26 May 9 najpoznatijih zločina Skandinavije – Mir, ljubav i … blek metal
Iskrivljeni tonovi gitare u širokoj skali i kompleksne progresije akorda koje daju jednu jedinstvenu disonancu neretko nađu svoje mesto u scenama horor filmova kao uvertira strašnim događajima. Osim toga su vrlo karakteristični za muziku širom sveta poznatu kao blek metal. Ako pogledamo i tematiku pesama koje pripadaju ovom žanru, videćemo da značajno mesto zauzimaju satanizam, okultizam, paganizam, nacionalizam i ostali ne baš komercijalni -izmi. A da veza između blek metala i kriminala ima uporište i u stvarnom, a ne samo u umetničkom svetu, pokazuju dva slučaja povezana sa skandinavskom metal scenom o kojima pišemo u drugom delu priče o najpoznatijim zločinima.
Ubistva na jezeru Bodom
Petog juna 1960. oko 11 sati pre podne, finski stolar Esko Oiva Johanson naišao je na obali jezera Bodom, u blizini mesta po imenu Espo, na urušeni šator i troje mrtvih i jednog ozbiljno povređenog tinejdžera. Petnaestogodišnja Anja Meki i njen osamnaestogodišnji dečko Sepo Boisman ležali su u šatoru surovo ubijeni udarcima tupim predmetom i ubodima noža. Takođe petnaestogodišnja Maila Bjerklund i njen osamnaestogodišnji dečko Nils Gustafson ležali su na šatoru. Ona je bila mrtva, a on je živ, ali sa potresom mozga, slomljenom vilicom i kostima lica i podlivima. Došli su do jezera prethodnog dana na kampovanje. Napadač je Mekijevu i Boismana ubio ubadajući ih i udarajući kroz šator, pretpostavlja se dok su spavali, dok je Bjerklundova nađena naga od struka na dole, i sa najviše nanesenih povreda, napadač ju nastavio da je bode nožem i nakon što je bila mrtva. Sa lica mesta su nedostajali neki bizarni predmeti, poput ključeva od motocikala žrtava, dok su sami motocikli bili tu. Gustafson je bio izuven, a cipele su nađene sakrivene oko 500 metara od lica mesta, poprskane krvlju žrtava. Policija je na lice mesta stigla sat vremena nakon što je pozvana, ali nije ga adekvatno obezbedila, i policajci, ali i neupućena javnost, kontaminirali su lice mesta i otežali izuzimanje dokaza, što je uticalo na istragu.
Tokom istrage bilo je više osumnjičenih, od kojih su najsumnjiviji bili vlasnik obližnjeg kioska, Valdemar Jilstrem i Hans Asman, navodno špijun KGB-a, koji je živeo u par kilometara od obale jezera. Jilstrem je bio poznat po svojoj mržnji prema kamperima i ranije je sekao ljudima šatore i gađao ih kamenjem, a neki svedoci su kasnije rekli da su ga videli kako se vraća iz pravca lica mesta, ali da ih je bilo strah da to kažu policiji. Ipak, policija nije našla nikakve dokaze koji bi ga direktno povezali sa ubistvom, i optužnica protiv njega nije mogla biti podignuta. Jilstrem se udavio u jezeru Bodom 1969. godine.
Hans Asman se ujutru nakon ubistava pojavio u bolnici u Helsinkiju prekriven crvenim flekama, verovatno od krvi, ponašao se agresivno i nervozno, međutim je otišao pre nego što su obavljeni ikakvi testovi. Dvojica posmatrača ptica, koji su oko 6 ujutru videli potencijalnog ubicu kako se udaljava sa lica mesta, i prema tome kako su ga oni opisali to je mogao biti Asman. Između ostalog su izjavili da je ubica imao plavu kosu, i nakon što je u medijima objavljen opis ubice – Asman se ošišao. Bivši glavni policijski inspektor Mati Paloaro sumnjao je da je Asman počinio još pet ubistava, kao što su ubistvo Kiliki Sari u Isojokiju i dvostruko ubistvo u Heinavesiju, koje se odigralo samo deset meseci pre ubistava na jezeru Bodom. Ipak, Asman je imao alibi, i ni on nije krivično gonjen za ova ubistva.
Finska policija je 2004. godine objavila da su uz pomoć savremene kriminalističke tehnike otkriveni novi dokazi, uhapsila Nilsa Gustafsona i pokrenula krivični postupak protiv njega. Savremena analiza DNK pokazala je, naime, da je krv na Gustafsonovim cipelama pripadala trima drugim žrtvama, dok njegova krv tu nije pronađena. Optužba je tvrdila da je Gustafson izbačen iz šatora jer je bio pijan, da se prethodno potukao sa drugim dečakom, usled čega je zadobio povrede, a da je potom u besu ubio svoje prijatelje. U prilog toj teoriji govori i činjenica da je Gustafsonova devojka Maila Bjerklund bila skinuta od struka na dole i izvan šatora, kao i to što se ubica na njoj najviše iživljavao. Optužba je tvrdila da su povrede koje je Gustafson zadobio bile delimično od tuče sa ostalima a delimično samostalno nanesene kako bi se sa njega sklonila sumnja. Međutim, odbrana je uspela da dokaže da je Gustafson bio previše povređen da bi mogao da počini ubistva, i on je oslobođen svih optužbi.
Slučaj je i dan danas nerešen i zauzima istaknuto mesto u finskoj pop kulturi, predmet je brojnih knjiga i filmova, a čuveni metal bend Children of Bodom nazvan je po ovom događaju.
Ubistvo Ejstejna Orseta – Juronimusa
Vikernes prilikom izricanja presude. Slika: YouTube screenshot
Ejstejn Orset poznatiji kao Juronimus (Euronymous), gitarista blek metal benda Mayhem, nađen je desetog avgusta 1993. mrtav na stepeništu između prizemlja i prvog sprata u stambenoj zgradi u kojoj je živeo. Izboden je nožem na 23 mesta – dva uboda dobio je u glavu, pet u vrat i šesnaest u leđa. Sudije su kasnije ovo ubistvo okarakterisale kao neobično surovo i brutalno. Kao glavni i jedini osumnjičeni, Kristijan Vikernes, poznatiji kao Varg ili Grof Grišnak, uhapšen je devet dana nakon ubistva. Vikernes nije poricao da je počinio ovaj zločin, ali je tvrdio da je Orseta ubio u samoodbrani. U danima koji su usledili policija je privela i ispitala većinu pripadnika rane norveške blek metal scene u cilju rasvetljavanja ovog, ali i drugih, povezanih događaja, i klupko je počelo da se odmotava.
Orset je, naime, pored svog angažmana u bendu Mayhem, bio i vlasnik prodavnice ploča Helvete (Pakao), koja je od svog otvaranja u maju 1991. bila centar svih dešavanja na norveškoj blek metal sceni, kao i produkcijske kuće Deathlike Silence Productions koja je pored Mayhem-ovih albuma izdavala i druge blek metal izvođače, između ostalog Vikernesov solo projekat Burzum. Orset, ili Juronimus, kako je više voleo da ga zovu, je bio neka vrsta samoproklamovanog proroka norveškog blek metala. On ne samo što je, kao član Mayhem-a, definisao parametre tog muzičkog pravca, on je u velikoj meri uticao i na formiranje prateće ideologije, koja se zasnivala na nihilizmu, neopaganizmu i satanizmu. Vikernes je takođe bio poklonik ovih ideja, ali njegovo prijateljstvo i saradnja sa Orsetom su ubrzo prešli u rivalitet na svim poljima. Vikernes je bio jako plodan muzičar i dok se Orset mučio da završi jedan album Mayhem-a, Vikernes je izdao dva jako uspešna albuma Burzuma. Neki izvori tvrde da je zarada od tih albuma upravo bila konflikt koji je doveo do fatalnog ishoda.
Orset i Vikernes su kao neopaganisti i antihrišćani započeli i trend spaljivanja crkava, koji se potom proširio i među njihovim sledbenicima. Tokom ranih devedesetih širom norveške je spaljeno prekon dvadeset crkava, od kojih su mnoge bile srednjovekovne crkve brvnare od neprocenjivog kulturno-istorijskog značaja. Prva i najpoznatija od njih je crkva Fantoft u Bergenu, za koju se sumnjalo da ju je spalio Vikernes, iako nikada za ovo nije osuđen. Ipak, osuđen je za spaljivanje druge tri crkve, a paljevina crkve Fantoft nalazi se na naslovnici Burzumovog albuma Aske (Pepeo). Vikernes je dao i legendarni anonimni intervju za časopis Bergens Tidende u kome se hvalio spaljivanjem crkava i izjavio „Naša namera je da širimo strah i zlo“. Orset je takođe učestvovao u spaljivanju minimum jedne crkve, kapele na Holmenkolenu u Oslu, i deluje kao da je i ta aktivnost, kao i sve ostalo, od nečega što ih je spajalo, prešla u rivalitet između njega i Vikernesa.
Naslovnica Burzumovog albuma Aske. Slika: YouTube screenshot
Početkom 1993. Orset je zatvorio Helvete, navodno zbog prevelike pažnje policije i medija. Međutim, prodavnica imala i finansijske poteškoće, između ostalog zbog visoke kirije (Orset je koristio samo jedan mali deo cele zgrade koju je iznajmljivao). Vikernes se nije slagao sa ovim potezom, smatrajući da je pažnja javnosti dobrodošla i korisna za širenje njihovih ideja, i tenzije između njih dvojice su dalje rasle. Nije izvesno šta je dovelo do konačnog obračuna. Uveče desetog avgusta 1993. Vikernes i Snore Ruk iz benda Thorns dovezli su se iz Bergena u Oslo da posete Orseta, da on i Vikernes navodno potpišu nekakav ugovor. Ruk je ostao u automobilu, dok je Vikernes otišao u Orsetov stan. Kako je tačno tekla njihova svađa je i dan danas neizvesno, ali Vikernes tvrdi da je Orset nameravao da ga veže i muči do smrti, i to snimi, a da ga je on ubio u samoodbrani. Za šesnaest uboda nožem u Orsetovim leđima Vikernes tvrdi da su nastale od stakla prilikom pada. Ipak, njegove tvrdnje nisu bile dovoljne da odobrovolje sudije.
Vikernes je u maju 1994. osuđen na 21 godinu zatvora, što je tada bio maksimum u Norveškoj. Nakon odsluženih 15 godina kazne, pušten je uslovno 2009. godine. U zatvoru se oženio obožavateljkom iz Francuske, Mari Kaše, i danas živi sa njom i decom u Francuskoj. Legalno je promenio ime u Luj Kaše. Aktivan je na društvenim mrežama na kojima propagira svoje ideje, koje su sada nešto izmenjene, mada je i dalje antihrišćanin. Ostali muzičari norveške blek metal scene se danas uglavnom distanciraju od ovih događaja.
Nastaviće se…
Piše: Sofija Vuković Petrik
No Comments