Rođenje deteta u Norveškoj. Iz prve ruke

15 Jun Rođenje deteta u Norveškoj. Iz prve ruke

Nakon što smo vam proverili (ne)znanje iz geografije, idemo na jednu važnu životnu temu. U tekstovima Iz prve ruke prenosimo iskustva žena koje koje su imale priliku da se porode u Norveškoj i Švedskoj. Današnja sagovornica deli svoje norveško iskustvo.

Možeš li za početak da nam kažeš gde si vodila trudnoću?

Vodila sam je u Norveškoj, od početka, do kraja. I to mi je ujedno i prva trudnoća, tako da ni nemam uopšte lično iskustvo vođenja trudnoće u Srbiji. Jedino iz priče drugarica.

Koja institucija je zadužena za praćenje i kako to generalno funkcioniše?

Malo pomešano, i izabrani lekar (fastlege) i babica (jordmor) u dispanzeru (helsestasjon), može da se bira. Više mi se svidelo kod babice jer je ona imala više vremena i svaka kontrola imala neki plan o čemu razgovaramo (priprema za porođaj, priprema za roditeljsku ulogu…). Uvek bila otvorena da pričamo o čemu god da sam ja imala potrebu i da odgovori na sva pitanja. Dok je „fizički“ deo bio skoro isti (merenje pritiska, težine, donošenja urina na kontrolu, a kasnije slušanje otkucaja bebinog srca, merenje stomaka, provera položaja bebe…) jedino se krv vadi u ordinaciji kod lekara. I sve se beleži u zdravstveni karton za trudnice.

A to je?

To je papir koji sadrži sve važne informacije o porodilji i on se nosi na sve kontrole. Tamo se upisuju informacije sa svake kontrole, a među njima i mere stomaka (na taj način prate kolika je beba i da li prati svoju krivu rasta).

Mališa nakon što je u stomaku porastao koliko je planirao. Privatna arhiva

Koliko često su bile te kontrole? Da li si osećala da je to bilo dovoljno ili ne?

Na svakih mesec dana sam ja išla, a po potrebi i češće. U početku mi je bilo strašno što je jedini ultrazvuk oko 18. nedelje trudnoće. Kada sam znala da je u Srbiji mnogo više ultrazvučnih pregleda, učinilo mi se da nemam nikakvu kontrolu nad trudnoćom. Posle tog pregleda mi je bilo lakše, a i kad sam prihvatila da je ovde praćenje prosto drugačije i da se isto otkrije ukoliko nešto nije u redu.

Da li si pohađala i neki pripremni kurs za porođaj?

Helsestasjon organizuje kurs za pripremu za porođaj, ali zbog korone nije bilo kad je trebalo da ja idem na njega. Međutim jedna bolnica je okačila kurs na YouTube, pa smo moj nevenčani partner i ja ipak „prošli“ kurs, a ono što mi nije bilo jasno sam razjasnila sa svojom babicom na kontroli.

Kalendar iz porodilišta u kome sam boravila. Crvene i plave tačke označavaju broj rođenih dečaka i devojčica tog dana. Privatna arhiva

Kako je protekao prijem u porodilište?

Prvo smo bili u telefonskom kontaktu sa porodilištem par puta i tako najavili pregled. Dežurna sestra me je ispratila do odeljenja gde me je dočekala babica sa kojom smo pričali telefonom. Ispostavilo se da je to babica koja mi je bila na poslednjoj kontroli u helsestasjon-u jer je moja babica bila na odmoru tad. Predala sam joj zdravstvenu karticu (helsekort) i porođajno pismo (fødebrev) i onda me je pregledala. Jedna stvar koja mi je zapala za oko, ili tačnije nos, je da osoblje u bolnici ne koristi parfem uopšte pošto nekim pacijentima smeta. Nije skroz zabranjeno za pacijente i posetu, ali na nekim odeljenjima jeste.

A to porođajno pismo, kakvo je to tačno pismo?

To je pismo slobodnog formata koje može, ali i ne mora da se napiše i preda. U njemu se pišu želje vezane za to kako želimo da naš porođaj izgleda. Tu može da se napiše npr. da ne volimo da nas neko dodiruje po kosi i da ne želimo da nam pojedine stvari rade tokom porođaja, ili da želimo tišinu ili muziku ili bilo šta. Ne moraju da budu samo želje, mogu i upozorenja tipa da kad smo pod stresom možemo psovati ili slično. 🙂

Kakvo je praćenje porodilja?

Osim te okolnosti da imaju mogućnost da izraze želje koje se zaista i poštuju, ostalo mi je sve nekako brzo prošlo da bih mogla steći neki utisak. Došla sam u porodilište spremna da se odmah porodim. U sali su stalno bile prisutne jedna babica i pedijatrijska sestra (barnepleier) i moj nevenčani suprug, a koji minut pred sam porođaj je došla još jedna babica. Babica mi je objasnila šta treba da radim, kako da dišem i kako da guram, hrabrila me i hvalila, kao i sestra.

Babica prihvatila bebu samo, i odmah je stavila na moje grudi. Čekali su da sva krv pređe u bebu i onda je otac imao čast da preseče pupčanu vrpcu. Odgurali su nas u sobu, a beba je u transportu sama uhvatila sisu. Tek negde posle 2h su je uzeli da je izmere i obuku. Ništa od stvari za bebu nismo nosili, tamo je imala svu odeću, pelene, ulja, peškire i ostalo što je trebalo. Ni ja nisam nosila bukvalno ništa ni od odeće, ni higijenskog pribora. Sve je to stajalo u wc-u/kupatilu i sama sam uzimala koliko mi je čega i kad trebalo.

Između ostalog, i ovako sam o tome bila obaveštena. Privatna arhiva

Kako si ti doživela odnos između stručno-medicinskog praćenja i nege?

Imala sam osećaj da je osoblje stručno, da su i mene i bebu pratili dovoljno i da sam dobijala dobre informacije i savete, a i nega je bila sve vreme prisutna. Prvog dana su dolazili svi zaposleni da se jave i da nas obiđu, a i mi smo tad i narednih dana zvonili da dođu kad god nam je trebala neka pomoć. Čak su nam i vodu donosili u sobu na zvonce!

Ovako su nam izgledali obroci. Osim toga smo imali i neku mini kantinu gde je stalno bilo hleba i namaza, aparat za kafu, aparati za sok i mleko, frižideri sa voćnim jogurtima, pudinzima, voća… i mogli smo da jedemo koliko god smo hteli i kad god. Privatna arhiva

Kakve savete za dojenje si dobijala?

Posle porođaja sam dobila objašnjenje kako treba da izgleda podoj, tj. kako da se beba postavi i kako da zahvati. Vrlo šturo. Tokom tog prvog dana sam zvonila da dođu svaki put kad je trebalo da podojim bebu i da mi pomognu, ili samo da vide da li je dobro. Drugog dana je krenula prava obuka o dojenju i probali smo različite položaje za dojenje. Iskreno, bila sam jako umorna i srećna i uzbuđena i nisam mogla baš da ispratim sve što smo prolazili na obuci, ali sam srećom dobila to ispisano na papir koji sam mogla da ponesem kući. A osim toga postoji i internet stranica za podršku dojenju, ammehjelpen.no, na kojoj ima mnoštvo korisnih videa i tekstova. NJih sam posle „prepričavala“ drugarici u Srbiji koja se isto nedavno porodila, a od korisnih saveta nije dobila ništa.

U kojoj meri je dostupna postporođajna nega tokom babina?

Porodilište je dostupno 24/7 prvih 6 nedelja ukoliko je potrebno, a mama ima pregled kod izabranog lekara šest nedelja nakon porođaja. Pretpostavljam da ima više pregleda i nege ukoliko je to potrebno, ali nama srećom nije bilo.

Sve potrebne informacije u periodu nakon porođaja su vrlo jasno i sažeto date. Privatna arhiva

I za kraj bi mogla nešto da kažeš o praćenju novorođenčeta u tih prvih mesec dana.

Par dana nakon što smo stigli kući me je zvala babica koja mi je vodila trudnoću da razgovaramo o porođaju, i da eventualno imamo još jedan susret. Prvu kontrolu sa bebom smo imali nedelju dana nakon porođaja. Tada smo išli kod više medicinske sestre sa specijalizacijom iz preventivne medicine (helsesøster) u dispanzer. Inače je praksa da ona dolazi u prvu posetu, ali zbog korone sada nije bilo tako. Zatim sledi susret u četvrtoj nedelji koja je u redovnim okolnostima namenjena sastanku porodilja (barselgruppe). To je grupa mama i beba koje su rođene u istoj polovini meseca i njihov prvi susret organizuje dispanzer gde se obavi zajednička kontrola i predavanje, mame se upoznaju, a kasnije se one same organizuju za viđanja. Ja sam tad dobila kontakt jedne mame koja je htela da nas organizuje i nakon toga smo oformile našu grupu. Viđale smo se u gradu, išle jedne kod drugih, u šetnju i pričale o svojim bebama bez bojazni da ćemo smoriti jedna drugu.