Norveška, Švedska i Danska u doba korone

21 Jul Norveška, Švedska i Danska u doba korone

Od kako je Svetska zdravstvena organizacija 11. marta 2020. godine proglasila pandemiju virusa Korona, život na čitavoj zemaljskoj kugli se okrenuo za 180 stepeni. Sve ono na šta smo navikli je preko noći postalo nedostupno, a svoju svakodnevicu smo morali da prilagodimo novonastalim uslovima života. Naravno da haos nije zaobišao ni skandinavske zemlje, a kako su se oni sa njim nosili (i kako se još uvek nose), pročitajte u našem današnjem tekstu.

Norveška 

Jedna od prvih odluka koje su donete u Norveškoj 14. marta, radi sprečavanja širenja novog virusa, bila je da svi građani koji su putovali van granica nordijskih zemalja moraju ostati u karantinu u trajanju od 14 dana. U tom trenutku, kao i u većini ostalih evropskih zemalja, granice su se zatvorile za sve građane koji nemaju boravišnu dozvolu. Norvežani su morali da se naviknu na novi način života, gde pored preporuka postoje i obaveze koje je trebalo ispoštovati. Za decu je to značilo da su zatvoreni vrtići i škole, a odmah za njima i univerziteti. Pored obrazovnih ustanova, zatvoreni su i restorani i teretane, a veliki broj sportskih i kulturnih događaja bili su otkazani makar za narednih mesec dana. Pored svih ovih mera, za Norvežane se može reći da im je najteže pala zabrana odlaska u vikendice za Vaskrs, a mnogi su zbog kršenja tih uputstava morali i da plate kaznu. Vaskrs se nije slavio kao prethodnih godina, kada bi većina Norvežana ili otputovala za praznike u druge države ili slavili u velikom broju, već kod kuće. 

Norveška policija objašnjava razloge za zabranu odlaska na vikendice. Slika: YouTube screenshot

Međutim, kako je situacija u aprilu počela da se stabilizuje u Norveškoj, doneta je odluka da se najmlađi vrate u vrtiće 20. aprila, a samo nedelju dana kasnije i učenici nižih i viših razreda vratili su se u školske klupe. Za razliku od njih, učenici srednjih škola i na univerzitetima prilagodili su se uslovima digitalnog učenja. Od 7. maja su dozvoljena okupljanja do 50 ljudi, a bioskopi su otvoreni uz poštovanje donetih mera. Sportski i kulturni događaji koji su bili odloženi samo do juna ove godine, krajem aprila odloženi su za 1. septembar, zato što su tada i otkazani svi događaji čiji bi broj posetilaca bio preko 500. To znači da tokom leta neće biti velikih javnih okupljanja u Norveškoj, a to se najbolje moglo naslutiti i kada je otkazana parada koja se održava svake godine 17. maja na Dan ustavnosti Kraljevine Norveške, što je ujedno i njihov najveći nacionalni praznik. Sva dešavanja su prebačena onlajn, pa su Norvežani mogli da proslave ovaj dan, ali iz svojih kuća. Uprkos dobrim finansijskim rezervama za što bezbolnije prevazilaženje krize, greška bi bilo reći da se norveški političari nisu poput svih ostalih na svetu našli sa vrućim krompirom u rukama. Ali srećom da Norveška može da se pohvali ministrima u Vladi koji su vrlo pažljivo biranim rečima izveštavali javnost o uvedenim merama. Jedan od govora koji je imao dosta dobar odjek u javnosti je bilo obraćanje ministra zdravlja Benta Heiea prvenstveno mladima, koje je smatrao grupom u stanovništvu koja je podnela teret lockdown-a nešto teže od ostatka.

Danas se život u Norveškoj u velikoj meri vratio u normalu. Za čije stanovnike je Norveška otvorila svoje granice određeno je po tome da li su te zemlje svrstane u zelenu ili crvenu zonu, odnosno, da li se smatraju potencijalno opasnim za širenje virusa. Za državljane „trećeg sveta“ a i za komšijsku zemlju Švedsku, izuzevši tri južne pokrajine koje se smatraju relativno bezbednim, važe pravila crvene zone – odnosno dozvoljen je ulazak uz poštovanje mere karantina. S obzirom da se informacije o ovome menjanju skoro na dnevnom nivou, nije loše konsultovati relevantne institucije za važeće propise u datom trenutku, u ovom slučaju stranicu Folkehelseinstituttet-a. Na sajtu ujedno možete pročitati i karantinska pravila koja svima koji su preživeli baalkanski model karantin, deluju bezazleno.

Švedska 

Za razliku od svojih komšija, mada i većine evropskih država koje su usled velikog broja obolelih od virusa zatvorile svoje granice ili uveli određene zabrane, švedska vlada je odlučila da se mere svedu na preporuke građanima. Zbog ovakve odluke je bila na meti kritika stručnjaka i zvaničnika iz više država, a jedino će vreme pokazati da li su bili u pravu „oni“ ili „ovi drugi“.

Ako se vratimo na sam početak čitavog haosa, prva zabrana putovanja u Švedsku doneta je 19. marta. U početku je osim toga, sve funkcionisalo kao i obično. Sredinom aprila škole su uglavnom ostale otvorene, mada samo za vrtiće i osnovnu školu, dok su učenici srednjih škola i studenti na univerzitetima prešli na onlajn nastavu, budući da je tada zabranjeno okupljanje više od 50 osoba. Dok je u većini država u ostatku Evrope uveden policijski čas, život ljudi u Švedskoj se uglavnom odvijao normalno. Kasnije je uvedena zabrana posete domovima za stare, budući da je virus u jednom trenutku ušao u ustanove za brigu o starim licima što je uslovilo veliki broj mrtvih. Ostalih većih zabrana nije bilo, što je naišlo na osudu ostatka sveta.

Da nije sve kao i obično, moglo se primetiti, kao i u slučaju Danske i Norveške, da su nedostajala velika okupljanja, naročito na proslavi Dana državnosti Švedske 6. juna gde se okupi veliki broj ljudi koji uz piće i pesmu proslavljaju ovaj dan uglavnom napolju, koristeći svaki trenutak lepog vremena. Ove godine je Dan državnosti takođe obeležen, ali je ljudima preporučeno da se ne okupljaju u velikom broju i ostanu kod kuće i isprate spremljene događaje preko svojih televizora. Još dva događaja su Šveđani proslavili ili iz svojih domova ili bar izbegavajući da se okupe u velikom broju, a to su Midsommar i rođendan švedske prestolonaslednice Viktorije. Midsommar, odnosno, sredina leta, uglavnom se proslavlja napolju sa prijateljima, porodicom i poznanicima, dok se jedu torte od jagoda i pevaju razne narodne pesmice, ali ne i ove godine. Takođe, prestolonaslednica Viktorija je svoj rođendan proslavila bez velikih okupljanja, a da je sama pridala važnost tome, vidi se i iz njene poruke od 14. jula.

Kao jedna od mera koju trenutno određene švedske opštine razmatraju jeste smanjenje broja putnika u gradskim autobusima. Novonastala situacija je takođe primorala mnoge da avione zamene vozovima tamo gde je moguće. Nedavno je upravo železnički saobraćaj u Švedskoj bio kritikovan zato što je bilo dozvoljeno da se rezerviše 75% svih sedišta u jednom vozu. Time se nije mogla ispoštovati preporuka vlade da se održi distanca između putnika, pa su zato promenili da 65% sedišta mogu da se rezervišu.

Gradski prevoz na početku epidemije. Slika: Per-Ivar Olsen

Danas se život u Norveškoj u velikoj meri vratio u normalu. Za čije stanovnike je Norveška otvorila svoje granice Šveđanima je sada dopušteno da putuju bez obaveznog karantina pri povratku u zemlju, iako švedska vlada (kao i mnoge ostale) i dalje poziva svoje građane da ovog leta putuju samo širom Švedske, ali ono o čemu i oni treba da razmišljaju jeste da bi ipak bilo potrebno proveriti koje države im ne dopuštaju ulazak. Što se tiče komšijskih zemalja, građani Švedske, izuzevši određene južne pokrajine, ne mogu trenutno da putuju u Finsku, Norvešku i Dansku bez ograničenja. U jednom trenutku je bilo moguće putovati u Švedsku i našim građanima, naravno, kada su popustile mere i kod nas, ali je od 19. jula granica Švedske ponovo zatvorena za građane Srbije. Za Uvek aktuelne informacije možete naći na sajtovima Schengenvisainfo i Swedenabroad. 

Danska 

Što se tiče života u Danskoj, na samom početku su donete slične odluke kao u Norveškoj. Danska je bila prva država u Evropi, posle Italije, koja je zatvorila granice za sva nepotrebna putovanja kada se prvi put pojavio virus Korona. Jedna od prvih odluka odnosila se na zatvaranje obrazovnih institucija, odnosno, vrtići, škole i univerziteti su zatvoreni, a narod je pozvan da radi od kuće i izbegava nepotrebne izlaske. Ove mere su stupile na snagu 13. marta. Ipak, ukoliko stavimo na stranu turistička putovanja, Danska je ostavila otvorene granice za trgovinu, budući da ekonomija nije mogla u potpunosti da se zaustavi. Način na koji je danska politička elita to prenela javnosti svakako zaslužuje prelaznu ocenu. Svetao primer je jedan sasvim prizeman i iskren odgovor danske premijerke Mete Frederiksen na pitanje kritički nastrojenog novinara u vezi sa restriktivnim merama koje je Danska uvela. Njena popularnost je u proteklom periodu inače znatno porasla, čak i među pojedinim pristalicama opozicije.

Sve ovo je trajalo do polovine aprila kada su počele da popuštaju mere tako što su se prvo deca vratila u vrtiće, ali su škole i univerziteti ostali na onlajn nastavi. Deca su se vratila u vrtiće uglavnom zato što su građani morali da se vrate na posao, pa je bilo potrebno da se otvore institucije za čuvanje dece. Kao i u slučaju Norveške i Švedske za vreme vaskršnjih praznika, ljudi su pozvani da ostanu kod svojih kuće i izbegavaju veća okupljanja koja bi doprinela širenju virusa. Rođendan danske kraljice Margarete, 16. aprila, proslavljen je takođe bez velikih događaja. Običaj je da joj građani za rođendan šalju cveće, ali im se ona obratila i zamolila da ove godine ipak to ne rade, već da poštuju mere kako bi se život u državi što pre vratio u normalu. A evo kako je Filharmonija u Kopenhagenu odlučila da obeleži ovaj događaj.

U maju su se zabrane svele na preporuke, budući da nije bio veliki broj novozaraženih, a 22. maja su se otvorile granice i za naše građane. Sve ovo vreme izbegavana su velika okupljanja i većina događaja su bili otkazani. Ipak, 3. jula vlada Danske je ipak odlučila da uvede privremenu zabranu ulaska za građane Srbije do daljnjeg. Život se u velikoj meri vratio u normalu s tim da određene mere i dalje postoje. Vlada Danske je, kao i vlada Norveške, trenutno prilično skeptična po pitanju putovanja svojih komšija, pa nije otvorena granica za sve Šveđane, već samo iz regije koje se smatraju da su u zelenoj zoni, a većina njih pripada južnom delu Švedske.

Činjenica je da se situacija kako u skandinavskim državama, tako i u ostatku sveta, menja svakog dana, a koja je država najbolje uspela da se izbori sa novonastalom situacijom, u ovom trenutku možemo samo da nagađamo. Ali vreme će pokazati. I ne zaboravite da držite distancu i perete ruke. I to ne samo pre rukovanja alatkama. 🙂

Slobodan prevod poruke “Molimo vas da pre uzimanja alata u ruke dezinfikujete ruke”. Slika: Facebook stranica Foreningen for artige skilt. Pål Espen Brynildsen.

Piše: Marija Rakić