I na vebu i na zemlji: vodič kroz onlajn materijale za učenje norveškog

05 Nov I na vebu i na zemlji: vodič kroz onlajn materijale za učenje norveškog

Ko je rekao da se norveški uči samo iz knjige? I ko je rekao da internet služi samo za društvene mreže? Cilj mnogih portala danas je spajanje lepog i korisnog, pa se na vebu mogu pronaći mnogi sadržaji koje možete koristiti za učenje norveškog. Ako vam je dosadilo da stalno prelistavate jednu te istu knjigu, osećate da je vašem norveškom potreban izazov ili prosto želite malo korisne zabave, možda je vreme da se (besplatno) vinete u veb-visine i nakratko ostavite rutinu za sobom. Vodič koji sledi je daleko od potpunog, ali obuhvata linkove koje i mi sami često koristimo i preporučujemo.

1. Gramatika i vokabular

Ponekad treba testirati svoje znanje gramatike i vokabulara, ili naučiti nešto novo i van udžbenika. Važno je napomenuti da za interaktivne vežbe morate ima norvešku tastaturu i paziti na pravopis, kako bi sistem prihvatio vaš odgovor. Neki od sajtova koje možete iskoristiti u te svrhe su:

Norsk grammatikk kort forklart je sajt sa gramatičkim objašnjenjima, a mnogi primeri prevedeni su na engleski. Ako vas mrzi da listate gramatiku u potrazi za odgovorima, možda će vam linkovi na sajtu pomoći da uštedite vreme. Drugi koristan sajt ovog tipa je ovde, ali za razliku od prethodnog, sva objašnjenja su na norveškom – da biste pristupili sadržaju ovog sajta, neophodno je da se prvo registrujete.

Norsksidene sadrži resurse za učenje, ali osim gramatike možete učiti i pravila o pisanju, tipovima teksta i raditi zadatke ponuđene na sajtu. Ovo može biti posebno korisno za one koji se pripremaju za polaganje ispita na kojima je pisanje pismenog zadatka nezaobilazan deo. Na stranici Jezičkog saveta mogu se naći i gramatička objašnjenja, ali i pravopisna pravila i najčešće nedoumice u vezi sa pravopisom. Takođe, ovaj sajt nudi i detaljniji uvid u jezik, pa svi oni koje norveški interesuje i sa lingvističke strane mogu pronaći interesantne informacije.

Norsk grammatikk for internasjonale studenter — ovde možete izabrati neki od prva tri nivoa i vežbati ciljne gramatičke jedinice. Kada popunite sva polja na strani, možete proveriti odgovore (Sjekk svaret), tražiti gramatičko objašnjenje (Forklaring), ili dobiti jedno po jedno slovo reči koju treba da upišete, u slušaju da vam apsolutno nikakvo rešenje ne pada na pamet (Hint).

Håndbok i grammatikk — ova stranica je dodatak istoimenom gramatičkom priručniku, ali sasvim lepo može da posluži i kao samostalni materijal za one koji su već prešli makar A2 gramatiku, a žele da obnove gradivo ili nauče nešto novo.

ORD, preko specifičnijih materijala kao što su Jobb i sikte, ili I trafikken, do standardnih kurseva — ovde možete vežbati naučeno ili učiti nove stvari.

Norwegian Placement Test — sajt ove škole besplatno testira gramatiku kandidata na A1 i A2 nivou. Kada završite test i pošaljete odgovore, automatski će se pojaviti procenat tačnih odgovora, a na osnovu toga škola preporučuje nivo na kome treba da poradite (škola deli A1 nivo na stepene 1A, 1B, 1C i 2A, a A2 na 2A, 2B, 2C i 3A).

Eksempeloppgaver – KOMPETANSE NORGE — za sve one koji se pripremaju za Norskprøve, ovaj sajt daje primere zadataka slušanja, čitanja i pisanja koji se javljaju na A1-A2, A2-B1 i B1-B2 testu norveškog.

Promena glagola — promena norveških glagola ume povremeno da bude noćna mora, ali ukoliko vam treba brzinski uvid u promenu određenog glagola, ovaj sajt rešiće vaše muke.

Izrazi — ovde možete naučiti neke osnovne fraze na norveškom. Potrebno je da znate malo engleskog, jer su objašnjenja i nazivi jedinica na engleskom. Pored svake rečenice je zvučni zapis, a kada kliknete na rečenicu na norveškom, možete videti i kako se piše to što ste odslušali. Takođe, mogu se naći i pojedini primeri gramatike u upotrebi, iako je za jedan deo sadržaja potrebno ulogovati se.

Na sajtu čuvenog Univerziteta u Trondhajmu možete besplatno pohađati kurs koji je namenjen početnicima. Na ovom kursu postoji deset lekcija u kojima se obuhvaćene različite jedinice, te vam on, između ostalog, može poslužiti i u savladavanju osnova norveške gramatike.

2. Čitanje

Čitanje je dobar način da proširite svoj vokabular i proverite kako se snalazite sa razumevanjem tekstova van udžbenika.

Klartale — ovo su jedine norveške novine pisane jednostavnijim jezikom, tako da se mogu koristiti kao dodatak standardnom kursu već na A2 nivou. U gornjem desnom uglu možete naći opciju da uključite mašinsko čitanje (Opplesing: start – stopp) koje nije baš prirodno, ali može biti prva pomoć u vezi sa izgovorom.

VG i Dagbladet — jezik je nešto kompleksniji nego u prethodnim novinama, ali format tabloida olakšava razumevanje za one na nivou B1. Istovremeno ćete se informisati o dešavanjima u Norveškoj. Istoj svrsi može poslužiti i Dagsavisen. Mnoge članke i vesti možete pročitati u celosti tek kada se pretplatite, te pretplata na novine postaje sve redovnija pojava u Norveškoj.

Aftenposten je mesto za vas ukoliko želite ozbiljnije novine i kvalitetnije tekstove. Jezik je na visokom nivou, a teme su raznovrsne, pa su ove novine jako dobar izbor ukoliko se pripremate za Bergenstesten ili prosto želite da proširite svoje (jezičke) vidike. Lokal-patriote iz Bergena i okoline će možda iz istih razloga interesovati Bergens Tidende.

Boksøk— za knjigoljupce koji nisu spremni za složenije romane. Nažalost, ovde ništa nije besplatno, ali ukoliko već živite u Norveškoj, ovde se možete informisati o knjigama koje kasnije možete potražiti u biblioteci. Člansku kartu koja važi u većini biblioteka možete dobiti besplatno ako pokažete legitimaciju.

Projekat Runeberg je mesto na kome možete naći dosta skandinavske književnosti, ali ako niste spremni da čitate književne tekstove u originalu, možete početi sa bajkama. Jezik nije prilagođen, pa čitanje može biti teže za one koji su ispod nivoa B2. Dosta norveške književnosti koja se ovde može pronaći datira iz doba kada su Norvežani koristili danski kao pisani jezik, te razumevanje može biti otežano. Ipak, probajte pre nego što zaobiđete link, ne košta (bukvalno) ništa. Projekat Gutenberg takođe sadrži književne tekstove na norveškom, pa ako vam je san da čitate Ibsena ili Hamsuna u originalu, izvolite! Kad smo već kod klasične književnosti, Bokselskap prava je riznica norveških klasika, a knjige možete skinuti u .epub, .mobi, html ili .pdf formatu i čitati kasnije.

3. Slušanje (i gledanje)

Razumevanje usmenog norveškog može biti izazov za učenike na svim nivoima, posebno kada je reč o dijalektima. Međutim, veština slušanja se poboljšava upravo — slušanjem. Većinu udžbenika koji se koriste u nastavi prate dobre i strukturirane vežbe slušanja. Ipak, ponekad se nađemo u situaciji da naiđemo na reč čiji nam je izgovor misterija.

Ovo je sajt na kome Norvežani sami čitaju pojedine reči. Na mapi ispod zvučnog zapisa možete videti odakle je osoba koja čita, i na taj način zaključiti koji dijalekat ona koristi. Sa strane je prevod izabrane reči na engleski.

Za vežbe slušanja sa nešto više strukture mogu se koristiti različiti izvori na vebu, mada većina navedenih destinacija nije prilagođena početnicima:

OneMinute Norwegian — jednominutni podkasti sa objašnjenjima na engleskom, u kojima se uče specifični izrazi prilikom upoznavanja i slično. Može biti korisno za apsolutne početnike koji poznaju engleski.

Norsklærer Karense – YouTube kanal profesorke norveškog kao stranog jezika se uglavnom sastoji od snimaka u trajanju od par minuta koji obrađuju razne teme iz vokabulara i gramatike. Teme nisu vezane za neki konkretan nivo jezika, mada je govor veoma usporen i prilagođen strancima tako da pojedina objašnjena mogu biti jasna i onima koji imaju znanje na početnom nivou.

CARLA — različite teme sa zvučnim zapisima i dodatnim materijalima (transkripti, planovi lekcija). Sajt nije nešto preterano bogat materijalima, ali se ponešto može iskoristiti. Dijalekti i brzina govora otežavaju razumevanje, pa morate biti na malo višem nivou da bi vam slušanje koristilo.

NRK skole — ukoliko želite i zvuk i sliku, ovde ima dosta zanimljivih klipova sa mnogo interesantnih tema koje mogu koristiti svima koji se pripremaju za neki od ispita norveškog, ali i onima koji su zainteresovani da o pojedinim temama čuju iz ugla Norvežana. Ipak, onima koji još uvek nisu barem na nivou B1 može biti teško da prate, jer je jezik daleko od prilagođenog.

NRK radio — ako ste malo napredniji, ili samo želite da vam nešto zuji u pozadini dok se bavite nečim drugim, izaberite radio-stanicu koja vam odgovara. Slušanje NRK-a je korisno čak i za one koji ne govore ni reč norveškog — u početku možete slušati da biste se navikli na melodiju jezika, a kasnije se pozabavite i razumevanjem! Još jedan dobar sajt sa radio-stanicama jeste Radio play sa podkastima (lydklipp).

NRK TV i VG TV su televizijske stanice na vebu, sa pojedinim sadržajima koji su uvek dostupni i van Norveške. TV-program na sajtovima vam omogućava da izaberete svoj novi omiljeni serijal, i da putem njega učite sve ono što vam je inače nedostupno u udžbenicima. Za razliku od radijskih programa i novinskih tekstova, putem TV-a možete lakše razumeti o čemu se govori, zahvaljujući interakciji zvuka i slike, verbalnog i neverbalnog sadržaja. Mnogi programi imaju ugrađen norveški titl, pa je praćenje dodatno olakšano. Ukoliko pratite programe putem veba, uvek imate opciju da zaustavite klip i pronađete neku nepoznatu reč u rečniku!

4. Rečnici, leksikoni i priručnici

Imati rečnik na vebu je privilegija i olakšica savremenog doba. Listanje običnog rečnika ima svoje prednosti — kako inače naučiti neku novu reč sasvim slučajno, ili pronaći tačan prevod? Međutim, povremeno želimo brzo da pronađemo ono što nas zanima, pa je onlajn rečnik sasvim pristojno rešenje.

Lexin-ov slikovni rečnik je dobro mesto za početak – ovde možete videti ilustracije reči i čuti i kako se reči izgovaraju.

Norveško-engleski rečnik vam pored mnogih objašnjenja na norveškom nudi i prevod na engleski, kao i izgovor i primere.

LEXIN, Det norske akademis ordbok i Bokmålsordboka su tri rečnika za one nešto naprednije. U oba rečnika možete pronaći promenu tražene reči, objašnjenje na norveškom, primere i mnogobrojne složenice i izraze. Ukoliko ste početnik, LEXIN je posebno zgodan, jer tu možete čuti i izgovor tražene reči. Oba rečnika su dobra i za početnike koji nisu sigurni kako se pojedine reči menjaju (npr. imenice po broju i određenosti).

Korrekturavdelingen je stranica koja se bavi norveškim pravopisom. Sva objašnjenja su na norveškom, pa morate ipak donekle poznavati norveški da biste se snašli. Ipak, vrlo je koristan izvor ukoliko vam treba savet u vezi sa nekom pravopisnom nedoumicom! Nešto kompletniji pregled pravopisa za one naprednije se može naći na stranicama Jezičkog saveta.

Store norske leksikon je stranica na kojoj možete pronaći definiciju i objašnjenje svega i svačega — od piva do prilika u kasnoj srednjovekovnoj Norveškoj u periodu 1350-1537. Stranice koje su kao zasebni izvori povezane sa glavnom jesu Store medisinske leksikon, Norsk biografisk leksikon i Norsk kunstnerleksikon. Ovi leksikoni mogu bi posebno korisni ukoliko vam je potreban neki stručni termin, a niste sigurni kako on tačno glasi na norveškom.

Ukoliko imate nedoumicu u vezi sa tim kako se nešto tačno piše, kako nešto izgleda, da li se koristi predlog på ili i, kako se nešto koristi u kontekstu i slično — slobodno se obratite najvećem i najdostupnijem jezičkom korpusu na vebu, koji raste iz dana u dan. Dovoljno je da ukucate reč, izraz ili pojam, izaberete sliku, video ili vest — i dobićete kakvo-takvo rešenje. Po broju rezultata često možete zaključiti šta se, recimo, od dva izraza češće koristi, a u pregledu možete videti kako se sve to koristi u kontekstu. Tako očigledan, ali se često u potpunosti ignoriše. Nije 100 % pouzdan, ali je dobro pomagalo kada nemamo drugog izbora.

I za kraj, ukoliko vas zanima značenje pojedinih reči i izraza u slengu, ovde se možete informisati o značenjima pojedinih reči i izraza. Na ovom sajtu korisnici sami unose reči iz slenga i njihova objašnjenja (što nije 100 % pouzdano), ali se može iskopati i nešto svežiji sleng. Uzmite ipak u obzir da upotreba slenga možda nije najbolji način da zasenite profesora ili budućeg šefa. Zamislite sebe na intervjuu za neki ozbiljan posao kako izgovarate: „Ma mogu počnem šljakam već sutra, š’a kažeš matori, a?”

Norveški jeste prilično neformalan u odnosu na srpski, ali neka pravila ipak postoje. Želite da preporučite neki zanimljiv sajt za učenje norveškog, a nema ga u ovom tekstu? Ostavite nam komentar sa linkom!

Izvor: Serbiske profesjonelle