Finske vikendice, rakovi, saune i biciklovi. Iz prve ruke

02 Mar Finske vikendice, rakovi, saune i biciklovi. Iz prve ruke

Protekle sedmice smo otvorili priču o Finskoj, a kako smo na kraju obećali nastavak, red je da ga bude. Danas čitajte o tome kako je živeti u Finskoj kao stranac, šta Fincima znače njihove vikendice, saune i jezera i zašto toliko vole da voze biciklove čak i kad stegne minus, ponovo iz pera Dejane Kostić Mertanen.

Kako je, po tvom mišljenju, biti stranac u Finskoj?

To je opširna tema, jer razlike postoje iz koje zemlje dolazite, koliko jezika govorite, kakav je vaš status i nivo obrazovanja. Finska kao članica EU, potpomognuta finansiranjem brojnih projekata za socijalnu inkluziju i prihvat stranaca bez obzira na razlog njihovog dolaska, ne zaostaje mnogo za drugima, ali iskreno lakše je naći posao u Nemačkoj, ili bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi nego u Finskoj.

Zašto su tačkice u finskom jeziku važne. Slika: Very Finnish Problems

Prva i najveća barijera je jezik. Finski je među najtežim jezicima na svetu (prema nekih statistikama). Posle devet godina života ovde to mogu da potvrdim. Ako biste bili u Nemačkoj, Italiji, Švedskoj, vrlo brzo ste „propričali” taj jezik. Ja ga pričam i veoma dobro razumem, ali pravim greške jer je gramatika veoma teška. To je rezultiralo dužim boravkom na birou za nezaposlene. Više puta sam bila odbijena čak na drugom intervjuu za posao jer ga ne pričam kao maternji. U tom smislu postoji diskriminacija stranaca o čemu se u samoj Finskoj veoma priča, ali i dalje malo preduzima da bi se ovakve stvari prevazišle. Mada ako prevedemo to na naše prilike, ta činjenica i ne treba mnogo da iznenađuje. Na pitanje da li će neka kompanija u Srbiji pre zaposliti Srbina ili nekog stranca koji lošije priča srpski, svima nam je vrlo jasno kakav će biti odgovor.

No, u Finskoj postoji mnogo uspešnih primera naših ljudi koji su se zaposlili u svojim usko stručnim oblastima, ali na tim poslovima finski nije obavezan jezik. To je možda i najteža stvar koja mi teško pada u Finskoj. Njihov jezik, i osećaj pritiska da ga ne govorim dovoljno dobro za Fince.

Postoji li nešto što te tamo posebno fascinira?

Ono što me posebno fascinira je njihov odnos prema okolini i prirodi uopšte. Finci pre svega cene svoju bližu okolinu, pa ćete često videti da se u zajedničkom dvorištu organizuje dva puta godišnje kompletno čišćenje i uređenje zelenih površina i vrše razne popravke. Nema smeća, nema ni najmanjeg papirića. Svi zajedno učestvuju u tom činu gde se na kraju priprema roštilj i pali sauna.

Finci puno vremena provode u prirodi koja je čista, od samog vazduha do jezera, šuma. Leta su predivna, niti prevruća niti hladnjikava, već savršena za uživanje u njihovim čuvenim drvenim vikendicama tvz. Mökki. Svoju gostoljubivost Finac će pokazati pozivom u svoj mökki. Tu će biti roštilja, saune, pa kupanja u toplom, mirnom jezeru, ali i alkohola. To je njihov način opuštanja i harmonije.

Ja, spremna za kupanje u jezeru Viermaki. Slika: Privatna arhiva

Čekaj, otkud toplo jezero u Finskoj?

OK, to je samo figurativno rečeno… Naime Finska je poznata kao zemlja 100 jezera od kojih neka manja i plića budu zaista topla preko leta, naročito ako je temperatura vazduha 22, a temperatura vode 20. Posle vruće saune nema boljeg osećaja od bacanja u takvo jedno jezero.

Jezero Pääjarvi nadomak vikendice sa slike iznad dok časovnik pokazuje ponoć. Slika: Privatna arhiva

Postoje li neki periodi kada obavezno odlaze na vikendice?

Finci koriste svako slobodno vreme da odu do vikendice. Postoje naravno neki datumi kada se porodično okupljaju, kao npr. Crayfish party u avgustu mesecu. Ovaj običaj je ranije bio nobles, i potiče od finsko-švedskog dela stanovništva koji su inače ovde imućniji deo društva. U današnje vreme međutim i viša srednja klasa proslavlja ovaj dan. Naime, period od kraja jula do sredine avgusta je sezona rečnih rakova, kada se oni pecaju, spremaju i služe uz trpezu koja je okićena ukrasima u znaku raka. Imala sam prilike da prisustvujem ovom slavlju, iako rakove ne jedem. To je zapravo jedan od načina da se velike prodice i bliski prijatelji, koji žive daleko jedni od drugih (a Finska teritorija je itekako velika), okupe i provedu zajedno ceo dan ili dva. To možda mogu da uporedim sa našom Slavom možda, ali ne nikako u verskom smislu, već u smislu tog okupljanja.

Jedan tipičan finski Mökki, u sred tipično finske šume. Slika: Privatna arhiva.

Da li postoji neka razlika u aktivnostima na vikendici tokom letnjeg i zimskog perioda?

Tokom letnjeg perioda akcenat je na uživanju u jezeru, sauni, pecanju, šetnji u prirodi. A zimi… pa isto to. 🙂 Eventualno se tome može dodati i nordijsko skijanje i klizanje. I vožnja biciklom na -15 stepeni. Isprva mi nije bilo jasno u čemu je for a s tim, ali vremenom sam shvatila da je poenta to što kod Finaca vreme ne (sme da) igra neku ulogu u smislu da vas spreči u nečemu. I po kiši, i snegu i niskim temperaturama, oni će da voze bicikl. Finac će čak izdvojiti par hiljada evra da kupi dobar bicikl i gledati da u svakoj prilici izbegavaju vožnju autom.

Slikano ispred jedne škole u gradu Oulu jednog sasvim običnog zimskog dana.

Finska je poznata po najvećem broju sauna po glavi stanovnika. Uobičajena je kultura golog tela u sauni, ali u javnim i mešanim, u današnje vreme se nose kupaći kostimi. Mada sam se lično uverila da to nije tako striktno. Prosto Finci golotinju doživljavaju na drugačiji način od nas, barem kada je sauna u pitanju ?. Lično sam fan tvz. dimljenih sauna. One su specijalne zbog mirisa dogorelog drveta koji se pali čak nekoliko sati pre upotrebe, a u njima temperatura ide preko 80 stepeni. Još jedan pokazatelj povezanosti između saune i finske kulture je ta da je sama reč sauna jedina pozajmljenica iz finskog jezika koja se koristi u dobrom delu svetskog jezika. Grad Tampere, drugi po veličini posle Helsinkija, je proglašen za svetsku prestonicu saune.

Za govornike engleskog jezika – ne baš najsretnija reklama. Ali zapravo je reč o dvojezičnom natpisu (na švedskom – iznad – i na finskom – ispod). Slika: Very Finnish Problems

Da li si ti lično prihvatila neke od tih tipično finskih stvari kojima ispunjavaju slobodno vreme?

Slobodno vreme ili dokolica je za Fince dragocena stvar. I nju ne treba mešati sa dokonicom, kada čovek ne zna šta će sa sobom. Dokolica je najvrednija pozitivna stvar, kada čovek ima vremena da se posveti sebi i svojim potencijalima, da bude kreativan, istražuje i posveti se razvoju ličnosti. Mnogi Finci pokazuju interesovanja za razne stvari, potpuno različite od onih koji su deo njihovih profesionalnih obaveza. Tako i ja, nalazim vremena da se usavršavam, istražujem neke nove aktivnosti. Upravo sam pre neki dan dobila sertifikat za tvz. Instruktora za vršnjačku podršku (peer-support instructor) Finskog saveta za migracije, krenula sam na kurs švedskog jezika, bavim se uvek nekom rekreacijom… Trenutno smo u nekom polu lock down-u tako da od ostalih aktivnosti nema ništa, sem online. A koliko je ovo zaista bitno potvrđuje i činjenica je pitanje „Čime se bavite u slobodno vreme?“, jedno je od najvažnijih na intervjuu za posao kod Finaca.

A nešto što te iritira?

Ono sto me nekad iritira to je ujedno i ono sto me fascinira. To je jedna vrsta minimalizma i jednostavnosti u svemu sto rade. Dizajn, oblačenje, komunikacija – sve je prilagođeno tome da bude praktično, da bude funkcionalno. Nedostaje mi nečeg malo megalomanskog, nečeg kitnjastog, ali to onda ne bi bila Finska. Jednom rečju, nedostaje mi u momentima ono sto je deo mene i moje kulture. To je valjda i za očekivati. Trudim se da izvučem iz obe kulture ono sto je najbolje i najintersantnije i to ću da prenesem mojoj ćerki koja u sebi nosi oba gena, srpski i finski ?.

Jezero Pääjarvi i jedan topao letnji dan. Slika: Otto Mertanen