05 Jan Neologizmi u švedskom jeziku iz 2020. godine
Većina je jedva dočekala ulazak u 2021. godinu kako bi makar simbolično iza sebe ostavila ovu sad već prošlu. I nismo pošteno ni zakoračili u nju, a mi prvo što pišemo je nesvakidašnji podsetnik na godinu koja je za nama. Kao da nam je donela mnogo toga lepog za podsetiti se… Teško će se naći neko koga je protekla godina obogatila, ali jezik nesumnjivo jeste. Švedski Institut za jezik i folklor (Institutet för språk och folkminnen) i Jezički savet (Språkrådet) na kraju m svake godine objavljuju listu reči koje su obeležile datu godinu, pa tako nisu propustili da to urade i za proteklu. Na taj način, putem jezičkih trendova, podsećaju nas na dešavanja u svetu i aktuelne društvene teme, ovaj put mahom iz oblasti medicine, klimatskih promena, tehnologije, politike i slobode govora. Lista broji 39 reči, ali mi smo izdvojili one najzanimljivije. Većina odnosi na klimatske promene i (pogodili ste) virus korona.
Iako već uvod ne sluti na preterani optimizam, krenućemo s upravo jednom takvom rečju. Cirkulent je, na primer, osoba koja se trudi da proizvode konzumira na održiv način, pretežno kroz reciklažu. Cirkulent iznajmljuje, razmenjuje ili kupuje polovne stvari i smatra da je bespotrebno bacati one koje su u upotrebljivom stanju i stalno kupovati nove.
Sa druge strane, pojam växtblindhet odnosi se na nerazumevanje značaja biljaka za život na zemlji. Sve je češća pojava da se biljke posmatraju kao estetski element, a njihova primarna uloga stavlja u drugi plan ili se uopšte ne vidi, te se otud pojavila i kovanica koja doslovno znači biljno slepilo.
Još jedan od pojmova sa negativnom konotacijom je zombiebrand tj. vatra koja prezimi pod snežnim pokrivačem i rasplamsava se do proleća. Požari poput onih u Amazoniji, Australiji, Sibiru i Kaliforniji su nažalost postali sve ozbiljnija i češća pojava i otud naziv zombi požar – požar koji ne umire.
S tim u vezi javlja se cli-fi – skraćenica nastala je od engleskog climate fiction (na švedskom klimatfiktion) kao aluzija na sci-fi žanr. Predstavlja novi umetnički žanr koji se upravo bavi pitanjima klimatskih promena, pa se klima i životna sredina ističu kao važni motivi u mnogim knjigama.
Slika: freepik.com
Jedna od prvih asocijacija kada se spomene 2020. godina je svakako virus korona. Gotovo svakodnevno smo bili u prilici da čujemo reči poput covid-19, lockdown, social distancering (socijalno distanciranje) i självkarantän (samoizolacija), pa su se one našle i na ovoj listi. Međutim, u upotrebu je ušao niz drugih reči koje imaju veze sa pandemijom. Takva je na primer hobbyepidemiolog tj. osoba koja sa potpunom sigurnošću govori o pandemiji, a nije epidemiološki stručnjak, već epidemiolog iz hobija. Sigurno ste i vi naleteli na nekog, bilo virtualno ili uživo, ko „nije ginekolog, ali bi rado pogledao“. Osim te, pojavile su se reči i za druge ,,titule”. Na primer, osoba koja bi zarazila veliki broj ljudi bila bi superspridare (super prenosilac), a odgovarajuća reč za širenje virusa u manjoj grupi je klustersmitta (zaraziti grupu). Coronaanpassa (prilagoditi se koroni) je glagol koji znači preduzeti preventivne mere u skladu sa restrikcijama kako bi se smanjila mogućnost širenja virusa, a među savetima su se našli tvåmetersregeln (pravilo dva metra) tj. pravilo držanja distance od dva metra i coronahälsning (korona pozdrav) tj. pozdrav laktom umesto rukovanja.
Slika: freepik.com
Ono što ide ruku pod ruku sa ovom pandemijom je i širenje raznih informacija o istoj, koje su neretko neproverene i štetne. Sklonost ka širenju lažnih informacija postoji oduvek, ali sada, u doba interneta, do njih dolazimo znatno brže. Da li se virus koristi kao biološko oružje ili ga je izmislio Bil Gejts? Ili ima veze sa 5G mrežom? Upravo takav način širenja informacija naziva se infodemi (infodemija). Zbog toga se sve više govori o digitalnoj pismenosti, što bi podrazumevalo sposobnost pretraživanja, pronalaženja, razumevanja i procene informacija plasiranih putem interneta. Tako je nastala i reč hälsolitteracitet tj. digitalna zdravstvena pismenost.
Slika: freepik.com
Ipak, internet je velikim delom doprineo tome da se život nastavi, pa su mnogi svoje aktivnosti počeli da obavljaju onlajn, bilo da je reč o poslu, hobiju, učenju ili nečemu drugom. Morali smo da naučimo kako da koristimo nove aplikacije, a jedna od važnijih stavki bila je mjuta – mjutovati se tj. ugasiti mikrofon. Međutim, i tu se mogao javiti problem ako bi onlajn sastanak prekinuo Zoombombning – upad nepozvanih učesnika u sastanak održan preko Zoom aplikacije, u bukvalnom prevodu Zoom bombardovanje.
Ostale reči možete potražiti na sajtu https://www.isof.se/sprak/nyord/nyordslistan-2020.html.
No Comments