norveškom uhu i koji lokalci najlakše razumeju. Interesantno je da će stanovnici Osla recimo tvrditi da oni uopšte ne govore dijalektom, pošto je jedino njihov norveški „čist“. Ali činjenica je da svako govori neki dijalekat. O iskustvima naših ljudi sa dijalektima smo pisali u ovom i ovom tekstu.
I ne razmišljajte kao Lignjoslav.
Kod usvajanja dijalekta od pomoći može biti ponavljanje reči na način na koji ih izgovaraju lokalci. Ako učite bergenski dijalekat, vežbajte izgovor uvularnog, tj. grlenog glasa r, za razliku od istočnog koje se kotrlja. I imajte u vidu da ninošk, za koji ste verovatno čuli, nije jedan od norveških dijalekata. To je jedna od dve zvanične varijante pisanog jezika (druga je bukmol), dok su dijalekti nešto što se govori, i kao što je rečeno na samom početku, ima ih mnooogo više od samo dva.
3. Poznajete li i kulturu iza jezika?
Jezik nisu samo puke reči i set gramatičkih pravila. Iza svakog jezika stoji čitava jedna (ili više) kultura. Te kulturne kodove moramo učiti paralelno sa rečima. Recimo, u norveškom to znači da naučite da kažete „Takk for maten“ (hvala na hrani) nakon što ste završili obrok umesto „Prijatno“ pre nego što krenete da jedete. Da su Norvežani ljudi koji sa malo reči kažu mnogo toga. Oni nisu ljudi koji će otvoriti svoje srce naširoko i nadugačko. Kad kažu recimo „Det var ikke så verst.“ (To nije bilo tako loše.) zapravo može značiti da je bilo prilično dobro. U norveškom mentalitetu je usađen taj otpor prema preteranom hvalisanju, potreba da se ne ističe, ni po dobrom, ni po lošem.
Uz sliku levo ide “Prijatno”. Uz sliku desno “Takk for maten.” Slika: https://instagram.com/healthy_and_happy_101?utm_medium=copy_link
4. Na koji način inače najbolje učite?
Da li je to pohađanje grupne ili individualne nastave, gledanje televizijskog sadržaja, čitanje knjiga? U zavisnosti od toga da li ste vizuelni ili auditivni tip, verovatno ćete imati drugačiji pristup učenju. Vizuelni tipovi retko šta nauče pre nego što napišu sopstvenim rukopisom. Uredne beleške i boje vrlo često umeju da budu korisne u. Auditivni tipovi međutim moraju da čuju izgovorenu reč ili rečenicu pre nego što im se iste uspešno usade u memoriju. Nakon što čuju druge, bitno je i da izgovore pa da čuju sami sebe. Kada na taj način upoznate sebe, lako ćete staviti akcenat na pravi način učenja. Onda samo treba da se držite se njega i već ste prešli dobar deo puta.
5. Da li možete da prihvatite da se blamirate?
Učenje jezika samo po sebi nosi izvesnu dozu nelagodnosti i teško da može da se dogodi bez napuštanja zone komfora. Daleko je od prijatnog osećaj da ste odrasli, verovatno i visoko obrazovani, a da brkate proste reči kao što su „sto“ i „stolica“, a da ne pričamo o iskazivanju nijansiranih ideja koje biste bez problema iskazali na maternjem jeziku. Svaka rečenica koju uspete da sklepate, zvuči kao da ju je reklo malo dete.
Prihvatite sramotu kao bližnjeg svog.
Opustite se i zaboravite na sramotu. Jeste da ćete zvučati kao Tarzan u početku, ali to zaista nije toliko bitno. Ljudi će se praviti da vas razumeju šta pričate (iako to neće biti istina). Isto tako ćete se i vi praviti da njih razumete, iako nemate ni najblažu predstavu šta su upravo rekli. Onda samo treba to da prihvatite. Bolje uskočite u bazen umesto da umačete prst po prst svaki dan tokom dužeg vremenskog perioda. Proplivaćete lakše. Norvežanima vrlo malo treba da se oduševe kada čuju stranca kako priča njihov jezik i ne propuštaju priliku da pohvale te veštine jednim „Så flink du er!“ (Kako si dobar/dobra!). A kada prestanu da vam to govore, to sigurno ne znači da više niste dobri. Naprotiv. To onda znači da smatraju da vaše poznavanje jezika više nije prepreka ostvarivanju uspešne komunikacije na norveškom.
Izvor: https://afroginthefjord.com/2021/05/02/is-norwegian-hard-to-learn/?fbclid=IwAR2m3gAiB6SoeTrvdxkEwAlNIK_dYuSFizR-1_6gpczbWBsi7JwNHeVfvpg
No Comments