23 Jun Kikiriki, krompir, kokos, kupus & kruške. Idiomi u skandinavskim jezicima inspirisani florom
Šta borovnice, kikiriki i mladi krompiri imaju zajedničko? Šta znači ako ugazite u španać ili salatu, a šta ako zagrizete u kiselu jabuku? Gde to jabuke padaju s drveta i zašto ih ne treba mešati s kruškama? Kako je kokos poludeo, kupus dobio super moći, a vruć krompir postao nepopularan? Ako niste znali odgovore na sva ova (i još neka) pitanja, pročitajte ih u današnjem tekstu o idiomima u norveškom, švedskom i danskom jeziku.
🇩🇰 Det er peanuts / 🇸🇪 Det är (bara) småpotatis / 🇳🇴 Det er bare blåbær
Na prvi pogled se ne čini da borovnice, kikiriki i mladi krompir mogu imati bilo šta zajedničko. Sa izuzetkom borovnice se ne može reći ni da potiču iz ovog podneblja, niti međusobno liče oblikom, bojom ukusom ili kontekstom u kome se jedu. Možda u rukama veštog kuvara od ovoga može da se napravi neki odličan prilog uz meso, ali kada Norvežani za nešto kažu da su samo borovnice, Danci da je to kikiriki, a Šveđani da je to mladi krompir, zapravo misle da je to neka beznačajna sitnica, ništa vredno naročite pažnje.
🇩🇰 bide i det sure æble / 🇳🇴 bite i det sure eplet / 🇸🇪bita i det sura äpplet
Slika: YouTube screenshot
Svi znamo priču o Snežani i njenoj jabuci, kao i šta se desilo nakon što ju je zagrizla. Koliko je bila kisela, to samo ona zna, ali šta Skandinavci zapravo misle kada grizu kisele jabuke? Iako više filologa smatra da je izraz, kao i mnogi drugi, uvezen iz nemačkog jezika, nisu svi saglasni u tome. Prvobitno je izraz značio da je kiseli ukus jabuke koju grizemo zapravo trebalo da potisne nešto još kiselije i neprijatnije. Danas je izraz malo promenio značenje, tako da je kisela jabuka slikoviti prikaz neke neugodne situacije u kojoj se nalazimo, ali iz koje nema izlaza, već moramo da se uhvatimo u koštac s njom. I zagrizemo što jače.
🇩🇰/🇳🇴 (ikke) spise/plukke kirsebær med de store
Slika: YouTube screenshot
Ova stara danska i norveška izreka je prvi put zapisana još u 14. veku u obliku Du skal ej spise kirsebær med herrebørn. Ali zašto je tako opasno jesti višnje sa velikima? Izraz potiče iz 13. veka kada je biskop Vitigo I po svoj prilici ubio grofa Fridriha od Meisena tako što mu je poslao otrovane višnje koje je ovaj pojeo i otuda je u narodu postalo poznato da treba paziti s kim jedemo višnje.
🇸🇪 vara klin kokos / 🇳🇴 være klin kokos
Slika: YouTube screenshot
Deluje neverovatno, ali Norvežani i Šveđani su nekako uspeli spoje kokos i ludake. Iako ovaj izraz nije uobičajen među današnjom omladinom, oni rođeni u prošlom veku ga i te kako upotrebljavaju. Tokom Prvog svetskog rata norveški proizvođač margarina Vilhelm Mustad je za potrebe proizvodnje margarina uvozio između ostalog kokos i kokosovo ulje u Oslo, što su mnogi u tom vreme doživljavaju kao nepotrebno rizičan poduhvat i stoga van svake pameti. Izraz se takođe može povezati i sa engleskim slengom cuckoo koji se koristi da opiše ljude koji nisu baš sasvim svoji.
🇳🇴 være bløt på pæra / 🇩🇰 være blød i pæren
Slika: YouTube screenshot
Ako kažemo da se kruška često u prenesenom značenju koristi za glavu, onda možda i može da se pretpostavi šta znači kada ti je kruška mekana. Izraz je nastao krajem 19. veka u Kopenhagenu, ali je nastavio da se koristi i tokom 20. veka. Danas je međutim, naročito među mlađom generacijom, zamenjen izrazom trang i nøtta koja ima isto to značenje.
🇳🇴 være høy på pæra / 🇩🇰 være højt på strå
Slika: YouTube screenshot
Nije toliko teško doslovce zamisliti nekoga da se popne visoko na krušku, koliko da se popne na stabljiku slame. Ali kakva se poruka time šalje? Kako je bio slučaj i u gorenavedenom izrazu, kruška se u prenesenom značenju koristi za glavu. Kad je Norvežanin visoko na kruški, znači da u svojoj glavi ima visoko mišljenje o sebi, dok se danska verzija ovog izraza može koristiti i za opisivanje nekog ko je uticajan ili bogat.
🇸🇪 blanda ihop äpplen och päron / 🇩🇰 blande æbler og pærer / 🇳🇴 blande epler og pærer
Slika: YouTube screenshot
U mnogim jezicima postoje slikoviti izrazi za mešanje nečega što po prirodi ne ide jedno s drugim. Dok se u sprskom ne mešaju “babe i žabe”, u rumunskom “babe i mitraljezi”, a u mađarskom “godišnja doba i moda”, u drugim evropskim jezicima tu funkciju vrše voćke. Englezi tako smatraju da se ne mešaju “jabuke i pomorandže”, Portugalci “pomorandže i banane” a Skandinavci (verovatno po ugledu na Nemce) ne mešaju “jabuke i kruške”.
🇳🇴 Eplet faller ikke langt fra stammen. 🇩🇰 Æblet falder ej ikke langt fra stammen. 🇸🇪 Äpplet faller ej långt från trädet.
Slika: YouTube screenshot
Njutn nam je još davno objasnio zašto jabuka sa stabla pada kako pada, ali su se filolozi za razliku od fizičara više fokusirali na to gde ona pada – nedaleko od stabla. Prva metaforička upotreba ovog izraza koji u ovom obliku nema veze konkretno s jabukama je zabeležen u jednoj danskoj zbirci izreka s kraja 17. veka, a znači da podmladak neminovno ima neke osobine svojih predaka.
🇸🇪 göra/ta kål på något/ 🇳🇴 ta/gjøre kål på noe 🇩🇰 gøre/tage kål på noget
Slika: YouTube screenshot
Za razliku od jabuke koja ne pada daleko od stabla, savremenom čoveku je malo teže da zaključi šta znači kada se stavi kupus na nešto. Jedan od efikasnih lekova u starim danima (koga doduše pojedinci umeju i danas da primene) su bili upravo listovi kupusa. Staviš kupus na bolno mesto i bol nestane. E, isto tako kad Skandinavci kažu da su stavili na nešto kupus, zapravo misle da su to uništili.
🇳🇴 tråkke i salaten / 🇩🇰 træde i spinaten
Slika: YouTube screenshot
Dok stavljanjem kupusa na nešto u norveškom, švedskom i danskom nešto uništavate, slično se dešava i kad ugazite u salatu ili španać. Potencijalno dobar prilog uz ručak je upropašten. Isto tako kad se kaže da je neko u prenesenom značenju ugazio u ovaj zeleniš, znači da je nešto upropastio.
🇸🇪 vara en het potatis / 🇳🇴 være en varm potet / 🇩🇰 være en varm kartoffel
Slika: AI Envato
Ovaj izraz je uplivao u skandinavske jezike iz engleskog jezika, a koristi se i u mnogih drugim evropskim jezicima. Iako se često kaže da Danci izgovaraju reči kao da imaju vruć krompir u ustima (što jeste istina, ali i tema nekog drugog teksta), kada se za neku stvar ili neko pitanje kaže da je vruć krompir, to znači da je ono opipljivo ili teško rešivo.
Izvori: Prikken over i-en og andre uttrykk – Kjell Ivar Vannebo, The Illustrated Histories of Everyday Expressions – James McGuire
No Comments