04 Jan Nova godina i neke nove švedske reči
I ovu godinu započinjemo tekstom koji se bavi novonastalim rečima u švedskom jeziku – onima koje su obeležile prethodnu godinu i nalaze se na zajedničkoj listi Švedskog instituta za jezik i folklor (Institutet för språk och folkminnen) i Jezičkog saveta (Språkrådet). Činjenica je da se od 36 odabranih reči skoro polovina ponovo odnosi na virus korona i novitete u društvu koje nam je taj virus doneo, međutim, deo liste čine i one koje se odnose npr. na svakodnevnicu, klimu i digitalni svet. Takođe treba napomenuti da nisu sve reči nastale tokom 2021. godine, ali je njihova upotreba tokom iste bila znatno češća nego ranije, pa su se usled toga i našle na ovoj listi. Celu listu možete pogledati ovde, a u nastavku izdvajamo nama najzanimljivije reči.
Da nas cela ova situacija i dalje zbunjuje, vidi se i u samom jeziku. Neko bi pomislio da je coronahund pas koga je vlasnik zarazio koronom ili možda pas koji traga za virusom, a u stvari reč je o psu koji je tokom pandemije dobio dom. Pomislili bismo da je generation corona ili generation C naziv za decu rođenu u periodu 2020-2022, ali ipak, ovoj generaciji pripadaju sve mlade osobe na čije zdravlje, odnose, obrazovanje i situaciju na tržištu rada utiče trenutna pandemija.
Dalje, oni koji su se zarazili koronom, a imaju određene simptome i nakon preležane bolesti u stanju su koje se zove postcovid, a oni koji su se zarazili uprkos vakcinaciji doživeli su genombrottsinfektion. Dok neki željno iščekuju da se život vrati u normalu i odavno su obezbedili vaccinpass tj. kovid propusnicu, drugi govore o strahu od vraćanja na okolnosti kakve su bile pre izbijanja pandemije, tzv. fono (skraćeno od engleskog fear of normal). Mnogi su se navikli na prilično fleksibilan način rada, što bi se u ovom slučaju nazvalo hybridarbete –kombinacija odlaska na radno mesto i rada od kuće. Takođe, mnogi redovno imaju hybridmöte – poslovni sastanak kome se može prisustvovati uživo ili online, a za one umorne od brojnih online sastanaka kaže se da osećaju zoomtrötthet. Zbog korone su čak neki restorani otvorili spökkök, posebne kuhinje koje se nalaze ljudima u komšiluku, gde se može hrana pokupiti bez zadržavanja, a ako bismo se igrali rečima, spökkök bi bila kuhinja duhova.
No, kao što je spomenuto, na listi su i reči koje nemaju veze sa koronom.
Ako ste od onih nova godina nova ja osoba, ali vam ovaj deo nova ja nekako brzo padne u vodu, možda bi bilo dobro da razmotrite značenje reči mikrovana. Na švedskom vana znači navika, dok je mikrovana samo delić jedne nove navike, manja promena u ponašanju koja na duže staze dovodi do velikih, značajnih promena. Eto, probajte, pa javite. Sa druge strane, ako ste radni i vredni, čak toliko da nastavljate da radite iako imate dovoljno godina da odete u penziju, čestitamo, na švedskom nosite titulu jobbonär.
Ono čemu se takođe odaje priznanje je pojam snällvägg, zid dobrote tj. mesto gde možete ostaviti odeću ili druge stvari koje vam nisu potrebne, kako bi neko kome jesu mogao da ih preuzme.
I na kraju, tu je i grupa reči čija su značenja vezana za još jednu globalno aktuelnu temu – klimatske promene. Naime, preko 100 zemalja postavilo je svoj nettonollmål, cilj da se postigne ravnoteža između emisije i usvajanja ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Novitet je i uređaj čija je funkcija da ,,usisava“ ugljen-dioksid iz vazduha, naziva se koldioxidsug, a najveće postrojenje nalazi se na Islandu izvan Rejkjavika. Možda se trenutno čini isuviše skupo i optimistično, ali svakako se nadamo da ovaj tehnološki napredak u budućnosti može značiti i rešenje problema. Do tada, jedan od sve popularnijih načina da smanjimo negativan uticaj na životnu sredinu jeste vraćanje prirode u uslove koji su vladali pre nego što je na nju uticao čovek, na švedskom återförvildande.
No Comments