14 Jan Kako treba učiti u zavisnosti od nastave? 4 osnovne metode
Kao što svaki iskusni predavač zna, postoji više načina na koje se može preneti znanje. Nije isto kao kad se stoji u učionici ispred table dok te studenti ljubopitljivo posmatraju ili kad se predaje preko Skajpa iz tople sobe sopstvenog doma. Postoje različiti faktori koji se uzimaju u obzir počevši od nivoa polaznika pa do stepena slobode u izradi nastavnog plana, ali jedna stvar je uvek najvažnija i stoji u centru pažnje svakog profesora jezika – učenik i njegovi/njeni zahtevi. Isto tako, svaki učenik se susreće sa sličnim izazovom, a to je tip nastave. Dok neki preferiraju grupnu nastavu, drugi će se se odluči za privatnog profesora. U produžetku sledi pregled 3 osnovne nastavne metode i saveti kako da izvučete maksimum od svake od njih:
1. Grupna nastava u učionici (približno isti nivo znanja svih polaznika).
Svaki novi čas u učionici predstavlja izazov za vašeg profesora – pored toga što će verovatno morati da izradi nastavni plan koji će da pokrije celokupnu nastavu, moraće da nastupi i kao predavač i kao neka vrsta koordinatora koji će motivisati i aktivirati učesnike kursa. Ne baš lak zadatak, priznaćete. Da biste izvukli maksimum od nastave, moraćete da budete fokusirani i angažovani što se rađenja domaćeg tiče. Jer ovde se, za razliku od individualne nastave, (uglavnom) ne vraća na staro gradivo i ako ne budete učili redovno, postoji velika šansa da ćete završi sa gomilom stvari koje ne razumete, i dalje pohađanje kursa gubi svoj smisao. Otuda i uvrežen naziv „kurs“ koji, kao i u pomorskoj terminologiji, podrazumeva da vi treba njega da pratite, a ne on vas.
2. Individualni časovi (licem u lice ili putem Skajpa i sl.).
Vaš profesor će ovde imati mnogo više slobode u vođenju nastave i moći će da se prilagodi vašim individualnim potrebama. Ovo zvuči odlično, i zapravo jeste pošto ćete uvek moći da se oslonite na predavača i znaćete da je njegova/njena celokupna pažnja usmerena isključivo ka vama. Naravno, glavna opasnost leži u činjenici da možete da se ulenjite i prepustite celokupan napor vašem profesoru. Šta to konkretno znači? Može se desi da će vas mrzeti da radite domaći i učite samostalno, i sav vaš napor i aktivnost će bi ispoljeni isključivo u toku časa. Ne treba napominjati koliko će ovo uspori vaš napredak, i koliko će usporiti sam tok kursa. Isto tako ćete ima finansijske gubitke, jer umesto da brzo napredujete, završićete dajući novac za jedan kurs koji se odužio u nedogled.
3. Grupna nastava u učionici (različit nivo polaznika).
Ovo je tip kursa koji se ne održava u Srbiji, ali oni koji već žive u Norveškoj ili Švedskoj su eventualno imali priliku da iskuse nešto tako. O čemu je reč? Više polaznika različitog nivoa poznavanja jezika kreću na isti kurs i profesor organizuje nastavu tako da je prilagođena svim učesnicama. Na primer, ovde se profesori često odlučuju na korišćenje slika koje omogućavaju svim polaznicima da se izraze – svako u skladu sa svojim nivoom. Savet slabijim polaznicima je da, pored profesora, obrate pažnju i na one koji se mogu pohvaliti naprednijim nivoom znanja. Ova varijanta predstavlja izazov svoje vrste, posebno za one spadaju u potonju kategoriju, ali dobar profesor može da pažljivim planiranjem i koordiniranjem doprinese napretku obeju grupa. I ne zaboravite, bez obzira na koju se varijantu odlučite biće neophodno da učite samostalno i radite domaći. Samo tako ćete moći da kažete da ste dali sve od sebe.
4. Samostalno učenje (pomoću dostupne literature i aplikacija).
Ovo može delovati vrlo izazovno nekome koga u startu odbija obaveza pohađanja bilo kakvog ugovorenog vida nastave, bilo da je reč o grupnoj ili individualnoj. Takođe je finansijski i najisplativije. Međutim, postoji nekoliko bitnih preduslova da ovaj tip učenja zaista i bude efikasan. Pre svega je ovo metoda koja podrazumeva da učenik zna kako se jezik uči. Da mu je poznata gramatika maternjeg jezika i poželjno bi bilo još najmanje jednog stranog, kako bi mogao da uoči neke obrasce, izvede pravilne zaključke i generalno umeo da koristi išta od dostupnog nastavnog materijala. Osim toga je bitno da umete sami sebe da naterate da radite, što većini ipak predstavlja svojevrstan izazov. Za one koji se već nalaze na teritoriji gde se strani jezik govori, prednost je i kontakt sa ljudima koji jezik govore. Tu je opet naravno bitno da se naterate da progovorite s njima, a ukoliko su i oni sami stranci, postoji opasnost da ćete neke njihove greške prekopirati i usvojiti kao pravilan obrazac. Iako (potencijalni) učenici imaju tendenciju da veruju da je ovaj vid nastave efikasan, u praksi je veoma mali procent onih koji na ovaj način postignu dobre rezultate.
Izvor: Serbiske profesjonelle
No Comments