09 May Kako je biti student stranac u Norveškoj. Iz prve ruke
Današnji sagovornik je jedan naš polaznik koji ne dolazi sa našeg govornog područja, ali je bio voljan da podeli svoje iskustvo kao stranca koji je upisao studije u Norveškoj. U sledećem tekstu pročitajte kako je Jared Nickodem doživeo ne samo studiranje, već i život u Norveškoj, kao i savete za one koji možda imaju slične ideje.
Reci nam prvo šta studiraš i kako ti izgledaju studije.
Upisao sam master koji se zove Studije mira i konflikta na Univerzitetu u Oslu, a organizacija studija je potpuno drugačija od svega što sam do tada video. Imamo tri predmeta po semestru, ali ne istovremeno, nego jedan za drugim, svaki po 4-5 sedmica nakon čega imamo nedelju dana pauze u kojima se polaže ispit. Imamo samo 2-3 predavanja sedmično, tako da nije previše naporno i imao sam dosta slobodnog vremena pre nego što sam počeo da radim i angažovao se u drugim aktivnostima.
Impresioniran sam predavačima, među najboljim su ekspertima u svojim oblastima. Jedan profesor je, na primer, istraživač u norveškom nuklearnom programu, a mnogi drugi su uključeni u razne političke i nevladine organizacije u Oslu. Naš program je u velikoj meri povezan sa raznim istraživačkim institutima i nevladinim organizacijama, pa se nadam da ćemo imati dosta poslovnih prilika nakon studija.
Moj program takođe nudi priliku za stažiranje za vreme drugog semestra, koje služi kao zamena za jedan od predmeta pošto se dobijaju ESPB bodovi za njega. Stažiranje je takođe neplaćeno i odličan je način da se ostvare kontakti i stekne iskustvo u istraživačkom radu. Kao studenti smemo da radimo samo 20 sati nedeljno (leti smemo više), a mnogo studenata se zaposli kasnije u toku studija baš na nekom od instituta gde su stažirali.
Pogled na Akershus tvrđavu sa trajekta do ostrva Hovedøya. Privatna arhiva
Kako i zašto si izabrao baš Norvešku?
Tražio sam master u Nemačkoj, Austriji ili Norveškoj, za koju je prijava počela već u novembru prethodne godine. U martu mi je ponuđeno mesto, i za razliku od univerziteta na koje sam se prijavljivao u drugim zemljama, Univerzitet u Oslu mi ne bi naplatio školarinu. S obzirom da mi je namera bla da živim i radim nakon studija u zemlji koju odaberem, norveški socijalni sistem, priroda i životni standard su mi bili posebno primamljivi.
Proces prijave je podrazumevao osnovnu dokumentaciju poput pasoša, diplome sa osnovnih studija i transkript ocena, kao i dokaz da imam dovoljno finansijskih sredstava da se izdržavam u Norveškoj. Takođe sam morao da dokažem da imam i određeni broj ESPB bodova iz ciljne oblasti (politike u mom slučaju). Iznenadilo me je što su tražili i transkripte ocena iz srednje škole, ali ne i motivaciono pismo. Nakon što sam dobio ponudu da studiram ovde, imao sam nedelju dana da je prihvatim ili odbijem.
Kako je biti strani student u Norveškoj?
Mislim da je vrlo lako snaći se u Oslu i Norveškoj generalno kao stranac. Ja živim u studentskom domu, imam svoju sobu ali ostale prostorije delim sa nekoliko drugih studenata. Iako je moj program u potpunosti na engleskom jeziku, počeo sam odmah da učim i norveški, jer iako “svi” znaju engleski, mnogo je teže pronaći posao i snaći se generalno u svoj birokratiji.
Kao osoba koja dolazi iz zemlje van EU, morao sam se pripremiti i na velike troškove u početku. Iako se školarina ne naplaćuje, na početku svake školske godine morate imati na računu otprilike 12 000 evra kojima dokazujete da imate sredstava za život u Norveškoj. Ja sam imao sreće i relativno brzo pronašao posao (nakon 6 meseci), što je značilo da sam u početku živeo od ušteđevine.
Ja sa ostalim studentima s programa tokom prve nedelje mastera, tzv. orientation week. Privatna arhiva
Kakav je društveni život na tvom univerzitetu?
Mnogo stranih studenata se žali da je teško sprijateljiti se sa norveškim studentima. Delimično je tako jer su po prirodi rezervisani i manje pristupačni od ostalih naroda, ali takođe zato što većina već ima prijatelje iz detinjstva ili sa osnovnih studija, kao i partnera ili porodicu pa imaju manje potrebe za upoznavanjem novih ljudi. Mislim da su Norvežani koji studiraju sa mnom društveniji od proseka, ali opet ih je ponekad teško “izvući iz kuće”. Strani studenti su, sa druge strane, mnogo otvoreniji i s njima se lakše sklapaju prijateljstva.
Ono što mi se posebno dopada je koliko se uprava univerziteta i našeg programa trudi da nam organizuje društvene aktivnosti. U septembru som proveli nekoliko dana u jednoj vikendici u blizini Osla, igrali društvene igre, planinarili i provodili vreme u sauni. Jedna grupa studenata svakog ponedeljka trči zajedno, a svakog meseca imamo “stipendpils” kada studenti slave što im je uplaćena stipendija/kredit tako što izađu zajedno na pivo (ja je, naravno, ne primam kao strani student, ali me nije sprečilo da im se pridružim).
U okviru univerziteta ima i mnogo sportskih aktivnosti, pa sam mogao da nastavim da se bavim plivanjem, ali postoji i dosta drugih timova. Imaju čak i takmičenja gde učestvuju drugi univerziteti u zemlji (“Studentlekene”), pa timovi putuju zajedno da učestvuju u takmičenjima.
Grupa studenata koja trči zajedno svakog ponedeljka stigne i da baci pogled s brda na grad. Privatna arhiva
Šta te je najviše iznenadilo u Norveškoj?
Nisam očekivao da imaju toliko razvijenu kulturu sporta i sportskih/rekreativnih aktivnosti, javni prevoz je mnogo efikasniji nego u većini drugih evropskih gradova – imaju direktni voz koji vas za 20 minuta odvede od aerodroma do samog centra grada, što je neverovatno. Sa druge strane, jako su mi čudna bila vrata. Jako dugo mi je bila zagonetka izaći iz zgrade univerziteta nakon što se vrata automatski zaključaju popodne. Ponekad ima malo dugme koje otvara vrata, ponekad mora da se pritisne ručka, a ponekad mora da se koristi studentska kartica i lična šifra za izlaz (ne zaboravite je!!). Retko kada možeš samo da pritisneš kvaku i otvoriš vrata nakon radnog vremena.
Na planinarenje se ide čak i kad vreme nije idealno za fotkanje. Privatna arhiva
Šta ti je bilo najizazovnije?
Proces dobijanja vize i državna administracija je jako zamršena i često je teško snaći se, iako im je većina sajtova i materijala dostupno i na engleskom. Često moraš da čekaš dugo da zakažeš termine ili da ti se odgovori na poziv. Taksa za obradu vize je takođe jako visoka, i mora da se plati nezavisno od novca koji moraš imati na računu za životne troškove.
Zbog visokih cena, poslovi su svim stranim studentima prioritet. Ja sam imao sreće da pronađem posao s pola radnog vremena koji se poklapa sa mojim sposobnostima i interesovanjima, a da je takođe i lepo plaćen. Ponekad moraš da prihvatiš bilo koji posao da bi platio račune, bilo da je to konobarisanje, posao u supermarketu ili u šanku. Vedrija strana ovoga je što, iako nisu svi poslovi jednako plaćeni, maltene svaki je dovoljan da te izdržava iako smeš da radiš samo 50% radnog vremena (20 sati nedeljno).
Imaš li neki savet za one koji razmatraju studiranje u Norveškoj?
Počni da se spremaš na vreme. Proveravaj sajt za vize često da bi što pre zakazao termin u policiji koji moraš da obaviš kada stigneš u Norvešku, da bi što pre dobio boravišnu dozvolu. Bez te kartice i ličnog identifikacionog broja vrlo je teško obaviti najosnovnije stvari poput pronalaska posla ili otvaranja računa u banci.
Budi organizovan. Ima mnogo različitih brojeva, šifara i dokumenata o kojima moraš da vodiš računa u Norveškoj.
Preuzimaj inicijativu i budi proaktivan kada je reč o nečemu što te zanima. Ja sam dobio svoj posao na bazenu tako što sam se sprijateljio sa jednim od drugih trenera, koji me je kasnije preporučio menadžeru i vrlo brzo nakon toga sam počeo da radim. Ako se uključiš u razne grupe i organizacije imaćeš mnogo više prilika kasnije.
Levo: Slika s takmičenja u plivanju u Trondhajmu. Desno: trener meseca u Athletica teretanama. Privatna arhiva
No Comments