Muški vaspitači u norveškom vrtiću. Iz prve ruke.

02 Apr Muški vaspitači u norveškom vrtiću. Iz prve ruke.

I stigao je na red poslednji u nizu intervjua u kome možete pročitati o poslu u norveškom vrtiću, ali ovog puta iz muškog ugla. Veliko hvala našem bivšem učeniku, Bojanu Kovačiću, što je s nama podelio svoje iskustvo.

Otkud ti je baš Norveška pala na pamet kao destinacija?

Davno smo porodično počeli da planiramo naš odlazak sa Balkana. Još dok smo studirali razgovarali smo o odlasku, međutim kada smo dobili decu, to je nakako postao cilj kojem smo stremili. Jedino smo u Norveškoj imali poznanike, koji su prilikom svakog dolaska kući pričali o svojim usponima i padovima na severu, svidela nam se celokupna njihova priča. Posle nekog vremena sreo sam poznanika koji je pomenuo da ide u školu norveškog jezika Nordia Senter. Jednostavno ti klikne lampica: “Hej, daj broj škole, krećem i ja da učim…”

Kako si učio jezik i u kojoj meri ti je to znanje jezika pomoglo u dobijanju posla u norveškom vrtiću?

Prvo odgovor na drugi deo pitanja: Ne postoji opcija da će neko dobiti posao u norveškom vrtiću bez solidnog znanja jezika. Uslovi na samim oglasima za posao su sve zahtevniji.
U samu školu jezika sam išao više od godinu i po dana. Nekako na samom početku, kada je po meni najbitnije da se usvoje osnove, koje se posle nadograđuju, ja sam zabušavao. Ali što je kurs dalje odmicao to sam bio sve uporniji. Da budem jasan, može neko da ide i na 3 kursa od jednom, ali da bi se uspelo mora se raditi, vežbati, čitati, slušati, pričati, biti uporan i savestan. I kad mislite da ste naučili i savladali jezik, možete se naći u situaciji kao ja, da na sastanku svi pričaju različitim dijalektom. Pa tako jedna koleginica priča zapadnonorveški, a druga, na istom tom sastanku, priča kombinaciju švedskog sa juga i istočnonorveškog. Tu je i kolega iz Danske, koji priča svoj “norveški”… Sam za sebe je izjavio da je, kad je počeo da radi, sa Norvežanima pričao engleski.

Veliko ograđeno dvorište vrtića sa raznim igračkama i spravama za igru poput penjalica, tobogana, prostora sa peskom, bicikala, klupi, drvenih kućica, ljuljaški. Slika preuzeta sa Fb-stranice Storøya

A kako je teklo traženje posla i šta ti je na tom putu bilo najteže?

Samo traženje posla zahteva posvećenost i vreme. To je više borba sa samim sobom, često odgovaranje na pitanje: Šta ćeš ako te pozovu? Šta ako kažu “Dođi”, a ti na poslu u Srbiji? Još uvek čuvam tabelu u kojoj stoji upisano gde i kome sam poslao moj CV. Za nekih 4 meseca sam poslao 330 molbi, nekolicini sam dodatno slao molbu, neke sam i pozivao telefonom. Negde od februara do aprila se pojavljuje najviše konkursa za poslove u obrazovanju. Uglavnom novozaposleni počinju sa radom početkom nove školske godine od avgusta.
Međutim, i u svemu tome postoji poneka “svetla tačka”. Velika razlika ovde u odnosu na Srbiju je poštovanje onog koji traži posao. Od toga da ti skoro svi odgovore na tvoj mail, ako ništa drugo zahvale ti se i požele ti sreću. Takođe je veoma prijatna atmosfera prilikom intervjua.

Ostava koja se nalazi u dvorištu, gde sa decom posle igranja slažemo igračke po vrstama i bojama. Slika preuzeta sa Fb-stranice Storøya

Kakva pitanja su postavljali na intervjuu i koji kvaliteti misliš da su u tvom slučaju bili presudni?
Pitanju su veoma slična i standardna kao svuda. Prvo je uglavnom: “Ko si ti?” Razgovara se o ranijem radnom iskustvu, pogotovo o pedagoškom radu sa decom. Neretko na intervjuima postoji i praktičan deo, gde te odvedu u jedno odeljenje da se igraš i upoznaš decu. Na jednom intervjuu sam postavljao poligon sa preprekama za nekoliko dece, u manjoj sali za fizičko.

Zaista se trude da ne naprave još stresniju situaciju, nego što već jeste. Posle prvog intervjua sam uvideo da je veoma slično našim intervjuima za posao i da se treba koncetrisati na samog sebe i ne brljaviti sa samim norveškim jezikom. Ja sam se spremao za intervjue, čitao sam o mestima na koja idem na razgovor, pripremao sam odgovore na pitanja.

Nekoliko stvari je doprinelo da mene odaberu, prvo to što sam profesor fizičkog vaspitanja, drugo iskustvo, i treće moje dobro znanje norveškog jezika.

Svaki dan je deci dostupna prostorija sa jastucima i “švedskim merdevinama”, jednom nedeljno smo u velikoj sportskoj sali, kao i jednom nedeljno plivanje/kupanje u bazenu 3×4 metra dubine 25 cm u sklopu vrtića. Slika preuzeta sa Fb-stranice Storøya

S obzirom da radiš u branši u kojoj prevashodno rade žene, na koji način ti je taj momenat uticao na tvoje radno angažovanje u Norveškoj?

Sigurno je doprinelo, međutim nije mali broj muškaraca koji rade u norveškim vrtićima. Više različitih istraživanja su pokazala da su muškarci veoma potrebni kao uzori u predškolskom uzrastu, i da se raznolikost veoma pozitivno odražava na razvoj ličnosti kod dece. U svakom odeljenju u kojem radim postoji najmanje jedna osoba suprotnog pola. Takođe veoma često u oglasima se može videti rečenica: Menn oppfordres til å søke. Ili već obrnuto ukoliko je posao gde je suprotan pol zastupljeniji.

U svim vrtićima se dodatno doplaćuje hrana, deca imaju ručak koji sprema kuvar, a na slici je užina u popodnevnim satima koju spremaju zaposleni. Uglavnom bude raznoliko sveže voće. Slika preuzeta sa Fb-stranice Storøya

Sada kada si se već etablirao u Norveškoj, možeš da nam opišeš ukratko u čemu se sastoji tvoj posao?

Zaposlen sam na poziciji stručnog saradnika (Fagkonsulent), uz to sam nekoliko poslednjih meseci dodatno glavni vaspitač (Pedagogisk leder). Posao je veoma raznovrstan, od menjanja pelena, razgovora sa roditeljima o događajima i problemima, pevanja pesmica, kupanja u manjem bazenu, igre u sali za fizičko, preko kineziterapija sa decom koja imaju potrebu za takvim vežbama, do različitih sastanaka. Ali postoje kako dnevne, tako i nedeljne rutine kojih se u velikoj meri pridržavamo jer pomažu prilikom rada sa decom. Jedna od bitnijih razlika u odnosu na Srbiju je da deca provode dosta vremena u prirodi, igrajući se i istražujući. Svaki dan deca provode minimum sat vremena napolju, kakvo god da je vreme, a zna da bude surovo. Nema lošeg vremena, samo loše odeće, kažu Norvežani. Priroda je ovde prelepa, vazduh neverovatno čist. Svi provode puno vremena napolju u šetnjama, vožnjama bicikla, planinarenju, pecanju itd.

Omiljena zimska aktivnost u vrtiću je spuštanje niz padinu pomoću kliska. Slika preuzeta sa Fb-stranice Storøya

Da li i u budućnosti planiraš da se baviš pedagoškim radom?

Za sad ne planiram da napuštam obrazovanje. Međutim, ovde ima veoma mnogo mogućnosti. Neretko se ljudi dodatno obrazuju i menjaju posao.

Šta bi poručio ljudima s naših prostora koji se odluče na ovakav „pohod“?

Pred prvi odlazak za Norvešku na polaganje norskprøve, požalio sam se jednom prijatelju da nisam siguran da li ću uspeti, da je sve to nekako neizvesno. Njegov odgovor-pitanje je bio: “Ko ako ne ti?” To pitanje mi je dalo “vetar u leđa”. Mora se biti istrajan u svojim planovima, izaći iz zone komfora, biti spreman na ogromnu birokratiju, razičite ljude i odgovore. Na kraju, biti pozitivan i rezultat će doći.