06 Apr Kako da govorite norveški, švedski i danski – telom
Mahanje rukom, pružanje ruke prilikom upoznavanja ili pozdravljanja, sleganje ramenima, okretanje ka sagovorniku i gledanje u oči, osmehivanje, smeh, mrštenje. Ako ste se ikada zapitali šta je neverbalna komunikacija, to je upravo sve navedeno. Neverbalna komunikacija je u najmanju ruku jednako važna kao i verbalna. Govor tela, mimika i kontakt očima su prve stvari na koje pomislimo kada pričamo o neverbalnoj komunikaciji, ali ona obuhvata i glasnoću, ritam, intonaciju, prekide i pauze u govoru i još mnogo toga.
Da li nekome nije jasno da mi se spava? Slika: unsplashed
Mnogo neverbalne komunikacije je uslovljeno kulturom u kojoj živimo, ali postoje univerzalni znakovi poput smeha i plača, agresije i straha. I iako je teško kontrolisati neverbalnu komunikaciju, odnosno govor tela, razumevanje je više nego lako i odvija se nesvesno. Neverbalna komunikacija je zapravo najiskrenija komunikacija jer se smatra i nekom vrstom refleksa. Taj refleks je npr. da se izmaknemo korak-dva unazad ukoliko je situacija na neki način preteća i želimo da izađemo iz nje. Ovaj prirodni refleks je poreklo idioma 🇳🇴 å holde avstand / 🇸🇪 att hålla avstånd / 🇩🇰 at holde afstand- držati distancu / distancirati se, a njemu možemo dodati i 🇳🇴 å vende ryggen til / 🇸🇪 att vända ryggen till / 🇩🇰 at vende ryggen til – okrenuti leđa nekome, 🇳🇴 å ta hatten av for / 🇸🇪 hatten av för / 🇩🇰 at tage hatten af for – skinuti nekome kapu itd.
Slika: unsplash
Počećemo od govora tela i najjednostavnijih primera: klimanje glavom i odmahivanje glavom. Klimanje glavom ili 🇳🇴 å nikke / 🇸🇪 att nicka / 🇩🇰 at nikke je afirmacija, potvrdan odgovor, dok je odmahivanje glavom ili 🇳🇴 å riste på hodet / 🇸🇪 att skaka på huvudet / 🇩🇰 at ryste på hovedet odričan odgovor, odnosno negacija i neslaganje. Ovo je gotovo univerzalno pravilo kada govorimo o Evropi, s izuzetkom Bugarske, kao i nekih delova Grčke i Turske gde je situacija obrnuta – odmahivanje je potvrdan odgovor, a klimanje glavom odričan. Možda ste i sami tome svedočili na nekom letovanju i bili zbunjeni, ali odahnite – u Skandinaviji važe ista pravila kao i kod nas.
Kontakt očima ili 🇳🇴 blikk-kontakt / 🇸🇪 ögonkontakt / 🇩🇰 øjenkontakt je takođe univerzalan govor tela, bar na teritoriji starog kontinenta. Gledati sagovornika u oči je znak pažnje i poštovanja. Neretko možemo čuti od npr. roditelja i nastavnika da nije lako pričati zidovima, tj. 🇳🇴 å snakke til veggen / 🇸🇪 att tala till en vägg / 🇩🇰 at snakke til væggene. Izostanak povratne informacije u vidu malih gestova kakve su pogled i izraz lica mogu navesti sagovornika da pomisli kako ga ne poštujemo i ne slušamo, i zato je važno fokusirati se na osobu koja nam se obraća.
Slika: unsplash
Kako izgleda u praksi kad pokušavamo da se sporazumemo rukama i nogama? Primera radi, pokažemo prstom put, objekat ili osobu. Možemo i prstima pokazati količinu ili broj bez da je izgovorimo. Kad se obrve podignu i istovremeno namiguje– vi flertujete. Ako podignete obrve – 🇳🇴 å heve øyenbrynene / 🇸🇪 att höja på ögonbrynen / 🇩🇰 at løfte øjenbrynene – i zadržite ih neko vreme podignute, pokazujete iznenađenje.
U pojedinim situacijama je komunikacija 100 % neverbalna. Velika je šansa da ukoliko se nađete u liftu sa tri Skandinavca niko neće ostvariti kontakt očima i držaće distancu (sa ili bez pandemije), čime će jasno staviti do znanja da nisu zainteresovani da komuniciraju. Nervozni vozači dodaju gas i time stavljaju do znanja drugim vozačima da im se sklone s puta (uz eventualno neki besni pogled i srednji prst), ili pak koče pred pešački prelaz i kontaktom očima pokazuju pešacima da su ih videli i da ih propuštaju. Mada ovo prvo i nije toliko uobičajeno kod smirenih Skandinavaca koji pešake po pravilu propuštaju uz osmeh vodeći se onim dobrim starim 🇳🇴 Ikke stress / 🇸🇪 Inga problem / 🇩🇰 ikke stress ako i malo zakasnim tamo gde idem. U obe situacije u saobraćaju smo komunicirali isključivo neverbalno. Da li ste znali da i emotikoni predstavljaju neverbalnu komunikaciju? U svakom slučaju je logično – pošaljemo tužiće da iskažemo razočarenje ili tugu, ili onog koji plače od smeha da podelimo koliko nas je nešto nasmejalo (smeh do suza). Neretko ih kombinujemo uz tekstualne poruke da jasnije i lakše pokažemo šta mislimo i osećamo.
Slika: unsplash
Koliko često uhvatite sebe ili sagovornike da grizu usnu? Izvesni pokreti mogu pokazati nervozu ili iznenađenje kod sagovornika, i ovo je jedan od njih – 🇳🇴 å bite seg i leppene / 🇸🇪 att bita sig i läppan / 🇩🇰 at bide læberne. Postoji još neverbalnih signala koji mogu otkriti navedena stanja ili emocije kao što su „lomljenje“ prstiju, dodirivanje vrata, položaj ruku i sl.
Gorepomenuta gestikulacija je poznata i na našoj geografskoj širini, pa ukoliko ne želite da otkrijete nesigurnost, preporučeno je da koristite neku od sledećih metoda:
– Držite ruke na stolu, ne ispod njega;
– Koristite ruke da njima gestikulirate, ali bez previše napadnih i naglih pokreta;
– Ljudima se obraćajte po imenu (i eventualno prezimenu) i rukom pokažite u njihovom pravcu .
Slika: unsplash
Sam položaj tela može prevariti mozak, odnosno okrenuti situaciju u našu korist – umesto nesigurnosti, jedan jednostavan pokret nam može vratiti konce u naše ruke, a samim time i osećaj da ipak vladamo situacijom. Ovo su vrlo korisni saveti, pogotovo ukoliko imate važan poslovni sastanak, pregovore ili npr. razgovor za posao. Nemojte sedeti na ivici stolice i držati ili stiskati tašnu jer tako pokazujete nesigurnost i da želite da se razgovor što pre završi. Klimajte glavom kako biste pokazali sagovorniku da slušate, okrenite se telom ka njemu ili njoj i osmehujte se očima – poslednje da biste ostavili jak i pozitivan utisak.
Slika: unsplash
Zamislite situaciju u kojoj vas šef pita da radite duže taj dan, a vi ste već isplanirali kafu sa prijateljima. Šanse da sakrijete razočarenje i negodovanje su male, jer čak i da kažete da nema problema, vaša mimika ili govor tela će pokazati šta zapravo mislite. Mehrabian and Wiener study, jedna od najpoznatijih studija o komunikaciji i udelu verbalnih i neverbalnih znakova u komunikaciji zaključuje sledeće: 7 % komunikacije je verbalno, 38 % je sam govor (ton, glasnoća, isprekidanost, pauze i sl.), dok čak 55 % predstavlja – govor tela. Ovo se odnosi isključivo na dvostruku komunikaciju, odnosno situacije u kojoj verbalno šaljemo jedne, a govorom tela druge (često oprečne) informacije.
Neke situacije ne možemo da kontrolišemo, kao što su npr. zevanje, crvenjenje u obrazima i treptanje. Ali kad znamo koliko je govor tela važan, kao i neverbalna komunikacija uopšte, možemo bar da se naspavamo.
https://forskersonen.no/kommunikasjon-meninger-populaervitenskap/myten-om-kroppssprak/1794714
https://snl.no/nonverbal_kommunikasjon
https://www.ledernytt.no/laer-hvordan-kroppsspraaket-ditt-kan-avsloere-deg.6016902.html
No Comments