Norskprøve u decembru 2020. Neki veoma korisni saveti

24 Nov Norskprøve u decembru 2020. Neki veoma korisni saveti

Zvanični ispiti iz norveškog jezika održavaju se četiri puta godišnje, a poslednji, zimski termin za ovu godinu počinje sledeće nedelje. Kao što je to već poznato, ispit se sastoji iz četiri dela (delprøver): pisanje (skriftlig framstilling), usmeni deo (muntlig), slušanje (lytteforståelse) i razumevanje pročitanog (leseforståelse). U današnjem tekstu ćemo reći nešto više o formi delova ispita u kojim se testiraju receptivne jezičke sposobnosti, tj. o tome kako tačno izgleda testiranje razumevanja usmenih i pisanih poruka. Ovi delovi ispita imaju nešto drugačiju formu od septembra 2020. godine.

I slušanje i čitanje se rade na računaru, i ovi delovi ispita su adaptivni (prilagođavaju se u zavisnosti od toga koliko kandidat brzo rešava zadatke i procenta tačnih odgovora), što u praksi znači da je na njima moguće dobiti sve moguće rezultate, od A1 do B2. Ukoliko ste se na primer prijavili na A1/A2, to ne znači da ostajete prikovani za taj nivo – ukoliko dobro uradite ove delove ispita, možete da dobijete i B2, što nije tako redak primer iz prakse. Ovi delovi ispita se sastoje iz tri dela i njihova struktura izgleda ovako:

Kada krenete da radite ispit, prvo ćete dobiti manji set zadataka, koji nema više od 7-8. Ovaj set se zove forprøve 1. Ovi zadaci su na A1/A2 nivou, i u zavisnosti od toga koliko ih brzo uradite i koliko imate tačnih odgovora, program će vas prebaciti na drugi, podjednako kratak set zadataka (7-8 zadataka). U pitanju su forprøve 2A (zadaci su na nivou A2) ili forprøve 2B (teži, nivo B1). Opet, u zavisnosti od toga kako i koliko brzo ste uradili ovaj drugi set, program će vas prebaciti na glavni set zadataka (hovedprøve), i to je deo koji se zapravo boduje. Tokom ispita, na dnu ekrana ćete moći da vidite broj zadataka u setu:

Ukoliko vidite da ih ima 7-8, to znači da ste još uvek u nekom od dva predispitna dela koji treba da odredi da li ćete dobiti zadatke za A1/A2, A2/B1 ili B1/B2. Ovde je veoma važno da ne potrošite previše vremena na ove zadatke, pri čemu je poželjno da kliknete na tačne odgovore. Slušanje traje između 25 i 50 minuta, dok čitanje može da traje najduže do 75 minuta. Što duže traje ispit, tim bolje (lenge er bra).

Na ispitu iz slušanja nećete imati mogućnost da preskočite neki zadatak ili da se vratite nazad na neki, za koji mislite da ste pogrešili. Program će vas sve vreme prebacivati na sledeće zadatke, čak i ukoliko ne kliknete ni na jednu od ponuđenih alternativa. Hovedprøve A1-A2 nema mnogo zadataka, i zadaci su znatno kraći od onih na višim nivoima. Svi zadaci na slušanju puštaju se dva puta, sem zadataka koji su na B2. Kada dođete do tih zadataka, dobićete obaveštenje da će se zadaci puštati samo jednom. U slučaju da nešto krene po zlu tokom ispita, recimo da ne možete da čujete zvuk ili da se nešto dešava sa računarom, o tome odmah obavestite dežurne na ispitu. Oni imaju mogućnost da ponište ispit i da ga ponovo pokrenu iz početka, dok kandidat mora da potpiše da prihvata ovakvo poništavanje i ponovno pokretanje ispita.

Na čitanju su forprøve 1 i forprøve 2 ograničeni na po maksimum 15 minuta, i oni, kao što je već rečeno, imaju 7-8 zadataka. Ovde je posebno važno da ne potrošite previše vremena na ove zadatke, jer onda ostaje manje vremena za glavni deo ispita. Kandidat nakon toga prelazi na hovedprøve koji ima između 16 i 23 zadatka, i posle tog dela kandidat neće dobijati nove setove zadataka, kao što je to bio slučaj pre septembra ove godine. Za razliku od slušanja, ovde postoji mogućnost da kandidat preskoči neko pitanje i da se vrati na njega kasnije, ali isključivo u okviru iste grupe zadataka. Dakle, ukoliko ste krenuli da radite forprøve 2, nećete moći da se vratite na zadatke iz forprøve 1. Na ispitu iz razumevanja pročitanog, kandidat može sam da utiče na potrošnju vremena – jedna od strategija kojoj se može pribeći je da kandidat prvo odradi zadatke koji su lakši i za koje nije potrebno mnogo vremena, i da se potom vrati na one koji su bili teži.

Zadaci koje možete dobiti na ovim delovima ispita se uvek testiraju na drugim kandidatima pre nego što završe na zvaničnom ispitu. Osnovna zamisao je da su zadaci autentični, odnosno da su preuzeti iz stvarnih situacija, ali su i dalje donekle prilagođeni ispitu. To znači da ukoliko na čitanju dobijete neku kraću hroniku, koja najčešće ima oko 5000 karaktera, ona će biti sažeta na 1500-2000 karaktera. U slučaju da to bude SMS, jezik će biti prečišćen od nerazumljivih skraćenica (uobičajene skraćenice poput osv. ili dvs. se mogu pojaviti) ili dijalekatskih reči. Upravo iz tog razloga je bitno da pokušate da čitate autentične tekstove i poruke, koji se razlikuju od onih koji se nalaze u udžbenicima. To mogu biti vesti, lakši novinski članci, knjige ili stripovi, sadržaji na društvenim mrežama, pa čak i prepucavanja u komentarima ispod neke vesti i članka. Ista situacija važi i za zadatke slušanja – situacije su često autentične, ali prilagođene. Zvučni fajlovi su retko kad duži od 40-ak sekundi, dok su na nižim nivoima dužine oko 15-25 sekundi. Svi zadaci ispod B2 se puštaju dva puta. U tim zadacima se neće čuti okolna buka, mada na pojedinim zadacima zvuk može biti prigušen kao kad razgovarate sa nekim preko telefona. U zadacima neće biti više od dva sagovornika, i to će najčešće biti muški i ženski glas. Na nižim nivoima je izgovor jasan i razgovetan, dok na višim možete očekivati nešto brži i nerazgovetniji govor, dijalekte ili poštapalice (tja, ehm, huff i slično).

I za sam kraj, saveti koje čujete pred svaki ispit – pokušajte da se naspavate, nemojte da se posvađate sa nekim od ukućana ili ljudi na ulici/u prevozu jutro pred ispit i nemojte da zaboravite da ponesete legitimaciju na ispit. Isključite i zvuk i vibraciju na telefonu pri ulasku u učionicu, ponesite vodu i čokoladice/žvake. Na ispitu ćete dobiti list papira na kome možete da beležite tokom ispita, ali ćete taj papir morati da predate po završetku ispita. I ne pokušavajte da varate ili unosite puškice – ispit će biti poništen, a u zavisnosti od prestupa, postoje i dodatna sredstva kazne.

Og lykke til!