28 Jan Islandski model ili kako odbiti mlade od droge i alkohola
Krajem prošlog veka je broj islandskih 15- i 16-ogodišnjaka koji su konzumirali drogu i alkohol bio jedan od najvećih u čitavoj Evropi. Danas, 20 godina kasnije, Island je sa samog vrha pao na dno ove evropske statistike. U anonimnoj anketi sprovedenoj 1998. godine među ovom populacijom 42 % njih je odgovorilo da je tokom prethodnog meseca bilo „mrtvo pijano“. Taj procenat nakon 20 godina spao na 7. Udeo onih koji su priznali da su probali marihuanu je sa 17 % spao na 6 %, dok se broj pušača u ovom uzrastu smanjio sa 23 % na tek 2. Pitanje je kako? U današnjem tekstu vas upoznajemo sa strategijom i merama koje je Island uveo i primenjivao tokom jednog perioda, a čiji su se rezultati pokazali fantastičnim.
Da krenemo od nekih opštih demografskih podataka o ovoj severnoevropskoj državici. Od ukupno 330.000 stanovnika 65 % živi u prestonici Rejkjaviku i okolnim naseljima. Tinejdžeri iz čitave zemlje su stoga vikendom hrlili u grad, posebno centralne delove, gde se 1990-ih godina odvijala masovna pijanka. Osim alkohola, dostupne su bile i ostale ilegalne supstance poput marihuane, a to je za posledicu imalo povećanje stope nasilja i remećenja javnog reda i mira.
I onda je sredinom 90-ih neko pametan odlučio da je dosta toga. Donet je plan mera koji je trebalo da se primeni u Rejkjaviku u svim javnim sektorima koji su imali ikakvog dodira sa decom i mladima. Osim toga je pomoć mladima koji su već imali problem sa alkoholom ili drogom postala dostupnija. Angažovani su i dobrovoljci. Ono što se ističu kao faktori uspeha iz ove perspektive je praksa koja se zasnivala na obavljenom istraživanju i društveno angažovan pristup, kao i politika koja je definisana kroz dijalog sa istraživačima, donosiocima odluka i onima koji su u krajnjoj liniji bili zaduženi za njeno sprovođenje u delo.
Filozofija iza islandskog modela
Prema rečima direktorke istraživanja na Univerzitetu u Rejkjaviku, Inge Dore Sigfusdotir, centralno mesto u razvoju ove filozofija pripada američkom profesoru psihologije Harviju Milkmanu. On polazi od stanovišta da ljudi postaju zavisnici usled hemijskih promena koje se odvijaju u mozgu. Tinejdžeri koji traže uzbuđenje se mogu dovesti u željeno stanje tako što će se „odvaliti“ ili „uraditi“ ili pak „nešto drpiti“, „nekog umlatiti“, a neretko i kombinacijom toga. Međutim, promena fokus je moguća kroz angažman u nekom pozitivnom smeru. Ono što je Sigfusdotir pomislila je da bi mlade trebalo okupirati nekim aktivnostima kako oni ne bi uopšte ni pomislili da se late alkohola i droge ili da bi eventualno debitovali na tom polju nešto kasnije.
Istraživanja su takođe pokazala da od mladih koji u ranom uzrastu probaju alkohol i drogu mnogo veći broj postane zavisnik od ovih supstanci u poređenju sa mladima koji ih probaju kasnije. A i da je mnogo jeftinije ulagati resurse u prevenciju zavisnosti od lečenja već formiranog zavisnika.
Prevencija zavisnosti koja se bazira na dokazima i istraživanju
Islandske vlasti su smatrali važnim da se ovaj rad bazira na dokazima i istraživanju, a centralno mesto u tom radu je pripalo Islandskom centru za socijalna istraživanja u analizu. On je osnovan 1999. godine pri Univerzitetu u Rejkjaviku, a dokazi od kojih su oni pošli su statistički podaci iz gorenavedenih istraživanja. Tinejdžeri na Islandu svake godine ispunjavaju anketu pod nazivom «Omladina Islanda» kojom se određuju različiti aspekti života mladih. Neslavni podaci za godine 1995. i 1997. su prezentovani političarima i javnosti. Osim alarmantno velikog broja mladih koji su izjavili da konzumiraju alkohol, cigarete i drogu, pokazalo se da su mladi koji su u maloj meri koristili ove supstance, imali nešto zajedničko – bavili su se organizovanim aktivnostima u slobodno vreme, više vremena u toku nedelje su provodili sa svojim roditeljima, osećali su se prijatno u školi i manje večeri su provodili napolju.
Učešće u organizovanim aktivnostima u slobodno vreme
Univerzalna preventivna strategija je bila uključivanje što većeg broja mladih u sportske klubove, omladinske klubove, izviđače, muzičke i dramske sekcije. Svakako je tome doprinela izgradnja sportskih centara, hala, terena sa veštačkom travom, terena za vožnju skejtborda itsl. Samo 2018. godine je grad dao 107 miliona evra nepovratnih sredstava klubovima i udruženjima, što čini 7 odsto budžeta.
Na sportske klubove se posmatra kao na važnu platformu za socijalizaciju koja ima visok status u društvu. Na sam sport se ne gleda samo kroz takmičenje, već se on smatra aktivnošću koja igra mnogo veću ulogu u društvu. Više klubova ima organizovan prevoz dece na treninge koji počinju odmah po završetku škole u 14:30 časova. Po završetku treninga imaju dovoljno vremena i da ručaju sa porodicom i provode vreme sa njom. Od 10. godine mnogi 4 dana u nedelji imaju trening. Statistika dalje pokazuje da udeo 15-16-godišnjaka koji treniraju 4 ili više puta nedeljno je porastao sa 23 % u 2000. godini na čak 42 u 2014. Posebna pažnja se posvećuje obrazovanju trenera i uzdizanju sportskih uzora koji ne koriste nikakva opojna sredstva.
„Policijski čas“
Želja vlasti je ujedno bila i da spreče decu i mlade da budu sami napolju kada padne mrak. Stoga je uveden zakon prema kome deca mlađ od 12 godina u periodu od 1. septembra do 1. maja ne smeju da budu napolje nakon 20:00 časova, dok je ograničenje za mlade od 13-16 godina 22:00 časova. Jedini izuzetak od ovog pravila je kada su deca u pratnji odraslih ili eventualno ako se vraćaju s neke od aktivnosti kojom se bave u slobodno vreme. U letnjem periodu je ova granica pomerena za dva sata za obe grupe.
Stanovnici Rejkjavika dobijaju svake godine pismo od gradske uprave i policije kojim ih podsećaju na ovu uredbu. Osim toga su uvedene i tzv. roditeljske patrole na pojedinim mestima koje šalju decu kućama ukoliko se ne pridržavaju pomenutih ograničenja. Rezultat je pad sa 53 na 22 % mladih koji su napolju nakon 22:00 časa u periodu od 2000. do 2016. godine.
Kartica za slobodno vreme – finansijska pomoć za bavljenje aktivnostima
U Rejkjaviku sva deca uzrasta od 6-18 godina koja imaju boravište u opštini imaju prava na oko 400 evra za troškove u vezi sa članstvom u klubu ili udruženju. Uredba je uvedena kako bi se deci omogućilo bavljenje aktivnostima nezavisno od njihove finansijske ili socijalne situacije. Više od 100 različitih organizacija je obuhvaćeno uredbom kartice, među kojima ima sportskih klubova, plesnih i muzičkih škola, omladinskih organizacija itd. Time dete može da odabere sebi aktivnost u skladu sa željama i potrebama.
Saradnja između škole i roditelja
Ova saradnje je podignuta na jedan viši nivo. Donet je zakon kojim je obavezno postojanje organizacije roditelja u svakoj školi, pored saveta roditelja koji je i ranije postojao. U prvi plan se stavlja značaj provođenja više vremena sa decom umesto sporadičnog „kvalitetnog vremena“. Roditelji su u obavezi da znaju sa kim im se dete druži kao i da ga drže kod kuće uveče.
Nacionalna organizacija „Dom i škola“ objedinjuje sve ove organizacije i donosi zajedničke propise za praćenje dece. Sadržaj varira u zavisnosti od uzrasta, a svaka pojedinačna organizacija može da odluči šta želi da ima u svom pravilniku. Za decu stariju od 13 godina roditelji mogu da se obavežu da prate sve smernice, recimo da se pridržavaju policijskog časa, da ne puštaju decu na žurke koje niko ne kontroliše, da im ne kupuju alkoholna pića, da obrate pažnju na životnu situaciju druge dece u okruženju. Ovi ugovori osvešćuju roditelje, ali i doprinose jačanju njihovog autoriteta kod kuće time što mogu da kažu da se pravila odnose na svu decu u komšiluku.
„Dan prevencije“
Svake godine Ministarstvo zdravlja organizuje „Dan prevencije“. Cilj da se čuju glasovi mladih u vezi sa ovom temom. Sprovodi se grupni rad u školama za sve od 14-17 godina i diskutuje se o aktuelnim pitanjima koja se tiču njihove svakodnevice. Na primer na koji način oni žele da provode vreme s porodicom, kako oni mogu da doprinesu tome itd. Učenici takođe učestvuju i u onlajn igrici zajedno sa raznim poznatim ličnostima koje ne konzumiraju ni cigarete ni alkohol. Predsednik Islanda, gradonačelnik Rejkjavika i druge javne ličnosti posećuju pojedine škole čime ovaj događaj dobija značajno mesto u medijima.
Pre svega ponos
Islanđani su svakako ponosni na ove rezultate ulaganja u preventivni rad, kao i na činjenicu da su njihovi sportisti veoma dobri i na međunarodnoj sceni, pre svega u fudbalu i rukometu. Policija Rejkjavika takođe potvrđuje pozitivne trendove, iako sigurno i dalje postoje izazovi sa kojima treba da se bore. Ima mladih koji beže od kuće, na društvenim mrežama se dele slike golih tinejdžera protiv njihove volje, dogovaraju se tuče. Međutim i dalje je evidentno da su ona deca i mladi koji su uključeni u organizovane aktivnosti, manje skloni ispoljavanju antisocijalnog ponašanja i zloupotrebi opojnih supstanci. Ne samo što stiču više prijatelja, već im raste i samopouzdanje i imaju mnogo bolju sliku o sebi. Kao takve ličnosti oni su mnogo zadovoljniji i mnogo bolje uspevaju da izađu na kraj sa svakodnevicom.
Izvor:
No Comments