02 Dec Kako živeti i raditi u severnoj Norveškoj?
U prethodnom tekstu smo pisali o načinima dolaska do zaposlenja u Norveškoj, a danas malo proširujemo tu priču iz ličnog ugla jedne naše bivše sugrađanke koja je svoje mesto pod Suncem našla na geografskim širinama nadomak šrafa od globusa. Pisali smo ranije od jezičkim izazovima koji očekuju sve koji se nađu u tom okruženju, ali u današnjem tekstu naša sagovornica iz svog ugla objašnjava kako je živeti i raditi u severnoj Norveškoj.
Moj odgovor je LAKO. Ali hajde da krenemo iz početka. Nijedan početak nije lagan, to je tačno. Ali prvo treba razgraničiti neke stvari u glavi. Pre svega je bitno znati razlog zašto se ide „preko“. Onda se mora pomiriti sa tim da se zakoni i ponašanja svoje zemlje ne mogu poneti sa sobom. Nema svrhe ni truditi se upoređivati jer će to samo otežati situaciju. Navešću primer koji se odnosi na skoro svakog ko dolazi izvan EU.
Ako oni traže da se ponovo polaže za vozačku dozvolu, treba se prosto pomiri se sa tim da to tako treba i da to to košta određenu sumu novca. Nema svrhe trošiti energiju na komentarisanje kako je to glup zakon, ovo ili ono. Treba samo znati da postoji razlog za to, i to je to.
Trudnice kojima bolnica nije na dohvat ruke, nego možda treba da se voze 2 sata do nje, ne treba da brinu ako dođe kriza. Imaju oni helikoptere na svakom koraku. Znači ni to nije strašno. Navešću samo činjenicu sa samo severna Norveška ima 26 aerodroma, a helikopteri sleću na svaku njivu ako je potrebno.
Ako je klima malo drugačija (a fakat jeste) od onoga što smo navikli u domovini, ne vredi trošiti reči i energiju na upoređivanje. Ako je toplo vreme motiv za preseljenje, možda bi bilo bolje kao destinaciju odabrati recimo Afriku. Al‘ cvrc, tamo nije standard.
Tako da, zakoni su takvi kakvi jesu, klima isto, ljudi isto, i ako se bude trošila energija na komentarisanje kako ne valja, nije dobro, bolje je kod kuće, onda su sve šanse da se vidi lepša strana svega toga u startu pale u vodu. A verujte mi da lepše strane ima.
Nigde ne piše da se doseljenici moraju družiti sa drugim doseljenicima istog porekla. Naši ljudi su generalno skloni kuknjavi, upoređivanju, trošenju energiji svoje, a i tuđe na nebitne stvari. Moj savet je stoga „Ne druži se sa onima koji ti troše energiju, vec nađi sebi krug prijatelja koji ti odgovaraju i uredi svoj život po svojim pravilima.“
Što se tiče rada, on je mnogo lakši jer je uređen zakonom. Nema poslodavca ili šefa koji sme da se ponaša kao većina naših. Za 7 godina koliko radim ovde i dalje vučem traume od mog prethodnog šefa iz Srbije. Takav se ovde neće naći, prosto ne postoji. Kultura ponašanja i poštovanja im je na mnogo većem nivou nego sto je to na Balkanu. Razlika između ljudi se ne vidi, kako na poslu tako i u društvu. Moje prvo oduševljenje kada sam došla ovde prvi put pre 10 godina jeste da po kućama ne može da se vidi da li neko ima para ili ne. Sve su normalne, lepo uređene. Nema vila opasanih zidinama.
Svi koji rade mogu normalno da žive. Nema siromašne klase. Čak i oni koji su bolesni ili nesposobni za rad, nisu prepušteni sami sebi, već država vodi računa o njima. Tako da velike su mogućnosti, samo je pitanje ličnog izbora. Ja lično nisam onaj tip da za svaki godišnji letim za Srbiju. Ne naprotiv, ja želim da vidim i nesto dalje od Balkana. Tako da to je opet do čoveka.
Prednosti života na severu jesu letnji dani sa stalnim suncem, a i zimski dani bez sunca. Kada čujem da je ovde 6 meseci mrak, onda znam da ta osoba nije pročitala više od jedne rečenice o Norveškoj, a verovatno ni ne zna da je nađe na karti. Da jeste, postoji „mørketid“ ali nije niko ugasio sunce. Sunce jeste tu prisutno, ali iza brega. Ima svetlosti, samo ne vidimo sunce. Taj period traje 6 nedelja i to je to. U toku zimskog perioda zato ima bezbroj prilika da se vidi polarna svetlost, a u toku letnjeg perioda je popularno ići na safari kitova. A što se tiče Sunca tokom leta, moja preporuka je kupiti crne zavese, jer se jedino tako može postići potrebna količina mraka za uspešno spavanje. ?
Severnjaci su inače neverovatan narod koji se raduje svemu. Oni ni od čega naprave događaj, druženje, jednostavno znaju da uživaju. I mnogo više su povezani sa prirodom nego mi. Da ne dužim više, meni se život na severu sviđa. Ali sam svesna da nije to za svakoga. Mislim da 90% ljudi hoće da stanuje u Oslu, da nastavi sa nekim gradskim životom koji je vodio i u Srbiji. Sever Norveške mnogi biraju samo zato što im daje ulaznicu na norveško tržište rada, ali mali broj ljudi zaista želi da ostane tu duže nego što je potrebno. Neko zbog klime, neko zbog čestih odlazaka na Balkan, jer ipak je jeftinije leteti iz Osla nego odavde. Ali činjenica je da ima i nas koji smo se ovde u potpunosti pronašli i koji ne bismo menjali prostranstvo dvorišta u kome su irvasi redovni posetioci za stan u centru prestonice na 3 minuta od stanice podzemne železnice. Ako je neko otvorenog uma i voljan upoznati neku drugu dimenziju, Severna Norveška pruža dosta mogućnosti.
Trenutno na sajtu ima preko 1500 oglasa za radna mesta samo u Nordlandu, a najpotrebniji su radnici u vrtićima i školama. Ako mislite da možda za vas ima nečeg aktuelnog, pogledajte ponudu na ovom linku. A možete i nama ostaviti svoje podatke u formularu na linku – kliknite ovde – koje mi kao centar prosleđujemo potencijalnim poslodavcima.
No Comments