18 Feb Kako da NE naučite strani jezik? 7 korisnih saveta
Krenuli ste da učite neki od skandinavskih jezika, počinjete da ih razumete, možda čak i volite, bez problema komunicirate sa kolegama na poslu, Skandinavci se dive vašim jezičkim sposobnostima. Ne brinite, nije sve tako crno. U narednom tekstu ćemo podeliti sa vama savete kako da se otarasite tog užasnog osećaja da učenje bilo kog stranog jezika može bi zabavno i doneti praktične rezultate u svakodnevnom životu i radu. Možda vam pomogne da prestanete da se služite jezikom, ili da odustanete od daljeg usavršavanja? Zvuči nemoguće, ali ako budete doslovno pratili savete koji slede, sigurno ćete jednom za svagda uspeti u tome da ne naučite ništa, i istovremeno zaboravite sve što ste ikada znali.
1. Izgovarajte norveški, švedski, a naročito danski onako kako vi mislite da treba.
Najbolje je izgovarati reč onako kako vi mislite da ona treba da se izgovori. Uporno odbijajte da vežbate izgovor zato što je težak. Ako vas nastavnik ispravlja, nemojte nipošto da vi ponavljate za nastavnikom reč onako kako ona treba da zvuči. Ako već svaki Norvežanin koristi neki svoj dijalekat, zašto vi ne biste izmislili svoja sopstvena pravila izgovora? Najlakši način da ovo postignete je da samo u retkim situacijama izgovarate reči naglas, i da nikada ne slušate i ne ponavljate ono što ste čuli. Vodite se onim da ako ne možete da im se pridružite — vi ih pobedite! Uljudno ispravljajte izvorne govornike i naučite ih kako se reči mogu mnogo lakše izgovori uz upotrebu srpskih glasova. Ako se neko baš zbuni, a vi objasnite kako mi to u srpskom ne komplikujemo previše.
2. Razmišljajte isključivo na srpskom. Sve gramatičke skripte i knjige svečano spalite.
Gramatiku treba shvatiti kao neprijatelja broj jedan. Šta vama znači da razumete kako funkcioniše jezik, kada želite samo da pričate sa ljudima i da usput napišete poneki mejl? Kada vam kažu da probate da razmišljate na stranom jeziku, samo odmahnite rukom. Recimo, red reči u rečenici ne igra ama baš nikakvu ulogu u skandinavskim jezicima. Prevodite rečenice sa srpskog reč po reč. Potpuno je sve jedno kojim redosledom se reči ubacuju u rečenicu, zar ne? Kao u onoj čuvenoj, Ana voli Milovana, i na danskom je potpuno svejedno da li ćete reći Ana elsker Milovan ili Milovan elsker Ana ili Elsker Milovan Ana ili Elsker Ana Milovan. Ljubav je to i nije bitno ko koga tu voli, vole se deca i kraj priče. Ako vam neko kaže da zvučite kao učitelj Joda iz „Ratova zvezda”, to treba da prihvatite kao kompliment. Ko vas ne razume još uvek nije postao džedaj.
Slika preuzeta sa: edssfutureforums.weebly.com
3. Ne koristite rečnik. Nikada.
Rečnik koriste samo štreberi i knjiški moljci koji su već ionako navikli da krive kičmu nad raznoraznim knjižurinama. Kao da se iz rečnika mogu nauči nove reči! Osim toga, rečnik ne može lepo da kaže šta nešto tačno znači, već navodi mnoga značenja jedne reči, učestale kolokacije i fraze, primere upotrebe, izreke i tačne prevode na jezik kojim se bolje služimo. Čemu komplikacije? Mnoge reči liče na one iz drugih jezika, a reči često „zvuče” kao da bi mogle znači nešto određeno, i taj instinkt treba pratiti. Ako løk znači luk, valjda i formere znači… formirati? Živimo u svetu moderne tehnologije, pa ako baš zagusti tu je uvek dostupni Google Translate, koji nudi najsigurnije i najtačnije prevode. Najbolje je ubaciti čitavu radnu biografiju (CV) da je Google prevede, i poslati je što većem broju poslodavaca. Nekome će valjda biti simpatično.
4. Učite svaku reč zasebno…
…zato što jezik funkcioniše tako što govornici ispaljuju nepovezane reči jedni na druge. Najbolje je da sve nepoznate reči nabacate na jednu besmislenu gomilu i učite svaku reč zasebno. Posebno reči koje su na neki način povezane (npr. reči sličnog i suprotnog značenja; imenice, glagoli i pridevi koji imaju istu osnovu, glagole koji idu sa posebnim predlozima) treba ignorisati kao povezane celine. Učite kao papagaj, sve dok ne zaboravite šta reči znače i kako mogu da se upotrebe. Reči i izraze koji su vam poznate iz drugih jezika zaobilazite u širokom luku, jer ih ionako prepoznajete i razumete. Osim toga, svi skandinavski jezici su nekim čudom ostali izolovani od uticaja drugih jezika kroz istoriju, pa upotrebom ovakvih reči možete ostaviti loš utisak na izvorne govornike. Uvek probajte da pronađete „najskandinavskiju” varijantu. Ako ne postoji, prosto zaboravite na pojam koji reč predstavlja. Nikada nemojte pokušavati da upotrebite reč ili izraz u smislenoj rečenici. Zašto davati sebi primere upotrebe jedne reči, kada za to vreme možete naučiti da promenite čak 6 nepravilnih glagola?
5. Učite sve odjednom, što intenzivnije.
Pre svega, nađite na netu neki brzi kurs jezika i opustite se. Ako nude ekspresno učenje jezika i dosad neotkrivene metode za brzo učenje „koje obična domaćica može da savlada za samo dve nedelje“, sigurno ne lažu? Zatim dohvatite sve beleške, knjige i priručnike koje posedujete i odlučite da za sedam dana nabubate sve što ste ikada o tom jeziku čuli ili videli. Zato što se sve da naučiti kampanjski (kome će još jezik bi ti potreban nakon položenih ispita i odrađenih intervjua?) i zato što će vam učenje 300 reči i 50 gramatičkih pravila odjednom mnogo pomoći da progovorite jezik. Isto kao kada odlučite da smršate i nabacite mišiće, iako se u životu niste bavili ni jednom fizičkom aktivnošću (niti vas je to interesovalo). Krenete u teretanu i za tri meseca izgledate kao He-Man, zar ne? Tako je i sa učenjem jezika — za tri meseca ćete sigurno pričati kao da ste rođeni na tik pod Zvezdom severnjačom.
Slika: Sajt pink.rs screenshot
6. Ne obnavljajte staro gradivo.
Ponavljanje je dosadno i besmisleno. Uostalom, novog ima u izobilju. Pamćenje najbolje radi kada ga stalno zatrpavamo brdom novih informacija. Zato što je mozak sjajna mašina, koja automatski pamti sve, i isto tako automatski izvlači iz pamćenja sve neophodne informacije. Ako baš morate da ponavljate i obnavljate, trudite se da se to svede na brzinsko, površinsko preletanje beleški i knjiga, posle čega ćete konačno moći da radite nešto zanimljivije (što ne podrazumeva još učenja). Sledeći put kada se nađete u situaciji da su vam reči poznate, ali ne znate šta znače; ili znate da ste negde naleteli na reč koju u tom trenutku želite da upotrebite, ali ne možete da se setite kako ona glasi; ili prosto ne možete da se setite kako da kažete: „Da sam na vreme učio/la…”, znajte da ste na pravom putu da ne naučite jezik, ali i zaboravite sve što ste ikada znali.
7. Mudrost tri majmuna: ne vidim, ne čujem, (a posebno) ne govorim
Jezik je isključivo ono što piše u udžbeniku. Novine, radio i TV u Švedskoj su ionako samo za Šveđane. Šta vama vredi da čitate novine, kada to „nije vaš nivo”? Kao da novninski članci nude bilo šta korisno po pitanju izraza, reči i gramatike. Takođe, slušanje radija je sasvim beskorisno kada ne razumete o čemu je reč — to što postoji nekakva melodija i intonacija u jeziku je sasvim nebitno (vide savet br. 1) za učenje jezika. O televiziji da ne pričamo — Šveđani su dosadni i ne znaju šta je dobar humor — zašto se uopšte truditi? Zatim, izbegavajte sve situacije u kojima možete koristiti švedski, bilo da se radi o odgovaranju na mejlove, komuniciranju sa komšijama ili važnim sastancima na poslu. Najbolje je da prekinete svaki kontakt sa ljudima dok ne budete napamet znali svako moguće i nemoguće pravilo iz gramatike i pravopisa. Proučavajte jezik iz akademske ljubavi prema lingvistici. To će vam sigurno mnogo pomoći u svakodnevnom životu. Nadam se da smo vam pomogli da razumete kao da ne naučite strani jezik.
Slika: YouTube screenshot
Ako ste se pronašli u većini saveta, čestitam — pravi ste majstor neučenja! A ako ste baš zapeli da neki od skandinavskih jezika ipak naučite, ne verujte ni jednoj jedinoj tvrdnji u ovom tekstu, već radite sve suprotno ovim savetima. A ako se vam trebaju kvalitetne smernice u tome, tu smo mi. 🙂
Izvor: Serbiske profesjonelle
No Comments