22 Jun Rođenje deteta u Švedskoj. Iz prve ruke
Prošle sedmice smo podelili jedno norveško iskustvo vođenja trudnoće i porođaja, a danas sledi tekst iste tematike, samo iz susedne Švedske i nešto više poređenja sa Srbijom. Naša sagovornica deli svoje ovogodišnje iskustvo rođenja deteta u švedskom zdravstvenom sistemu.
Prve dve trudnoće sam vodila u Srbiji, a treću do pola u Srbiji, od pola u Švedskoj. Tako se namestilo sticajem okolnosti. Prva razlika je da u Švedskoj trudnoću vodi babica (barnmorska) u zdravstvenoj ustanovi koja je nešto između doma zdravlja za decu i porodilišta (Barnvårdcentralen), dok u Srbiji trudnoću prati isključivo ginekolog. U Švedskoj je moguće da trudnica ili porodilja tokom celog procesa ginekologa nijednom ne vide, ukoliko je sve u redu.
Detalj iz Barnvårdcentralen. Slika: Privatna arhiva
Dok je praksa u Srbiji da se ultrazvučni pregled obavlja jednom mesečno, u Švedskoj to bude najviše 3 puta tokom čitave trudnoće ukoliko je uredna. Babica prvi put uzima detaljnu porodičnu anamnezu (bolesti roditelja, baba i deda i ponekog čukundeda), dok u Srbiji ne postavljaju takva pitanja. Babica skoro svaki put uzima krv, urin i odmah saopštava rezultate. Dakle, nema razvlačenja po laboratorijama i nošenja rezultata s jednog mesta na drugo. Na pregledu sluša bebino srce, ali ne ultrazvukom, meri stomak metrom, pritisak, odgovara na pitanja. Svaki pregled traje oko 30 minuta. Moja babica je bila predusetljiva, pažljiva, puna razumevanja i odlično je govorila engleski što je meni sa mojim nivoom poznavanja švedskog dosta značilo. Rečeno mi je i da mogu zahtevati prisustvo prevodioca ukoliko želim, ali mi to zaista nije bilo potrebno. Ono što mi je nedostajalo je taj osećaj sigurnosti koje daje ultrazvučni pregled koji ovde nije baš omiljen.
Čekajući pregled kod babice. Slika: Privatna arhiva
Meni lično to sve deluje previše opušteno, naročito kad uporedim sa svojim srpskim iskustvom, ali ukoliko je trudnica zabrinuta zbog nečega može insistirati i dobiće termin za ultrazvuk u bolnici, ako se utvrdi da ima osnova. Cena pregleda kod babice je oko 70 evra, a to se plaća samo u slučaju da trudnica nema personalni broj. U suprotnom je besplatno. Do 8. meseca su pregledi jednom mesečno, dok posle toga postaju učestaliji i idu na nedelju dana. Tada se sastavlja i plan porođaja tj. želje trudnice da li će koristiti epidural, da li želi lekove za bolove, gas smejavac iliti azot-dioksid (lustgas), indukciju. U Srbiji o tome trudnica ne odlučuje (sa izuzetkom epidurala), retko kada je doktori na porođaju i obaveštavaju o koracima koje ce preduzimati, a kamoli pitaju za saglasnost za bilo šta.
Još jedan detalj iz čekaonice kod babice. Slika: Privatna arhiva
Na prijemu u bolnicu testiraju na koronu, vade krv, uzimaju urin, gledaju ultrazvučno i proveravaju otvorenost grlića materice. Onda porodilju šalju u sobu koja je i pripremna i porođajna sala. U Srbiji je to odvojeno. U njoj postoji CTG, lopta za pilates, donose trudnici i partneru vodu, čaj, kafu, šta god požele. U Srbiji je strogo zabranjen unos hrane i tečnosti pre i tokom porođaja, a ja ni posle trećeg deteta nisam dokučila razlog te prakse. U sobi postoji dugme kojim se može pozvati medicinska sestra (undersköterska) i koja je sve vreme dostupna za trudnicu. Porođaj obavlja babica. Najveći utisak je ostavila ljubaznost i smirenost osoblja i detaljno vas obaveštavanje o svakom koraku koji će preduzeti.
Nakon porođaja bebu odmah stavljaju na majku i tu leži naredna dva sata, jer daju veliki značaj principu „koža na kožu“. Još jedna razlika u odnosu na Srbiju, gde bebu odmah odvode i majka je vidi tek nakon nekoliko sati, često i sutradan. U Švedskoj je uobičajno (tačnije podrazumevano) prisustvo oca na porođaju bez posebnih priprema i analiza, dok je u Srbiji to retkost i zahteva detaljne analize (briseve i svega ostalog što zapravo služi da buduće roditelje odvrati od ideje zajedničkog prolaska kroz čin porođaja).
Al’ se u porodilištu dobro jelo, baš. Slika: Privatna arhiva
Partner i porodilja dobijaju sendviče i piće odmah nakon porođaja. Bolnica se može napustiti na lični zahtev 6 sati nakon porođaja. Jedan dan u bolnici se naplaćuje 100 kruna (9 evra) svim porodiljama, a osim toga porođaj je besplatan ukoliko porodilja ima lični broj. U suprotnom cena ide od 3000 do 6000 evra, sve u zavisnosti da li je porođaj prirodni ili carskim rezom.
A i pilo… Slika: Privatna arhiva
Nakon 3 sata od porođaja prelazi se u sobu u kojoj roditelji borave sa bebom. I ovde su sestre dostupne 24 časa dnevno, kao i restoran. Naravno sve je jako čisto, novo, odlično opremljeno. Za sebe sam ponela samo sredstva za ličnu higijenu i odeću u kojoj ce beba izaći iz bolnice, sve ostalo je dostupno. Još jedna ogromna razlika u odnosu na Srbiju. Glavna sestra detaljno objašnjava brigu nakon porođaja, daje informacije o dojenju, o problemima koji mogu nastati, koga kontaktirati, dobijaju se i brošure i uputstva na papiru koje vežbe npr. raditi. Takođe su napravili aplikaciju Klinikaappen u kojoj su obrađena sva pitanja u vezi sa negom i brigom o bebi.
Što se tiče medicinskog praćenja novorođenčeta, 48 sati nakon porođaja pedijatar pregleda bebu, ukoliko je sve u redu, ide se kući. Za razliku od Srbije gde u bolnici daju BCG vakcinu bebi, u Švedskoj se ona ne daje. Nakon dolaska kuci, babica posle 5-6 dana, iz nadležne BVC (Barnvårdcentralen), posećuje bebu u kući, meri je, daje D kapi i otvara bebin dnevnik i zakazuje naredne kontrole. Sledeća je 7 dana nakon toga u BVC kod babice, a posle 14 dana kod pedijatra. Vrlo su strpljivi i odgovaraju na sva pitanja bez žurbe. Što se tiče majke, ona ide nakon 2 meseca na kontrolu kod svoje babice, koja joj je vodila trudnoću. U Srbiji je češća kontrola porodilje i u bolnici i nakon dolaska kući.
Još jedan detalj iz Barnvårdcentralen. Slika: Privatna arhiva
Za kraj mogu da zaključim da je porođaj u Švedskoj je divno iskustvo, ali bih možda više volela trudnoću da vodim u Srbiji. Osim toga Švedska jako teško odobrava trudničko bolovanje, čak i za fizički zahtevne poslove, dok se u Srbiji to podrazumeva, naročito u periodu korone.
No Comments