Nostrifikacija, licenca i autorizacija

26 Jun Nostrifikacija, licenca i autorizacija

Pre svega je bitno ne mešati ova tri pojma, jer je razlika velika i svakako zavisi od profesije do profesije pojedinca. U ovom tekstu ćemo se potruditi da što detaljnije objasnimo razlike između njih.

Šta je nostrifikacija?

Generell godkjenning, odnosno nostrifikacija visokog i višeg obrazovanja, je rešenje koje donosi NOKUT (Nacionalni organ za kvalitet u obrazovanju) o potpunom ili delimičnom izjednačavaju inostranog obrazovanja sa akreditovanim norveškim zvanjem, delom zvanja ili obrazovanjem. NOKUT-ova nostrifikacija se može koristiti prilikom prijave za posao, upisa na dalje školovanje, ili nekim drugim slučajevima kada je potrebna opšta nostrifikacija visokog obrazovanja. Dokument o nostrifikaciji treba koristiti zajedno sa dokumentima o stečenom obrazovanju, ali on je u većini slučajeva samo poželjan, ne i obavezan. Ne postoje profesije čije je obavljanje uslovljeno posedovanjem nostrifikacije, ali činjenica jeste da ste kao kandidat prepoznatljiviji potencijalnom poslodavcu sa njom, nego bez nje.

Kako da podnesem zahtev?

Pre svega se treba pribaviti sva potrebna dokumentacija, što obuhvata sledeće:

1. Diploma o stečenom visokom ili višem obrazovanju.
2. Dodatak diplomi (poznat i po engleskom nazivu Diploma Supplement). Ukoliko vam ovaj dokument nije izdat uz diplomu prilikom izdavanja diplome, možete na visokoj školi ili fakultetu podneti zahtev za izdavanje uverenja o položenim ispitima (poželjno sa fondom časova, odn. brojem studijskih bodova). Ukoliko to iz nekog razloga nije izvodljivo, može se slati indeks. Dakle, samo jedan od dokumenata, ne sva tri.
3. Licence, sertifikati itd. ukoliko je za datu struku i nivo obrazovanja relevantno, nije obavezno
4. Uverenje o radnom iskustvu, takođe nije obavezno
5. Dokaz o promeni prezimena ukoliko nije isto na svim dokumentima (izvod iz MKV ili MKR)
6. Diploma o stečenom srednješkolskom obrazovanju
7. Pasoš

Dokumenta iz stavki 1-5 se šalju i na originalnom jeziku i njihov prevod (na norveški ili engleski). Dokumenta iz stavki 6 i 7 se šalju samo u originalu bez prevoda. Ako imate 2 obrazovanja, trebalo bi da šaljete dokumenta iz stavke 1 i 2 za oba. Skenira se posebno original na maternjem jeziku, a posebno prevod (odnosno verzija na engleskom ukoliko je tako izdato). Skenovi treba da budu u boji, ne u prevelikoj rezoluciji zbog lakšeg otpremanja dokumenata u online formular. Prvo treba da otvorite nalog sa korisničkim imenom i lozinkom, a potom krećete sa popunjavanjem formulara. Ako nešto slučajno ne popunite kako treba ili ne pošaljete sva dokumenta, nije problem, verovatno ćete dobiti mejl od njih sa uputstvima šta treba da uradite da bi predmet bio rešen. Slanje ovog zahteva je potpuno besplatno, odgovor se po pravilu dobija u roku od 2 do 6 nedelja ako imate neko od uobičajenih obrazovanja. Za specifičnije slučajeve, može da potraje i nekoliko meseci.

Izgled stranice na kojoj se otvara nalog. Većina njih koja podnosi zahtev to čini iz inostranstva kada nemaju nijedan od navedenih elektronskih servisa u Norveškoj, kao ni D-broj, tako da je potrebno odabrati poslednju stavku na listi PROCED TO ALTERNATIVE LOG-IN METHODS.

Šta su licenca i autorizacija?

Ova dva pojma se najčešće sreću kad je reč o medicinskim radnicima. Oboje izdaje Zdravstveni direktorat (Helsedirektoratet), a razlika je u tome što je licenca vremenski ograničena (najčešće se izdaje sa rokom važenja od 1 ili 2 godine) i sa njom ne možete obavljati delatnost na koju glasi samostalno. Autorizacija važi do penzije i s njom se može obavljati delatnost samostalno. Tako da su radnici koji imaju autorizaciju u prednosti u odnosu na ove sa licencom. Dakle, njihova licenca nije ista kao naša koja iako je vremenski ograničena podrazumeva da je medicinski radnik zaposlen u struci i svakako samostalan u radu. Za razliku od nostrifikacije, zakonom su regulisane profesije za koje je neophodno posedovanje autorizacije, a spisak istih se može naći na njihovom sajtu.

Kako da podnesem zahtev?

Kao i kod slanja dokumentacije u NOKUT, i ovde se trebaju skenirati dokumenta u boji, i original i prevod, s tim da ovde treba da se sačuva sve kao jedan dokument koji će sadržati i po više strane u pdf formatu. Treba paziti na kvalitet istih, tekst ne sme biti mutan, ali isto tako ne sme ni rezolucija da bude prevelika, jer postoji ograničenje po pitanju megabajta za svaki priloženi dokument (od 5MB do 11MB). O potrebnim dokumentima za pojedina obrazovanja će biti reči dole. 

Treba da odete na sajt Direktorata i odaberete zanimanje za koje želite da pošaljete zahtev. Potom ćete biti prebačeni na sajt Altinn-a gde treba da otvorite nalog sa korisničkim imenom i lozinkom. Relativno je pregledno, tako da nećete imati problema s tim (naravno, pod uslovom da u određenoj meri vladate jezikom). Većina njih koja podnosi zahtev to čini iz inostranstva kada nemaju nijedan od navedenih elektronskih servisa u Norveškoj, kao ni D-broj, tako da je potrebno odabrati poslednju stavku na listi Proceed to alternative log in methods: 

Zatim idete na podvučenu opciju na slici ispod. Tu jednostavno napravite nalog u koji ćete moći u svakom trenutku da se ulogujete sa svojim korisničkim imenom i lozinkom.

I onda krenete sa ispunjavanjem elektronskog formulara, prvo ličnim podacima, zatim podacima o obrazovanju i na kraju o radnom iskustvu. Na 4. strani se dolazi do dokumenata koji se šalju, i tu ćete sve one skenove trebati da prikačite u formular. Kada ste to sve odradili, moraćete da tako ispunjen formular otvorite u pdf formatu, isprintate ga i svojeručno potpišete i upišete datum u predviđena polja. I onda se taj formular koji broji 7 strana skenira i prikači na istom mestu gde je to bio slučaj i sa ostalim dokumentima. Poslednji korak je plaćanje takse na šta možete preći tek kada ste sve ove korake odradili bez greške. Za slučaj da ste nešto pogrešili, sistem Vam neće dozvoliti da pređete dalje. Plaćanje se uglavnom odvija bez problema pomoću kartice, međutim postoje neke kartice koje ne prolaze. Da biste proverili da li imate validnu karticu, najsigurnije je da kontaktirate banku.

U zavisnosti od profesija za koju se traži autorizacija, za sve koji nisu iz EU zemalja to traje od 6 do 12 meseci. I u slučaju da dobijete od Norvežana odgovor FTJP (iliti da neka dokumenta fale), taj period se računa od onog dana kada su njima svi dokumenti na broju. To zna da bude problem ukoliko Vas kontaktiraju s tim u vezi tek posle nekoliko meseci od podnošenja zahteva, ali to je boljka administracije, koja je verovatno karakteriše svaku zemlju na svetu, pa i Norvešku. Neki bi rekli možda «a naročito Norvešku», ali to je samo dokaz da je i u tome kao i inače u životu potrebno imati malo i sreće. A onda i tok i ishod svakog pojedinačkog predmeta zavisi od konkretnog referenta koji krene da obrađuje, a na to ne postoji apsolutno nikakav način da se utiče.

I na kraju da se dotaknemo više te dokumentacije koja se šalje u prevedenom obliku. Ono što svakako treba imati u vidu je da se svaki zahtev razmatra individualno, te ne postoji 100% siguran način da unapred dobijete odgovore na pitanje da li ćete dobiti autorizaciju ako pošaljete te i te dokumente. Važi pravilo da od viška glava ne boli, ali naravno da nije ni potrebno slati neka dokumenta koja ni na koji način nisu u vezi sa zanimanjem za koje se traži autorizacija. Ništa pametniji nećete biti i ako sa istim pitanjem pošaljete mejl Direktoratu, reći će Vam prosto da platite taksu i pošaljete zahtev sa pratećom dokumentacijom na razmatranje, i tada ćete dobiti i zvaničan odgovor. Podsećamo da je ovo samo prvi korak nakon koga dobijate samo rešenje o ekvivalenciji zvanja sa odabranim norveškim, za dobijanje autorizacije se moraju ispuniti još neki uslovi (prema propisima koji važe od januara 2017. godine – više o njima u starijem tekstu.)

Potrebna dokumentacija

Za srednjoškolska zanimanja (pre svega helsefagarbeider):

1. Sva svedočanstva,
2. Diploma o položenom maturskom ispitu,
3. Uverenje o fondu časova koje izdaje srednja škola (neke srednje škole izdavanje tog dokumenta naplaćuju i više hiljada dinara, dok je u nekima potpuno besplatno) 
4. Opis stručnih predmeta – poželjno, naročito za «granične» slučajeve, ali po pravilu nije obavezno 
5. Uverenje o položenom državnom ispitu i/ili licenca u Srbiji, odnosno Rešenje o upisu u komoru zdravstvenih radnika – poželjno, ali ne i obavezno 
6. Dokaz o minimum 6 meseci radnog iskustva sa punim obimom angažovanja (Ovu stavku možda treba pobliže prokomentarisati – kako se to dokazuje radno iskustvo i kakvo ono mora biti? Pre svega mora biti relevantno za dotično zanimanje, dakle obuhvatati one radne zadatke koji se na tom radnom mestu traže. Da li je to angažovanje na određeno ili neodrađeno vreme, zaposlenje po ugovoru o radu ili po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, odnosno volonterskom radu. Takođe i svaka praksa u okviru školovanja se računa kao radno iskustvo. Puno angažovanje podrazumeva 40 sati nedeljno. E sad, na koji način to dokumentovati? Radna knjižica ne bi trebalo da bude prvi i jedini izbor, pošto je sam dokument Norvežanima često nejasan, naročito ako je upisan samo jedan radni odnos, koji je pritom još i aktuelan, pa ne stoji datum okončanja odnosa. Pripravnička knjižica je bolji izbor, pošto su tu datumi eksplicitno navedeni. Ali najbolje bi svakako bilo da to bude potvrda ili preporuka. Vrlo je bitno zadovoljiti formu koju Norvežani traže, a to nije ono što većina poslodavaca na našim prostorima smatra pod «preporukom». Nije dakle poenta da to bude «hvalospev radniku», već da sadrži precizne aktuelne podatke o njegovom radnom angažovanju na dotičnom radnom mestu i to po principu «ništa se ne podrazumeva». U slučajevima kada iz nekih razloga nije moguće pribaviti takvu potvrdu, može se prevesti i Ugovor koji čini osnov radnog iskustva. Ugovor je često preobiman dokument, pa ga stoga mnogi izbegavaju, međutim mi prilikom prevoda iznađemo rešenje i za to.) 
7. Dokaz o promeni prezimena – za sva lica koja nemaju isto ime i prezime na svakom od dokumenata koji šalju (Može biti prevod izvoda koji već imate kod sebe, ili međunarodni obrazac koji se posebno vadi iz Gradske kuće ili Opštinske kancelarije.)
   
8. Pasoš

Za visokoškolska zanimanja – sa dodatnom napomenom za lekare u poslednjem pasusu)

1. Diploma sa visoke škole ili fakulteta,
2. Dodatak diplomi ili uverenje o položenim ispitima,
3. Uverenje o položenom državnom ispitu i/ili licenca u Srbiji, odnosno Rešenje o upisu u komoru zdravstvenih radnika – poželjno, ali ne i obavezno
4. Osim za farmaceute, detaljan opis predmeta (Iz prakse se pokazalo da nije administracija svake škole ili fakulteta podjednako vešta kad je reč o izdavanju ovog dokumenta. Neretko ljudi dobiju odgovor da škola ne može da izda taj dokument i da ne znaju o čemu se radi. Međutim to nije istina. Svaka škola koja ima odobrenje od Ministarstva prosvete, mora imati i odobren plan i program, a on obuhvata upravo taj detaljan opis predmeta, i to nipošto nije tajni dokument. Svaki student ima pravo da ga dobije od obrazovne institucije, jedino što će forma dokumenta i naknada po kojoj će to uraditi varirati od institucije do institucije. Dakle, nekad samo treba pokucati na više vrata, u slučaju da iza prvih sedi osoba nezainteresovana da izađe u susret Vašim potrebama. I naravno, treba znati šta tačno tražiti.)
5. Dokaz o radnom iskustvu – od 6 do 12 meseci minimum, zavisno od zanimanja (videti detalje kod prethodnog poglavlja)
6. Dokaz o promeni prezimena (videti detalje kod prethodnog poglavlja) 
7. Pasoš

Za lekare je procedura nešto komplikovanija, i oni moraju svoju diplomu i dodatak diplomi s Medicinskog fakulteta slati pre svega u Ameriku na dodatnu verifikaciju, a institucija koja to radi je Educational Commition for Foreign Medical Graduates (ECFMG). Ta dokumenta se dakle prevode na engleski, ali ostatak dokumenata koji se šalje direktno Norveškoj, može biti i na norveškom i na engleskom. 

Ukoliko su Vam potrebni prevodi ili razjašnjenje nečeg od gorenavedenog, slobodno nas kontaktirajte.

Piše: Aleksandra Milovanović