16 Mar Dokumentacija – potvrde, uverenja, prevodi, overe i apostili
Želite da upišete neki od studijskih programa u Švedskoj ili Norveškoj? Dobili ste ponudu za posao u nekoj od tih zemalja i sad vam samo treba još radna dozvola? Treba da podnesete zahtev za spajanje porodice? Ukoliko je odgovor na bilo koje od ovih pitanja potvrdan, onda vam predstoji bavljenje papirima koje u mnogim slučajevima ume da donese mnogo glavobolje. Međutim ako se dobro informišete, sam proces može proći prilično bezbolno, a pritom nećete potrošiti više novca nego što je neophodno. Stoga ćemo mi u narednom tekstu pokušati da objedinimo sve što vam može biti od koristi ako ste krenuli ovim putem.
Apostil (ne apostol)
Ako ste počeli da se informišete o potrebnim papirima za bilo šta od gorenavedenog, verovatno ste naišli i na napomenu da pojedina dokumenta moraju imati na sebi tzv. Apostille. U pitanju je Haški apostil, odnosno potvrda koja se stavlja na dokumenta kako bi mogla biti korišćena u inostranstvu, a čiji je sadržaj definisan Haškom konvencijom od 5. oktobra 1961. godine. Bez obzira u kojoj se državi potpisnici ovaj pečat stavlja, on uvek sadrži 10 stavki koje su navedene utvrđenim redosledom. E sad, većinu ovo uopšte ne interesuje, već konkretno gde da ga nabave i koliko će to da košta. Često se klijenti obraćaju prevodiocima za to, međutim oni su pogrešna adresa. U Srbiji se ova overa stavlja u Osnovnom sudu koji je nadležan u mestu gde je dokument izdat. U Norveškoj je to Statsforvalteren (do 1.1.2021. ova institucija je bila poznata pod imenom Fylkesmannen), dok je u Švedskoj to u nadležnosti Javnih beležnika (Notarius publicus). Ukoliko dokument koji dostavljate mora imati ovu overu (i u Norveškoj i u Švedskoj je to uglavnom na izvodima iz matičnih knjiga i presuda kojima se reguliše starateljstvo deteta), onda prvo morate staviti apostil na originalan dokument. Tek onda dokument zajedno sa apostilom dostavljate prevodiocu na prevod i overu, pošto i tekst dokumenta i tekst Apostille-overe moraju biti prevedeni na ciljni jezik.
Poleđina dokumenta overenog apostilom. Slika: Olgica Andrić
Koliko ovo košta?
U Srbiji ova usluga košta nešto više od 2.000 dinara, u Švedskoj od 300 do 500 kruna (u zavisnosti od lepote pružaoca usluge valjda), dok je u Norveškoj besplatna. Na sajtovima pojedinih Osnovnih sudova u Srbiji međutim stoji i cena od oko 500 dinara za overu prevoda apostilom (što mnoge zna da zbuni), ali ovu overu Norvežani i Šveđani ne traže.
Overene kopije
Kada je reč o ostvarivanju građanskih prava u bilo kojoj instituciji, potrebno je proveriti u kom obliku im je potrebno dostaviti dokumenta. Kako u Norveškoj, tako i u Švedskoj u većini slučajeva overavanje kopije nije potrebno, već je dovoljno smo skenirati dokument (i njegov prevod) u boji i poslati ga u elektronskoj formi nadležnoj instituciji. U retkim slučajevima će tražiti da donesete original na uvid. Što se tiče srpskih institucija, tu je situacija (barem trenutno) nešto drugačija, pošto se u većini slučajeva traži originalni dokument ili overena kopija (koja inače važi kao originalni dokument) uvezana sa prevodom ovlašćenog sudskog prevodioca. Overene kopije svih dokumenata se svuda mogu dobiti kod Javnog beležnika, dok pojedine u Norveškoj i Švedskoj možete overiti i u policiji, odeljenjima uprave za imigraciju, poreskoj upravi, ili nekim drugim javnim ustanovama. To zavisi od vrste dokumenta čija je kopija overava. Sudskom prevodiocu se dakle dokument dostavlja na prevod tek kada ima sve ove overe.
Javnobeležnička overa. Slika: Privatna arhiva
Koliko ovo košta?
Ova usluga kod Javnog beležnika u Srbiji košta 360 dinara po strani, u Norveškoj 299 kruna, dok je u Švedskoj oko 300 kruna. Kod ostalih institucija je za posebne namene moguće overiti dokument i bez ikakve naknade.
Potvrda iz policije
U pojedinim sektorima norveški i švedski poslodavci traže da im se dostavi ono što se u Norveškoj zove politiattest a u Švedskoj utrag från belastningsregistret i zapravo je dokument kojim se potvrđuje da osoba nema kriminalnu prošlost, te je stoga pogodna da bude zaposlena na radnom mestu vaspitača ili učitelja. Njima obavezno traže ovaj dokument, mada je sve više poslodavaca i iz drugih branši koji ga zahtevaju pre stupanja na rad. Kod nas ne postoji jedno jedinstveno uverenje, već jedno koje se dobija u policiji, a drugo u sudu. Na uverenju iz policije stoji da lice nikad nije kažnjavano, dok na potvrdi iz suda stoji da se protiv lica trenutno ne vodi nikakav postupak. Po pravilu bi trebalo dostaviti oba ova uverenja, dok u praksi vrlo često samo jedno od ova dva završava posao.
Uverenje iz suda (levo) i policije (desno). Slika: Privatna arhiva
Koliko ovo košta?
Visina administrativne takse za izdavanje ovih uverenja varira u zavisnosti šta se navede kao svrha izdavanja, a za tačne iznose možete proveriti u zakonu u administrativnim taksama pretragom po nazivu potrebnog uverenja.
Potvrda od poslodavca
Ili u narodu poznatija po imenu preporuka. Vrlo je bitno zadovoljiti formu koju Norvežani (Šveđani) traže, a to nije ono što većina poslodavaca na našim prostorima smatra pod „preporukom“. Nije dakle poenta da to bude „hvalospev radniku“, već da sadrži precizne aktuelne podatke o njegovom radnom angažovanju na dotičnom radnom mestu i to po principu „ništa se ne podrazumeva“. Potpuna potvrda od poslodavca mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime lica, naziv radnog mesta, period angažovanja od-do određenog datuma, obim angažovanja (broj radnih sati u sedmici) i kratak opis zaduženja. Da li će neka oda uslediti u zaključku, to je već manje bitno, ali ako nešto od onog suštinskog fali, džaba svaka lepa reč, taman bila i urimovana.
Prevodi
I za kraj dolazimo do procesa prevoda svih ovih dokumenata. Prevodi koji će biti korišćeni u Norveškoj i Švedskoj mogu biti urađeni na bilo koji od skandinavskih jezika ili na engleski. Sasvim je u redu da ne budu sva dokumenta koja se zajedno dostavljaju, prevedena na isti jezik, sve dok je prevod dobar. A kako biste obezbediti sebi takve prevode i eventualno se informisali o još nečem što nije spomenuto u tekstu, tu smo mi.
Prevodi uvezani sa izvornikom. Slika: Privatna arhiva
No Comments