25 Dec Neki čudni skandinavski božićni običaji
Od kraja novembra su gradovi širom Skandinavije obeleženi božićnom kupovinom i pripremama za predstojeći praznik. U periodu iščekivanja organizuju se božićni koncerti, pozorišne predstave, a takođe je popularna i božićna pijaca. Prodavnice obiluju raznim božićnim artiklima, a u velikim količinama se prodaje i začinjeno, tamno božićno pivo (juleøl/julöl), valjda iz razloga što je samo u tom periodu dostupno. Firme, udruženja i ostale institucije organizuju božićnu terevenku (julebord/julbord) o kojoj bi se mogao napisati zaseban tekst, ali to možda neki drugi put. U današnjem tekstu ćemo se osvrnuti na neke malo čudne božićne običaje koje pojedini Skandinavci imaju u vezi sa Božićem.
Slika: Danijela Živković
Badnje veče se obično provodi u krugu porodice, u kućnoj atmosferi koju obavezno krasi okićena jelka. A potom ukućani idu oko iste i pevaju pesmu koja zapravo govori da idu oko žbuna. Verzija ove pesme postoji i na norveškom, švedskom i danskom jeziku.
Zašto to rade? Nemamo pojma.
Prvog dana decembra Skandinavci uzimaju jednu narandžu i 24 karanfilića koje utisnu u nju i okače je na neko vidno mesto. I onda svaki dan vade po jedan karanfilić i tako sve dok ne dođe Božić. Do kraja ta narandža propisno istruli, tako da nije ni za šta drugo do za smeće, ali eto.
Zašto to rade? Lepo miriše i oslobađa stresa.
Slika: pixabay.com
Sledeći običaj važi isključivo za Norvežane. Film Tri lešnika za Pepeljugu (Tre nøtter til Askepott) star oko 50 godina se sad već po pravilu pušta badnjeg dana. Jedina veza između filma i Božića je ta što u filmu isto pada sneg. Detinjasti princ koga sve dame hoće, a on uobražen neće nijednu. Dok ne sretne Pepeljugu i po prvi put uspe se ponaša pristojno.
Zašto to rade? Ako mislite da sigurno postoji razlog, pogledajte film.
Dok Deda Mraz (Julenissen/Juletomten) nije preuzeo primat, glavni lik u skandinavskom folkloru za Božić je bio omanji seoski patuljak (Fjøsnissen/Tomtenissen). S tim da on izvorno nije lik koji bi donosio deci poklone, već je očekivao da se njemu donese kaša. Pošto je poput Deda Mraza i ovaj patuljak plod nečije bujne mašte, tu kašu zapravo ne pojede on. Najverovatnije to budu pacovi koji se oduševe ovom poslasticom.
Zašto to rade? Ako dotični ne bi dobio svoje sledovanje kaše, životinje na seoskom imanju bi stradale ili bi već nešto drugo pošlo po zlu.
Slika: Wikipedia
Tradicija nalaže da se moraju ispeći sedam različitih vrsta kolačića za Božić, a jedan od njih obavezno moraju biti od đumbira (pepperkaker). Ali se tu umetnost ne završava. Od tih pečenih ploča se obično pravi kuća (pepperkakehus) za koju treba svojstveno umeće i često nije moguće da se završi u jednom danu. A dok kuća bude zgotovljena i spremna za slikanje, dođe i vreme da se razbije i pojede. Problem je samo što do tog trenutka kolači uopšte više nisu sveži, a ugođaj je kao da žvaćete ovlaženi karton.
Zašto to rade? Kopirali Nemce koji su inspiraciju našli u bajci braće Grim o Ivici i Marici.
Slika: pixabay.com
U svakom slučaju, ako danas slavite Božić, želimo da vam to protekne u miru i veselju.
Piše: Aleksandra Milovanović
No Comments