17 Nov Ja i moja krznena drugarica na putu do Švedske. Iz prve ruke
U dosadašnjim tekstovima smo uglavnom delili informacije relevantne za savladavanje jezika, polaganje testova, pronalaženje posla ili uopšte preseljenja u skandinavske zemlje. Danas pišemo isto o preseljenju, ali iz nešto drugačije perspektive – četvoronožne, bez savladavanja švedskog jezika, a i pokušaja traženja posla. Mada je nesumnjivo da putovanje ima za svrhu jedan plemeniti posao – da bude emotivna podrška svom vlasniku. Mnogi se u procesu preseljenja neretko odlučuju da svog ljubimca ostave nekom pouzdanom na čuvanje verujući da je to preseljenje krznenih prijatelja u najmanju ruku nemoguća misija. Danas nam Dunja Marcikić piše kako ta procedura izgleda, i da iako nije jednostavna, svakako nije baš nemoguća.
Bez obzira da li neko želi da „doseli“ psa sa sobom u Švedsku ili makar samo planira da putuje tamo, postoji procedura koja se mora ispoštovati. Prvi korak u tome je Jordbruksverket – švedski odbor za poljoprivredu, odnosno vladina agencija u Švedskoj podređena Ministarstvu poljoprivrede. Jordbruksverket takođe ima internet stranicu na kojoj se mogu pronaći sva pravila i odgovori na pitanja u vezi sa transportom životinja. I ukoliko nešto nije jasno, može im se SLOBODNO poslati mejl. Meni su u avgustu mesecu odgovorili u roku jedan dan. Vrlo su ljubazni i precizni sa odgovorima. Prilikom pisanja njima služila sam se engleskim jezikom.
Pa da krenemo – šta je neophodno za vašeg ljubimca koji nema EU pasoš da bi ušao u Švedsku?
Nas dve u šetnji. Slika: Privatna arhiva
Dve najvažnije stvari su ISO microchip i nalaz koji dokazuje da pas ima dovoljan titar antitela na rabijes. Ti podaci se moraju uneti u obrasce E9.207 i E9.204 – dokumenta koje veterinarski inspektor sa vlasnikom ispunjava neposredno pred put. Kad se ispune i overe, oni važe 10 dana i služe kao pasoš za vašeg psa i kao garancija da ga ne prodajete. Ovde priča postaje međutim kompleksnija.
Gorepomenuto čipovanje i vakcinacija se može uraditi bilo kod državnog ili privatnog veterinara u Srbiji, a vlasnici pasa znaju da se redovna vakcinacija protiv besnila inače vrši svake godine. Čip koji se koristi za označavanje životinja, se zove ISO-microchip i prva tri broja govore u kojoj zemlji je pas čipovan. Srećom, u Srbiji veterinari koriste upravo ove ISO mikročipove. Kada prvi put vakcinišete svog psa protiv besnila, pas će istovremeno biti i čipovan i dobićete srpski pasoš za njega. Taj pasoš međutim ne može da se koristi u Švedskoj. I zato prilikom ulaska u ovu zemlju morate priložiti obrazac E9.207, koji zamenjuje pasoš.
Iako u bilo kojoj veterinarskoj ordinaciji životinji mogu uzeti uzorak krvi za utvrđivanje antitela, on mora biti poslat isključivo Pasterovom institutu u Novom Sadu na analizu. Cene se kreću i do 8.000 RSD za ovu proceduru, ali svakako treba proveriti sa više veterinara koliko naplaćuju uslugu vađenja krvi i transporta uzorka do Instituta, kao i samu analizu. Ovde bih napomenula jednu stvar koji treba imati u vidu, a svakako će sam i veterinar to objasniti: da bi uzorak krvi uopšte mogao biti poslat na ovaj pregled, mora da prođe VIŠE od 30 dana od poslednje Rabijes vakcinacije! Što znači ukoliko je pas vakcinisan 1. novembra 2020. godine, tek 1. decembra 2020. godine će Pasterov zavod hteti da prihvati uzorak krvi za pregled. Rezultati analize su obično dostupni u roku od dve nedelje od datuma prijema uzorka na institut. Da bi sve bilo kako treba, potrebno je da pas ima više od 0.5 IU/ml antitela. Moj pas je ukupno bio vakcinisan 3 puta i imala je preko 5 IU/ml.
Pošto ste to uradili i imate nalaz kao dokaz dovoljnog titra antitela, MORATE DA SAČEKATE 3 MESECA pre eventualnog puta u Švedsku ukoliko je reč o PRVOJ analizi na titar antitela jer obrasci E9.207 i E9.204 mogu da se ispune tek onda. U suprotnom nisu validni. Ako se kasnija revakcinacija radi na VREME, nije potrebno vaditi novi titar niti čekati 3 meseca. To znači da ukoliko je pas primio vakcinu 1. novembra 2020, da bi papir sa odgovarajućim titrom antitela ostao validan, on mora biti revakcinisan najkasnije 1. novembra 2021. godine ili par dana ranije. Ukoliko se i jedan dan zakasni, mora se opet da raditi novi titar antitela i čekati 3 meseca pre ulaska u Švedsku, a ako revakcina obavi na vreme, titar važi neograničeno. Dakle, mora se obratiti pažnja na ove datume jer ih proverava granična policija.
OK, prošlo je 3 meseca, šta sada? Sada konačno na red dolaze ti famozni obrasci koji se mogu nabaviti na dva načina:
1. od veterinarskog inspektora u vašoj opštini (Ja sam konkretno to uradila u Bačkoj Palanci). Postoji zajednički dokument koji sadrži E9.207 i E9.204 obrasce i prevedeni su na srpski. Veterinarski inspektor će vam objasniti da treba da dođete i donesete nalaz sa odgovarajućim titrom antitela na rabijes kao i pasoš vašeg ljubimca. To se dakle radi neposredno pred put pošto kako je gore pomenuto, važe samo 10 dana. Ova zanimacija košta 3300 RSD.
Dvojezični obrasci na srpskom i engleskom. Slika: Privatna arhiva
2. od Jordbruksverket koji vam mogu poslati obrasce na kućnu adresu. Ja sam čekala oko 2 nedelje, a poslali su mi ih besplatno. 🙂 Inače mogu i da ih pošalju u PDF-u i vi te obrasce onda samo treba da odštampate. Ali da, ja sam bila vrlo paranoična i imala sam i original i PDF verziju.
Dvojezični obrazac na švedskom i engleskom jeziku. Slika: Privatna arhiva
U dva navrata sam išla kod veterinarskog inspektora. Prvi put je ispunio samo 80% obrasca, jer sam morala da odem kod veterinara u ambulantu da moj pas primi terapiju protiv parazita. Kao što vidite na slici ispod, potrebno je da pas primi jednu tabletu protiv parazita najranije 5 dana i ne kasnije od 24h pre ulaska u Švedsku. Ona nije skupa i košta oko 200 RSD. Jedino je nezgodno to vreme bilo, jer sam putovala u nedelju uveče, te sam tempirala terapiju da bude u traženom periodu pa sam išla u četvrtak.
Datum i vreme primljene terapije protiv parazita. Slika: Privatna arhiva
Zatim je veterinar ispisao podatke o antiparazitarnoj terapiji u E9.207 obrazac i ostavio svoj pečat i potpis, te sam ja sutradan otišla opet kod veterinarskog inspektora koji je do kraja ispunio obrazac E9.207. Da bi sačuvali vreme, veterinar može ove podatke da unese i u pasoš, i da onda veterinarski inspektor ispuni i tu stranu tako što je prepiše iz pasoša. Obrazac E9.204 popunjava vlasnik SAM, i to je izjava da životinja neće biti prodata, već da ona putuje sa njim.
I kada pomislite da ste ispunili sve uslove, popunili sve odrasce (u mom slučaju i švedske i „naše“) , vreme je za letenje! Let, naravno, morate ranije da rezervišete i posebno najavite svog psa. Ali tu sad treba ispoštovati proceduru avioprevoznika. U mom slučaju to je bio AirSerbia i moja pudla je bila sa mnom u avionu. Obavezno pri rezervaciji karte, morate da ih obavestite da letite sa psom i da rezervišete mesto za njega u avionu, doplata za transport ljubimca iznosi 45 EUR u dinarskoj protivvrednosti. Pravilo je da ne mogu u avionu da budu više od dva psa, i nikako pas i mačka, što znači da treba da rezervišete unapred i na vreme. Od cele priče ovaj deo me je najviše nervirao, jer sam aviokartu rezervisala online, zatim sam morala da ih nazovem i tako doplatim za psa, jer drugačije nije moglo. Prvo sam ih nazvala da proverim da li je moguće leteti sa psom tog datuma, pošto sam dobila potvrdu, bukvalno sam odmah napravila rezervaciju i zatim ih ponovo nazvala da bih tako, preko telefona, i za psa doplatila. Treba imati spremnu karticu sa potrebnim iznosom, jer jedino tako možete da se izvrši doplata. Druga opcija je da se ode lično na aerodrom, ali, nažalost, ne postoji opcija da se rezerviše mesto za psa, a uplatu zatim izvrši neposredno pred let, po dolasku na aerodrom. Ovde mi je smetalo to što sam preko telefona diktirala sve podatke sa moje kartice osoblju preko telefona, i nije postojao način da mi pošalju makar link da na taj način izvršim uplatu. Veliki minus za bezbednost plaćanja.
AirSerbia inače transportuje samo male pse i mačke (druge ljubimce ne), te ukoliko je pas veći, neće moći da uđe u avion. A ako zadovolji veličinu, pravila su sledeća:
-životinja mora biti u transporteru dimenzija 40 (dužina) x 30 (širina) x 24 (visina) cm i mora postojati prostor za ventilaciju (što u suštini svaki transporter ima).
-životinja i transporter ne smeju da budu teži od 8 kg.
-životinji mora da bude udobno u transporteru, da može da se okrene, legne i stoji.
-dalje navode da životinja ne sme da ima neugodan miris i da je agresivna.
Moj transporter je bio nešto duži od 40 cm, ali pošto je bio „mekan“, a ne „tvrd“ mogao je da se prilagodi traženim dimenzijama, a da pritom ne smeta psu. Preporučujem takve transportere, jer svakako životinja u njemu ima više prostora. Takođe, moja pudla nije mogla skroz da se uspravi i podigne glavu u tom transporteru, međutim za tako kratak let, mi nisu pravili problem. Lično, niko mi nije merio striktno dimenzije, što ne znači da se to nikad ne dešava, ali svakako je bolja varijanta imati ovaj mekan i prilagodljiv transporter, pošto će biti problem smestiti tvrdi, plastični ako je samo malo viši od 24 cm.
Naša kabina za letenje. Slika: Privatna arhiva
Pas je tokom čitavog ukrcavanja u transporteru. Vadi se napolje samo radi bezbednosnog pregleda prtljaga koji se unosi u avion, a vlasnik i pas prolaze zajedno kroz detektor metala. Zatim pas ide nazad u transporter, a vlasnik još jednom SAM prođe kroz detektor. Tokom leta transporter sa psom je smešten ispod sedišta ispred. Kako je sedište pored mene bilo prazno, posle uzletanja sam transporter tu premestila da bih mazila psa. Nisu pravili problem. Nisam psa vadila iz transportera tokom leta i mislim da je tako bolje, jer se pas navikne i nema brige da će slučajno skočiti na nekog i slično. Moja ruka unutar transportera je bila dovoljna da je smiri i većinu leta je provela spavajući. Jedino uzletanja i sletanje ju je uplašilo.
Po sletanju sledi pasoška švedska pasoška kontrola gde se treba prijaviti pas. Na aerodromu Alranda, (gde sleće AirSebia) šalter se nalazi skroz na kraju, ne može se promašiti. Šveđani su kao i inače iz mog iskustva bili divni, ljubazni i brzi, te je ova kontrola trajala svega 5 minuta. Moje (paranoično) iskustvo te kontrole je izgledalo ovako nekako – priložila sam OBE verzije ispunjenih dokumenta, pogranični službenici su mi rekli da su obe verzije okej, i bilo im je zapravo smešno što sam došla tako „duplirana“ dokumentima i pitali da li je ok da ispune originalni „švedski“ E9.207, jer su navikli na njega.
Pritom su mi objasnili da ovaj overen obrazac od strane švedske granične kontrole sada važi 4 MESECA, ali samo unutar EU i da pošto sam se doselila u Švedsku mogu da svom psu izvadim EU pasoš i da švedskom veterinaru pokažem ova dokumenta. Naglasio mi je da EU pasoš za psa sme da ispunjava samo EU veterinar, tako da ukoliko je plan naseljavanje u Švedskoj, EU pasoš može spasiti sve one muke pre puta.
Moja krznena drugarica u novom okruženju. Slika: Privatna arhiva.
I konačni, kako joj je sad ovde? Slike govore više od mene. U početku joj je sve bilo strano, često je piškila tokom šetnje, svuda me je pratila. Sada, dok ovo pišem, eno je u dnevnoj, spava na trosedu, ne zna gde se nalazi. Za kraj mogu da dodam da ukoliko je plan da pas ostajene duže vreme u Švedskoj, vredi razmisliti o mesečnom osiguranju za njega pošto su ovde veterinari skupi. Samo izrada EU pasoša košta 630 SEK što je oko 7.200 RSD. Međutim cene hrane su otprilike iste kao i kod nas, ali kvalitet je odličan i kontrolisan. Moja ljubimica ovde voli da jede köttkorv. Pravilo je inače da samo apoteke smeju da prodaju proizvode koje sadrže medicinske supstance, te ja tamo kupujem zaštitu za krpelje i buve (Frontline) kao i Epiotic za čišćenje ušiju, u pet shopovima ih nema. Frontline je jeftin, ja sam kupila za 217 SEK pakovanje od ŠEST ampula. Krajem novembra je vodim na šišanje, navodno košta oko 600 SEK. A ako postoji nešto što nisam napisala na ovu temu, a znatiželjan čitalac se upravo to pita, može mi slobodno pisati na mejl, rado ću odgovoriti.
No Comments