Frka pred ispit? Saveti za polaganje!

08 Dec Frka pred ispit? Saveti za polaganje!

Ispit se bliži, a panika u vama raste. Možda ste već seli da polažete i čekate da ispit zvanično počne. Imate osećaj da ste tu, ali kao da niste tu; srce ubrzano lupa i osećate kako se znojite; misli se roje neverovatnom brzinom ili vam je glava prazna; grlo vam se suši i možda biste mogli i do toaleta. Gladni? Ili ste samo žedni? Što bi rekli Norvežani, uff a meg!

Strah od ispita koji zovemo tremom može bi izazvan time što ste inače osoba koja dosta brine u vezi sa svim i svačim, što znate da se niste dovoljno pripremali (ili ste samo perfekcionista), ili ste recimo prethodni ispit pali i sada se plašite da se ta situacija ponovi. Malo treme može imati izuzetno pozitivan efekat na ispitu, ali ukoliko se osećate kao da ste van sebe, zablokirali ste i pre nego što je ispit počeo ili vam se ruke tresu, možda treba da preduzmete ozbiljnije mere i sprečite da vas trema pojede u ključnom trenutku.

Znam jedino da više ništa ne znam.

Priprema je pola posla

Ponekad postoji potreba da rezultat ispita bude što bolji radi dobijanja posla, boravišne dozvole ili upisa na studije, pa tako pojedinci žele recimo da pređu B1 ili B2 nivo za tri meseca. Jezički nivoi se zaista mogu prelaziti vrlo brzo, ali to nikako ne garantuje da će pojedinac usvojiti gradivo i biti u stanju da ga primeni. Da biste položili ispite na nivou B2 ili C1, morate biti u fazi usvajanja jezika u kojoj umete da prepoznate jezičke strukture i primenite jezičko znanje, odnosno usavršite osnovne četiri jezičke veštine (pisanje, pričanje, čitanje i slušanje) koje se na ovim ispitima i zadatim nivoima podrazumevaju. Primer norveške i švedske jezičke strukture za koju je potrebno vreme da se razume i prepozna, a zatim i primeni je recimo pasiv. Prema planu i programu koji se primenjuje u nastavi za strance, na B1 nivou treba da znamo da prepoznamo pasiv i vršimo prebacivanje iz pasivnih rečenica u aktivne i obrnuto, ali na B2 nivou se već očekuje da ove strukture učenik zna da primeni u govoru i pisanju. Na ubrzanom kursu možete proći pasiv u teoriji, ali onda najčešće samo od vaših mogućnosti, kapaciteta i angažmana van kursa zavisi da li ćete umeti da ga upotrebite. Zašto ovo pominjemo? Jer pasiv, primera radi, nije toliko svojstven našim jezicima i često polaznicima upotreba istog predstavlja borbu sa logikom rečenice na maternjem jeziku.

Hoću li levo ili desno?

Dajte sebi dovoljno vremena za učenje pre nego što odlučite da izađete na ispit. Uzmite u obzir obim ostalih obaveza pored učenja, kao to kojom brzinom ste u stanju da usvajate jezik. Ukoliko u periodu prijavljivanja za ispit osećate da niste spremni za polaganje, bolje je da odložite za sledeći rok. U tih mesec, mesec i po dana između prijavljivanja i polaganja idealno treba da se pripremate za ispit – da obnavljate naučeno, uvežbavate i radite tipske zadatke sa ispita, a ne da uglavljujete novo gradivo i „na brzaka prelazite ostatak udžbenika“. Ukoliko zbrzavate pripremu, verovatno ćete osećati veliku tremu na dan ispita, što dodatno može pogoršati izglede da ga položite.

Takođe je važno da ne preopteretite sebe i ne učite non-stop, jer je mesec dana sasvim dovoljno da tako u potpunosti „pregorite“ i da u vreme ispita budete toliko iscrpljeni da nemate snage da polažete. Dan pred ispit treba da bude dan za relaksaciju i eventualno reviziju nekih krupnih stvari, a veoma je važno da prestanete da obnavljate nekoliko sati pre odlaska u krevet kako biste uspeli da umanjite stres pre spavanja. Kvalitetan san obezbeđuje dobru koncentraciju, a dobra koncentracija vam je na ispitu najbolji prijatelj!

Da li je bitnije utrefiti množinu jedne reči ili se kvalitetno naspavati? 🙂

Pripremite se i tako što ćete ustanoviti tačno vreme i mesto polaganja, i pripremite sve što vam je potrebno za dan ispita – olovke, flašicu s vodom (ili nekim magičnim napitkom), nešto da pregrizete u pauzi i tako dalje. Dođite malo ranije i trudite se da se ne upuštate previše u razgovore sa ljudima koji paniče i prepričavaju loša iskustva sa prethodnih ispita. Slušajte muziku, koristite to vreme za preslišavanje nepravilnih glagola ili reči i izraza, šetajte – samo nemojte dozvoliti sebi da vas zaraze panika i negativna energija drugih.

Na ispitu

Znate ono sa brojanjem od deset i do deset? Ako osetite paniku, zažmurite, a zatim probajte da brojite i da duboko udahnete i izdahnete onoliko puta koliko je potrebno da vam se otkucaji srca vrate u normalu. Zatim otvorite oči i fokusirajte se na jedan po jedan zadatak. Nemojte panično preletati pogledom preko svih zadataka na stranici ili ekranu – možda imate osećaj da ćete tako brže uspeti da odgovorite, ali u stvari je fokus ključ brzine na ispitu. Dobro čitajte i tekst i pitanja i odgovarajte samo onda kada ste sigurni da ste razumeli šta se od vas traži. Ako nešto u startu ne razumete, preskočite i rešavajte prvo ono što znate, pa se kasnije vratite na problematične delove.

A u međuvremenu cugnite taj magični napitak.

Kod zadataka slušanja možete usvojiti nekoliko pristupa, u zavisnosti od toga za koji nivo polažete i kako vam slušanje generalno ide – možete prvo na brzaka pročitati pitanje, a zatim slušati zadatak, ili zatvoriti oči i slušati pa tek onda čitati zadatak i birati tačan odgovor. Sve do nivoa B1 imate pravo dva puta da čujete zadatak, pa imate slobodu da obeležite prvo ono što mislite da je tačno, da biste zatim u drugom krugu eventualno ispravili netačne odgovore. Od nivoa B2 naviše je možda bolje da prvo pročitate pitanje (ali ne i ponuđene odgovore), fokusirate se na slušanje (možete da zažmurite recimo, ako vam je tako lakše), i tek na kraju birate tačan odgovor.

Misli, mozgu, misli!

Na usmenim ispitima izbegavajte da paničite ako nešto ne čujete ili ne razumete, već slobodno pitajte da vam se ponovi, objasni i pojasni kao što biste inače radili i van samog ispita. Slobodno pričajte sporije i razgovetnije, i dobro razmislite o pitanju pre nego što počnete da odgovarate. Ukoliko se plašite neprijatnih tišina, slobodno recite da o toj temi niste puno razmišljali i da vam treba malo vremena da razmislite pre nego što odgovorite. Duboko disanje vam u tom trenutku može pomoći, a ukoliko osećate da gubite „stabilnost“ i sigurnost u telu, uvek možete da stisnete pesnice ili da se šakama oduprete o kolena ili stolicu. Probajte da sedite ispravljenih leđa jer će vam tako biti lakše da kontrolišete disanje, tempo i ton govora. Ukoliko ste shvatili da ste nešto pogrešno rekli, najbolje je da se vratite i da se ispravite. Većina ispitivača na usmenim ispitima zna da su kandidati u stresnoj situaciji i na sve načine pokušavaju da im pomognu i time izvuku njihov maksimum. Tim ljudima će uvek bi jasna razlika između nekoga ko ne zna i nekoga ko se samo uspaničio.

Ukoliko polažete sastav, esej ili neki drugi vid pisanog zadatka, dobro pročitajte naslov teme i eventualne dodatne informacije koje se uz temu javljaju. Provedite neko vreme u planiranju toga što ćete pisati, kako ćete to napisati i tek kada napravite grubu skicu počnite da pišete. Ukoliko imate dovoljno vremena nakon što završite, proverite kako izgleda to što ste napisali i kako zvuči kada čitate u sebi. Ukoliko ste tokom pripreme došli do zaključka da u nekom aspektu pravite sistemske greške – često to umeju da budu redosled reči u rečenici, konstantno brkanje dve slične reči, zaboravljanje zareza ili gomilanje predugačkih rečenica i sl. – obavezno poslednje čitanje neka bude fokusirano samo i isključivo na taj momenat koji je u vašem slučaju problematičan.

Dobar koncept je pola uspešno urađenog posla.

Panični napadi

Uglavnom je malo panike dobro za polaganje ispita, ali jedna druga vrsta panike je loša po one koji od nje pate – to je ona parališuća panika koja potiče od anksioznosti i paničnog poremećaja. Osobe koje pate od ovog vida panike pre ispita i drugih važnih dešavanja u životu možda treba da se konsultuju sa stručnjakom iz oblasti psihologije koji će ih nauči kako da se nose sa panikom u trenutku njenog nastupanja, ili će u krajnjoj liniji prepisati lekove koji se mogu koristiti pre situacija koje „okidaju“ neki ozbiljniji panični napad. Pre samog ispita je važno prepoznati problem i naučiti tehnike za preživljavanje takvih situacija. Na ovaj način možete steći jasnoću i fokus koji su ključni za uspeh na ispitu.

Srećno! 🙂

Izvor: Serbiske profesjonelle