15 May Skandinavski (ne)uspesi na Evroviziji
Evrovizija ili Eurosong kod nas, a na Grand Prix u Norveškoj i Danskoj. Na prvu loptu zvuči možda kao naziv automobilske trke, kad se doda i Melodi ispred, što je i pun naziv, vidimo da je reč o nečem muzičkom. Pitate se verovatno zbog čega se ovaj svima poznati festival pod imenom Eurovision Song Contest u ovim zemljama zove drugačije, odgovor se nalazi u prvobitnom francuskom nazivu (Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne). U ovom tekstu ćemo se malo pozabaviti istorijom skandinavskih (ne)uspeha na ovom trenutno aktuelnom takmičenju, kojima su u velikoj meri doprinosili “komšijski” glasovi pošto su sve zemlje najviše profitirale od glasova dobijenih jedni od drugih. Danska i skandalozan poljubac.
Danska je prva skandinavska zemlja koja je nastupila na festivalu 1957. godine. Ovaj nastup je izazvao kontroverze, jer je par koji je izvodio pesmu, na kraju nastupa „izveo“ i poljubac u trajanju od jedanaest sekundi. I pored negodovanja određenih zemalja, Danska je osvojila izuzetno treće mesto.
Prvi nastup Danske na Evroviziji
U istoriji ovog takmičenja Danska pobeđuje tri puta. Nakon prve pobede 1963. i Grethe & Jorgen Ingmann sa pesmom „Dansevise“, do sledeće su morali da čekaju čak 37 godina kada su je predstavljali Olsen Brothers sa pesmom „Fly On The Wings Of Love“ . Iako ovom muškom duetu niko nije predskazivao pobedu jer je pesma okarakterisana kao staromodna, a izvođači dosta stariji od svojih konkurenata (Jorgen je tada imao 50, a njegov brat Niels 46). Interesantno je da je pesma zapamćena i po tome što je u refrenu sadržala efekte koji su glasovima izvođača omogućili da zvuče poput robota. Ovi efekti su bili povod za protest ruske delegacije, međutim utvrđeno je da ovo nije bilo protivno pravilima takmičenja.
Pobednička pesma iz 2000. godine.
Treću pobedu je 2013. godine donela mlada Emmelie de Forest sa pesmom „Only Teardrops“. Sama pesma je od početka bila favorit, a na Evroviziji jedino nije dobila poene od San Marina. Emmelie je do tada bila malo poznata danskoj publici, do svoje osamnaeste godine sarađivala je sa škotskim folk izvođačem i sa njim snimila album koji je doživeo veliki neuspeh i prodat je u samo sto kopija. Ranije je tvrdila da vodi poreklo od kraljice Viktorije što je iskorišćeno kao dobra priča za promovisanje pesme pred nacionalni Melodi Grand Prix, što se kasnije ispostavilo kao netačno. Na evrovizijskoj sceni je nastupala bosa, razbarušene kose i u pratnji dvojice bubnjara od kojih je jedan svirao i na fruli.
Pobednička pesma iz 2013. godine.
Švedska bez suknje
Švedska sa čak šest pobeda, važi za jednu od najuspešnijih zemalja na Evroviziji. Šveđani su ovo takmičenje shvatili ozbiljno i svoje predstavnike biraju putem nacionalnog izbora Melodifestivalen koji se održava u 6 gradova i sastoji od četiri kvalifikacione večeri, „druge šanse“ (Andra chansen) i najzad finala koje se održava u Stokholmu. Prvu pobedu Švedskoj je donela je grupa Abba 1974. godine sa pesmom „Waterloo“ , koja je na pedesetogodišnjici festivala proglašena najboljom pesmom ikada.
Pobednička pesma iz 1974. godine.
“Diggi-Loo Diggi-Ley” je pesma u izvođenju braće Herrey’s koja je odnela drugu pobedu Švedskoj 1984. Kada je godinu dana kasnije Švedska bila domaćin, voditeljka Lill Lindfors je, dok je izlazila na scenu, ostala bez suknje. Ali to je bio deo performansa, pa je ubrzo gole noge i donji veš prekrila haljinom koja je bila prebačena preko ramena. Ovako nešto u to doba nije naišlo na pozitivne reakcije Evropske radiodifuzne agencije, ali svakako je obeležilo festival.
Lill Lindfors ostaje bez suknje.
Svakako po mnogima najpopularnija pobednica Evrovizije koja donosi petu pobedu 2012. jeste Lorin sa pesmom „Euphoria“. Pesma je dobila „dvanaesticu“ od čak osamnaest zemalja. Odličan vokal, specifičan i donekle mističan nastup i pozitivna energija koju nosi pesma osvojili su publiku širom Evrope i pesma je postala veliki hit. Lorin je i veliki borac za ljudska prava i tokom svog učešća na Evroviziji u Azerbejdžanu je ukazivala na svakodnevna kršenja elementarih prava i na to da o tome ne bi trebalo ćutati.
Pobednička pesma iz 2012. godine
Norveška (skoro) bez teksta
Dok Švedska među ovim zemljama prednjači po broju pobeda, Norveška je rekorder sa suprotne strane. Naime, oni su jedanaest puta završavali na poslednjem mestu i od toga čak četiri puta ostali bez ijednog poena! Tokom 60-ih i 70-ih u Norveškoj je preovladavao stav da nastup ne treba da bude previše “komercijalizovan”, tako da u prvom planu treba da budu melodija i tekst umesto koreografije i samog nastupa. Verovatno su stoga čekali 1985. godinu da bi odneli prvu pobedu sa pesmom grupe Bobbyrocks u retro stilu pod nazivom „La det swinge“. Deset godina kasnije Norveška pobeđuje sa pesmom „Nocturne“ u izvođenju grupe Secret Garden. Kompozicija je specifična po tome što je prvenstveno instrumentalna sa samo 24 reči otpevanih na norveškom, i velikim delom praćena violinom. Malo je poznato da je grupa Secret Garden komponovala i pesmu You raise me up i u izvedbi Brajana Kenedija dostigla veliki svetski uspeh i prepevana više od 125 puta.
Pobednička pesma iz 1995. godine.
Najpoznatiji norveški pobednik na Evroviziji je Alexander Rybak koji je doneo treću pobedu Norveškoj sa pesmom „Fairytale“. Pesmu je izveo na sceni svirajući violinu i u pratnji tri plesača. Ovaj šarmantni poliglota poreklom iz Belorusije je i ove godine odneo pobedu na nacionalnom Grand Prix-u sa pesmom „That’s how you write a song“, i iako je bio jedan od favorita, pobeda je ipak otišla na druge meridijane.
Nastup Aleksandra Ribaka iz 2018. godine
Nordijski „honorable mention”
Za razliku od zapadnog suseda, Finska je na Evroviziji prešla trnovit put. Od debija 1961, osam puta je bila na samom dnu tabele, jednom i sa nulom poena (ta istorija poraza i dalje nije gora od norveške, ali su Norvežani uspevali ponekad i da pobede). Zbog katastrofalnih rezultata na prethodnim takmičenjima, Finska je za tih 45 godina čak pet puta bila isključena iz takmičenja. A onda, te 2006. – spektakl!
Evrovizijski autsajder je konačno izvukao keca iz rukava, rokera i horor kostimografa zvanog Mister Lordi, frontmena istoimene grupe. Sa tek nešto tvrđim zvukom od svojih kostimiranih uzora, grupe Kiss, Lordi su ipak zazvučali kao najžešća rokačina na notorno pop i šlagerskom nadmetanju digavši tako glas za sve one zanemarene mase metalaca sa Severa (treba, doduše, napomenuti da se još ’89. jugoslovenska Riva zalagala za rok muziku umesto Šopena i Lista). Lordi su svojom pobedom dvojako pomerili granice evropskog muzičkog takmičenja: šminkom, kostimima, maskama i pirotehničkim efektima objasnili su kakve se sve vizuelne egzibicije mogu upakovati u tih nekoliko minuta nastupa, a s druge strane, otvorili su vrata raznovrsnosti i različitosti u jednom tradicionalnom i mejnstrim takmičenju kojem vazda preti jednoličnost i ukalupljenost.
Pobednička pesma iz 2006. godine.
Pišu: Jovana Ikić & Jelena Loma
No Comments